Filozofija mode - Laš Fr. H. Svensen

Laš Fr. H. Svensen je norveški autor rođen 1970, profesor filozofije na Univerzitetu u Bergenu i projekt menadžer u istraživačkoj organizaciji Civita. Objavio je niz knjiga iz filozofije koje su prevedene na dvadeset četiri jezika. Najpoznatije su „Filozofija dosade“ , „Filozofija zla“, „Istinito, dobro i lepo - uvod u filozofiju“, „Filozofija mode“, „Filozofija straha“ i „Filozofija rada“ .

„Filozofija mode“ je još jedna u nizu Svensenovih knjiga u kojoj autor pokušava da objasni jedan od fenomena koji su u tesnoj sprezi sa funkcionisanjem čovečanstva kroz čitavu istoriju. Iako moda nije često bila tema filozofije, ona svakako ima svoju filozofiju i njeno razumevanje bi trebalo da doprinese razumevanje nas samih.

Na samom početku Svensen pokušava da definiše samu modu. Kako kaže, moda je pojam koji je teško ograničiti i krajnje je nesigurno da li se uopšte mogu navesti neophodni i dovoljni uslovi kako bi se nešto s pravom moglo označiti modom. Ističući dve glavne kategorije u razumevanju mode, od kojih je prvi pojam koji upućuje na odeću, a drugi „opšti mehanizam, logika ili ideologija koja se, između ostalog ogleda i u oblasti odeće“, Svensen se za svoju studiju odlučuje da pomeša ova dva. Moda se prvenstveno ističe u svim oblastima u kojima ukus zauzima centralno mesto (odeća, nameštaj, muzika, književnost, arhitektura...), ali Svensen odlučuje da kao primer prikazivanja mehanizma i filozofije mode uzme odeću, kao pojam za koji se moda danas masovno vezuje.

Autor napominje da ova studija nije prikaz istorije mode, ali se ipak osvrće na istorijski pregled njenog funkcionisanja. Kako bi se moda uopšte definisala, potrebno joj je ustanoviti korene. Svensen tvrdi da se nastanak mode oblačenja može ustanoviti u poznom srednjem veku, dok se u periodima pre toga ne može govoriti o modi kao takvoj, samo o zameni stilova. Da bi moda postojala, nije dovoljno da se promene ponekad dešavaju. Moda nastaje tek kada se promena dešava zbog sebe same i to relativno često. Prema tome, iako je moda nastala u 14. veku, ne može se o njoj govoriti kao o društvenom fenomenu sve do 18. veka. Tada izlaze i prvi modni časopisi koji diktiraju trendove, a njihova pojava brže i masovnije prenosi vesti o onome što je u tom trenutku in.

Iako je estetika idealna centralna sila mode, s vremenom ona otpada kao norma i zahtev da nešto prosto bude novo postaje odlučujući faktor. U tom smislu se može reći da jednom modernom predmetu nisu potrebne nikakve određene osobine osim da je nov. Moda nema krajnji cilj kojem teži. Cilj mode je, prema tome, da bude potencijalno beskrajna i da beskonačno stvara nove forme. Moda je moda samo ako je u stanju da se kreće unapred. Ona se kreće u ciklusima, a načelo tih ciklusa je da  budu što je moguće kraći (tako je jedne sezone aktuelna jedna boja, dok je već sledeće zamenjuje nova).

„Moda stalno traži površinske promene koje u realnosti nemaju nikakav drugi zadatak, osim da objekat učine suvišnim na osnovu nesuštinskih osobina, kao što je broj dugmića ili čuvena dužina suknje. Zašto suknje postaju kraće? Jer su bile dugačke. Zašto postaju duže? Jer su bile kratke. Isto važi i za sve druge predmete mode. Moda nije „dublja“ od toga da zarad sebe same traži promenu.“

