Laš Fr. H. Svensen je norveški autor rođen 1970, profesor filozofije
na Univerzitetu u Bergenu i projekt menadžer u istraživačkoj organizaciji
Civita. Objavio je niz knjiga iz filozofije koje su prevedene na dvadeset
četiri jezika. Najpoznatije su „Filozofija dosade“ , „Filozofija zla“, „Istinito,
dobro i lepo - uvod u filozofiju“, „Filozofija mode“, „Filozofija straha“ i „Filozofija
rada“ .
„Filozofija mode“ je još jedna u nizu Svensenovih knjiga u kojoj autor pokušava da
objasni jedan od fenomena koji su u tesnoj sprezi sa funkcionisanjem
čovečanstva kroz čitavu istoriju. Iako moda nije često bila tema filozofije,
ona svakako ima svoju filozofiju i njeno razumevanje bi trebalo da doprinese
razumevanje nas samih.
Na samom početku Svensen pokušava da definiše samu modu. Kako kaže, moda je
pojam koji je teško ograničiti i krajnje je nesigurno da li se uopšte mogu
navesti neophodni i dovoljni uslovi kako bi se nešto s pravom moglo označiti
modom. Ističući dve glavne kategorije u razumevanju mode, od kojih je prvi
pojam koji upućuje na odeću, a drugi „opšti mehanizam, logika ili ideologija
koja se, između ostalog ogleda i u oblasti odeće“, Svensen se za svoju studiju
odlučuje da pomeša ova dva. Moda se prvenstveno ističe u svim oblastima u
kojima ukus zauzima centralno mesto (odeća, nameštaj, muzika, književnost,
arhitektura...), ali Svensen odlučuje da kao primer prikazivanja mehanizma i
filozofije mode uzme odeću, kao pojam za koji se moda danas masovno vezuje.
Autor napominje da ova studija nije prikaz
istorije mode, ali se ipak osvrće na istorijski pregled njenog funkcionisanja.
Kako bi se moda uopšte definisala, potrebno joj je ustanoviti korene. Svensen
tvrdi da se nastanak mode oblačenja može ustanoviti u poznom srednjem veku, dok
se u periodima pre toga ne može govoriti o modi kao takvoj, samo o zameni
stilova. Da bi moda postojala, nije dovoljno da se promene ponekad dešavaju.
Moda nastaje tek kada se promena dešava zbog sebe same i to relativno često.
Prema tome, iako je moda nastala u 14. veku, ne može se o njoj govoriti kao o
društvenom fenomenu sve do 18. veka. Tada izlaze i prvi modni časopisi koji
diktiraju trendove, a njihova pojava brže i masovnije prenosi vesti o onome što
je u tom trenutku in.
Iako je estetika idealna centralna sila mode, s
vremenom ona otpada kao norma i zahtev da nešto prosto bude novo postaje odlučujući faktor. U tom
smislu se može reći da jednom modernom predmetu nisu potrebne nikakve određene
osobine osim da je nov. Moda nema krajnji cilj kojem teži. Cilj mode je, prema
tome, da bude potencijalno beskrajna i da beskonačno stvara nove forme. Moda je
moda samo ako je u stanju da se kreće unapred. Ona se kreće u ciklusima, a
načelo tih ciklusa je da budu što je moguće kraći (tako je jedne
sezone aktuelna jedna boja, dok je već sledeće zamenjuje nova).
