Antilopa i Kosac - Margaret Atvud

Margaret Atvud je višestruko nagrađivana kanadska autorka, čije se knjige objavljuju u više od 35 zemalja. Napisala je preko 30 dela, u koja spadaju romani, zbirke pripovedaka, poezije i kritičkih eseja. Poznata je po delima „Sluškinjina priča“, „Slepi ubica“, „Alijas Grejs“, „Moralni poremećaj“ (tekst o „Moralnom poremećaju“ možete pročitati OVDE). „Antilopa i Kosac“ je njen jedanaesti roman.

„Antilopa i Kosac“ je prvi roman u serijalu o „Ludadamu“ i predstavlja jednu od onih mračnih distopija po kojima je Atvudova inače poznata čitalačkoj publici.

Svet koji nam autorka u ovom romanu predstavlja je svet u kojem vladaju nauka i tehnologija: genetski inženjering, stvaranje novih životinjskih vrsta (kao što su psovuci, svinjoni, tvorakuni), ali i „gajenje“ ljudi zarad rezervnih organa u punom su zamahu. To je svet u kojem humanost polako nestaje. Ljudski život, naročito telo, postaje roba. Moralne granice se brišu: dečja pornografija i javna pogubljenja deo su svakodnevice i potpuno su legalni.

Radnja romana prati Snežnog, naizgled jedinog čoveka koji je preživeo veštački izazvanu apokalipsu, odnosno širenje neizlečive bolesti koja je uništila ljudski rod. On kroz reminiscencije pripoveda priču o svom odnosu sa likovima čija imena nosi i naslov romana – Antilopom i Koscem – i upoznaje čitaoca sa svetom kakav je bio pre katastrofe.

U reminiscencijama Snežnog upoznajemo kao Džimija, momka koji živi u modernom svetu, podeljenom na komplekse koje vode velike kompanije, a u kojima živi i radi elita. Ostatak ljudskog roda živi po „plebejama“, u kojima vladaju bolesti, kriminal i bezakonje. Srednjeg sloja gotovo i da nema, čitav svet je jasno razgraničen određenim položajem.

Kao centralna figura u romanu izdvaja se Kosac, Džimijev dugogodišnji prijatelj, mladi genije sa briljantnim idejama. Njegovi eksperimenti osvojili su svet, poput pilule „Ekstradost“ koja podiže libido i produžava mladost ili „kokokuglica“, pilećih loptica koje su potpuno zamenile uzgajanje pilića, kako zbog bržeg rasta, tako i zbog pragmatičnosti („kokokuglice“ su upravo ono što naziv kaže – „pilići“ bez glave, nogu i ostalih „nebitnih“ delova tela). Kod Kosca se, međutim, ubrzo budi frankenštajnski kompleks, te on na sebe uzima ulogu Boga: stvara novu ljudsku vrstu i odlučuje da potpuno uništi postojeću.

U postapokaliptičnom svetu, kao jedini preživeli, Snežni se brine o Koščićima (takozvanom Koščevom decom), odnosno o toj novoj „poboljšanoj“ vrsti koju je Kosac stvorio i namenio joj planetu. Koščići su biljojedi, prilično primitivni, ne nose odeću, pare se poput životinja i žive u čoporu. Sposobni su da se samoizleče, tako što predu, poput mačaka. Zanimljiv je opis sezone parenja, u kojoj muški Koščići izvode izvesni ples kojim pokušavaju da zavedu žensku Koščicu koja je u teranju (u takvim prilikama, polni organi Koščića dobijaju lako prepoznatljivu plavu boju). Nakon plesa, Koščica izabere četiri udvarača i sa njima odlazi na parenje. Koščići ne poznaju romantičnu ljubav, a samim tim ni ljubomoru. Za njih je to prirodni čin koji se prosto događa, među udvaračima nema rivaliteta, niti zavisti. Oni zapravo nisu sposobni da shvate apstraktno – ne poznaju koncept rada, nauke, umetnost, imovine, ali ne znaju ni za laž, mržnju, prevaru ili ubistvo. Po prirodi su blagi, ljupki, naivni i prosti, ponekad prilično znatiželjni (poput dece), ali sa genetski predodređenim ograničenim shvatanjem sveta oko sebe.

Ako ste mislili da je Hakslijev „Vrli novi svet“ mračna vizija budućnosti, posle „Antilope i Kosca“ razmislićete još jednom. Ovaj roman, koji u sebi nosi i elemente distopije i postapokaliptičnog sveta, osim što zalazi u naučnu fantastiku, očigledno je kritika savremenog društva i postavlja pitanje koje je sasvim na mestu: kuda smo se to uputili kao civilizacija?

Ono što je izvesno jeste to da, ukoliko želite da čitate i shvatite romane Margaret Atvud, morate biti u izvesnom raspoloženju. A ako niste u takvom raspoloženju u trenutku kada otvorite knjigu – bez brige – do kraja romana ćete biti, hteli vi to ili ne. Proza Margaret Atvud je toliko snažna i hipnotišuća da neretko kod čitaoca izaziva nelagodu i jezu, ali jedno je sigurno: ovo je roman koji će vas naterati da stavite prst na čelo i zapitate se koliko je zapravo neverovatna autorkina „vizija“ budućnosti. Kao i „Sluškinjina priča“ i „Antilopa i Kosac“ nije lako štivo, ali je svakako vredno čitanja jer provocira čitaoca da na trenutak stane i zamisli se nad svetom u kojem živi.

Reading Challenge: Distopija

Ocena: 4/5