Iako je Svensonova ideja bila da se ograniči na odeću, on se ipak dotiče veze mode i tela, koje je danas, kako primećuje, podložno modi isto koliko i odeća sama. Štaviše, telo i odeća su uvek bili u međusobnom dijalogu u kojem je oblik tela uticao na modu jednako koliko i moda na oblik tela. U današnjem vremenu telo „figurira kao nešto plastično što se neprekidno može menjati u skladu sa novim normama“ i naša percepcija ljudskog tela uvek (hteli mi to ili ne) zavisi od vladajuće mode. Ono što je svakako interesantno jeste to da je norma, kada je savršeno telo u pitanju, danas, zbog rasprostranjenosti estetske hirurgije, ali i razvoja tehnologije i novih načina manipulacije vizuelnim medijima, ništa drugo do čiste fantazije, ali ona uprkos tome i dalje ne gubi svoju normativnu funkciju.

U svojoj studiji Svensen prikazuje „pravac“ kretanja mode, kao i način na koji se taj pravac kroz istoriju menjao. Dotiče problematičan odnos mode i umetnosti. Objašnjava tesnu vezu mode i potrošnje i činjenicu da moda zavisi od potrošačkog društva isto koliko i potrošačko društvo od mode. Takođe, on se bavi i „jezikom“ mode, odnosno načinom na koji odeća koju nosimo komunicira umesto nas, kao i činjenicom da određeni komadi, koji se obično vezuju za određenu subkulturu, značajno menjaju (ili gube) svoje značenje onog trenutka kada postanu deo masovne mode. To značenje je, po Svensenu, vrlo jasno definisano. Poruka koju masovna moda šalje, po autoru se može svesti na jedno prosto „Gledaj me“.

Koja je zapravo funkcija mode i zbog čega ona igra toliko bitnu ulogu u današnjem društvu? Svensen odgovor na ovo pitanje nalazi u činjenici da moda zapravo treba da doprinese stvaranju identiteta, jer se identitet osobe odavno više ne posmatra kao datost. Moda se, međutim, uvek nalazi između individualnog i konformizma. Ukoliko je previše individualna, ona gubi svojstvo mode, a ukoliko je previše konformistička, ona gubi svoju privlačnost. Iako bi trebalo da ispuni prazninu „modernog sopstva“, koje je programirano da uvek traži novi oblik predstavljanja, ona zapravo doprinosi tome da to „sopstvo“ postaje bez bilo kakve stalnosti, a kada logika mode postane norma za stvaranje identiteta, ona deluje potpuno suprotno, odnosno razara identitet individue.

Da li je uopšte moguće pobeći od mode? Autor smatra da nije. Čak iako se trudimo da se apsolutno distanciramo od modernih trendova, i dalje smo u potpunosti određeni modom, jer je time samo negiramo. Moda, kao mehanizam, toliko je ukorenjena u društvo i njegovo funkcionisanje, da ju je nemoguće izbeći, ma šta radili.

„Filozofija mode“ je interesantno štivo ne samo za osobe koje prate modu, baš naprotiv, slepim pratiocima mode ovo možda neće biti prijatno čitalačko iskustvo. Osim filozofskom pristupu ovom problemu, propraćenom mišljenjima nekih od najpoznatijih filozofa koji su se dotakli, makar i ovlaš, ove tematike, Svensen otkriva razne zanimljivosti koje će biti interesantne svakom čitaocu.

Saznaćete kada su i zbog čega Stari Grci odlučili da ne nose brade, u kojoj zemlji je postojala ideja o formiranju ministarstva za modu, zbog čega moda ima tendenciju da se „vraća“, odakle je potekla ideja o klasičnom muškom odelu, ali i zbog čega  je taman ten naprasno postao in.

Ukoliko volite Svensenove knjige, „Filozofija mode“ vas neće razočarati, a ukoliko do sada niste imali prilike da se susretnete sa ovim piscem, evo preporuke da neke stvari koje uzimate zdravo za gotovo sagledate u potpuno novom svetlu.

Ocena: 3.5/5

Reading Challenge: Knjiga iz biblioteke