„Moda
stalno traži površinske promene koje u realnosti nemaju nikakav drugi zadatak,
osim da objekat učine suvišnim na osnovu nesuštinskih osobina, kao što je broj
dugmića ili čuvena dužina suknje. Zašto suknje postaju kraće? Jer su bile
dugačke. Zašto postaju duže? Jer su bile kratke. Isto važi i za sve druge
predmete mode. Moda nije „dublja“ od toga da zarad sebe same traži promenu.“
Iako je Svensonova ideja bila da se ograniči na
odeću, on se ipak dotiče veze mode i
tela, koje je danas, kako primećuje, podložno modi isto koliko i odeća
sama. Štaviše, telo i odeća su uvek bili u međusobnom dijalogu u kojem je oblik
tela uticao na modu jednako koliko i moda na oblik tela. U današnjem vremenu
telo „figurira kao nešto plastično što se neprekidno može menjati u skladu sa
novim normama“ i naša percepcija ljudskog tela uvek (hteli mi to ili ne) zavisi
od vladajuće mode. Ono što je svakako interesantno jeste to da je norma, kada
je savršeno telo u pitanju, danas, zbog rasprostranjenosti estetske hirurgije,
ali i razvoja tehnologije i novih načina manipulacije vizuelnim medijima, ništa
drugo do čiste fantazije, ali ona uprkos tome i dalje ne gubi svoju normativnu
funkciju.
U svojoj studiji Svensen prikazuje „pravac“ kretanja mode, kao i način na
koji se taj pravac kroz istoriju menjao. Dotiče problematičan odnos mode i umetnosti. Objašnjava
tesnu vezu mode i potrošnje i
činjenicu da moda zavisi od potrošačkog društva isto koliko i potrošačko
društvo od mode. Takođe, on se bavi i „jezikom“
mode, odnosno načinom na koji odeća koju nosimo komunicira umesto nas, kao
i činjenicom da određeni komadi, koji se obično vezuju za određenu subkulturu,
značajno menjaju (ili gube) svoje značenje onog trenutka kada postanu deo
masovne mode. To značenje je, po Svensenu, vrlo jasno definisano. Poruka koju
masovna moda šalje, po autoru se može svesti na jedno prosto „Gledaj me“.
Koja je zapravo funkcija mode i zbog čega ona igra toliko bitnu ulogu u današnjem
društvu? Svensen odgovor na ovo pitanje nalazi u činjenici da moda zapravo
treba da doprinese stvaranju identiteta, jer se identitet osobe odavno više ne
posmatra kao datost. Moda se, međutim, uvek nalazi između individualnog i
konformizma. Ukoliko je previše individualna, ona gubi svojstvo mode, a ukoliko
je previše konformistička, ona gubi svoju privlačnost. Iako bi trebalo da
ispuni prazninu „modernog sopstva“, koje je programirano da uvek traži novi
oblik predstavljanja, ona zapravo doprinosi tome da to „sopstvo“ postaje bez
bilo kakve stalnosti, a kada logika mode postane norma za stvaranje identiteta,
ona deluje potpuno suprotno, odnosno razara identitet individue.
Da li je uopšte moguće pobeći od mode? Autor smatra da nije. Čak iako se trudimo da se
apsolutno distanciramo od modernih trendova, i dalje smo u potpunosti određeni
modom, jer je time samo negiramo. Moda, kao mehanizam, toliko je ukorenjena u
društvo i njegovo funkcionisanje, da ju je nemoguće izbeći, ma šta radili.
„Filozofija mode“ je interesantno štivo ne samo
za osobe koje prate modu, baš naprotiv, slepim pratiocima mode ovo možda neće
biti prijatno čitalačko iskustvo. Osim filozofskom pristupu ovom problemu,
propraćenom mišljenjima nekih od najpoznatijih filozofa koji su se dotakli,
makar i ovlaš, ove tematike, Svensen otkriva razne zanimljivosti koje će biti interesantne
svakom čitaocu.
Saznaćete kada su i zbog čega Stari Grci odlučili
da ne nose brade, u kojoj zemlji je postojala ideja o formiranju ministarstva
za modu, zbog čega moda ima tendenciju da se „vraća“, odakle je potekla ideja o
klasičnom muškom odelu, ali i zbog čega je taman ten naprasno postao in.
Ukoliko volite Svensenove knjige, „Filozofija
mode“ vas neće razočarati, a ukoliko do sada niste imali prilike da se
susretnete sa ovim piscem, evo preporuke da neke stvari koje uzimate zdravo za
gotovo sagledate u potpuno novom svetlu.
Ocena:
3.5/5
Reading Challenge: Knjiga iz biblioteke
0 comments:
Post a Comment