Devojka koja je spasla kralja Švedske – Junas Junason

Junas Junason je švedski pisac, rođen 1961. godine. Nekadašnji istaknuti novinar i urednik, stekao je svetsku slavu objavljivanjem romana prvenca „Stogodišnjak koji je iskočio kroz prozor i nestao“ (2009), koji je prodat u milionskim tiražima širom sveta i ovenčan brojnim književnim nagradama. Nakon toga, Junason se u potpunosti posvećuje pisanju i objavljuje još dva romana sličnog stila: „Devojka koja je spasla kralja Švedske“ i „Ubica Andeš i njegovi prijatelji (i poneki neprijatelj)“ (klik OVDE za recenziju).

Ako se do sada niste susreli sa ovim piscem, može vam delovati čudno što radnja romana pod nazivom „Devojka koja je spasla kralja Švedske“ počinje u Južnoj Africi. Ukoliko ovo nije prvi Junasonov roman koji držite u rukama, onda i sami znate da od ovog pisca možete očekivati neočekivano.

Devojka o kojoj je reč je Nombeko Majeki, koju upoznajemo kao četrnaestogodišnju devojčicu (sa devetogodišnjim radnim iskustvom) koja upravo treba da bude unapređena u šeficu kancelarije za pražnjenje poljskih klozeta u Sovetu. Nombeko nikada nije išla u školu, kao i većina devojčica u njenom okruženju, ali se, za razliku od većine, rodila sa neobičnim darom za sabiranje i oduzimanje, nesvakidašnje oštrim umom i upornošću kojoj ništa ne može da stane na put. Sve te osobine, ipak, nisu bile dovoljne da se njen plan o boljem životu ne izjalovi. Nombeko će, u nameri da zauvek pobegne od poljskih klozeta, biti sprečena zločinom koji je, po mišljenju suda, počinila. Dok je, u Johanezburgu šetala pločnikom (namenjenom isključivo za ljude bele puti), kolima ju je pokosio pijani inženjer Van der Vesthejzen. Kazna koju je Nombeko dobila jer mu se našla na putu ogledala se u sedam godina (i tri meseca i dvadesetak dana, tu negde – kako je, na zaprepašćenje svih prisutnih, izračunala) besplatnog rada za inženjera, u istraživačkom centru u Pelindabi, kako bi mogla da nadoknadi počinjenu štetu. Tokom tih sedam godina, Nombeko će naučiti mnogo toga, pa čak i ponešto o atomskim bombama i izraelskim tajnim agentima.

Na drugom kraju sveta, u Švedskoj, Ingmar i Henrijeta Kvist željno iščekuju rođenje svog sina Holgera. Neverovatan splet okolnosti naterao je sirotog Ingmara da izgubi bitku sa razumom i potpuno se razočara u monarhiju. Ali eto, makar mu se jedna želja ispunila i Henrijeta je konačno u drugom stanju, nakon više od decenije bezuspešnih pokušaja. Ono što, međutim, nikako nisu priželjkivali i ono na šta nikako nisu bili spremni, jesu blizanci koje je Henrijeta rodila. Blizanci koje će s uma sišavši Ingrid tretirati kao jednog, a sve to kako bi ispunio svoju misiju. Tako će Holger Prvi biti upisan u matičnu knjigu rođenih, dok će se postojanje Holgera Drugog držati u tajnosti. Holger Drugi, takoreći, tehnički neće ni postojati.

Nombeko će, zahvaljujući svojoj snalažljivosti uspeti da dođe do Švedske. Jedna mala greška (ne baš slučajna, ispostaviće se) njenih prijateljica afričkih Kineskinja, dovešće do toga da za njom stigne i atomska bomba koju je trampila za svoju slobodu (a sa njom i već pomenute Kineskinje). Nombeko će, pri preuzimanju paketa za koji je mislila da je nekoliko kilograma mesa od antilope, upoznati Holgera Drugog. Simpatije između ovo dvoje mladih ljudi rodiće se istog trenutka, te će oni zajedno odlučiti da švedski kralj mora saznati za postojanje atomske bombe. Ali kako će jedna Afrikanka bez švedskog državljanstva i jedan Šveđanin koji ne postoji uspeti da dođu do kralja? U tome će morati da im pomognu tri Kineskinje (specijalizovane za falsifikovanje vrednih kineskih predmeta), Holger Prvi (ne baš preterano pametan, uz to i ostrašćeni republikanac), njegova devojka Selestin (uvek spremna na bunt, čisto bunta radi), jedan paranoični Amerikanac i postarija samoproklamovana grofica.

Verovatno do sada već mrmljate sebi u bradu kako ništa od ovoga nema nikakvog smisla. U pravu ste, nema baš mnogo. Ono što Junasona, međutim, čini prepoznatljivim jeste upravo njegova sklonost ka apsurdu – besmisleni zapleti, sklonost ka preterivanju i još besmisleniji raspleti. U tome i leži ključ uspeha njegovih humorističkih epizoda, a njegov talenat ogleda se upravo u tome da vas pripovedanjem ubedi u mogućnost nemogućeg (kao na primer u mogućnost da država poput Švedske čitave dve decenije nema ni najblažu predstavu o tome da poseduje atomsko naoružanje, iako nekolicina njenih stanovnika uporno pokušava o tome da je obavesti).

Formula koja je Junasonu donela slavu u prvencu, primenjena je i u ovom romanu: pregršt likova koje je teško zamisliti u istoj priči, niz neverovatnih događaja i sumanutih slučajnosti. U svom tom haosu koji je namerno stvorio, autor će naći vremena i da čitaocima održi kratko predavanje o atomskom naoružanju, ali i prilikama u unutrašnjoj politici Švedske. Na momente će Junason malo izgubiti nit, raspisaće se i razvodnjiti radnju (isti slučaj vidi se i u romanu o ubici Andešu), tako da će pojedini delovi delovati suvišno. Ali taman kada se ukaže opasnost da se čitalac umori od priče, Junason će se vratiti na kolosek i završiće priču onako kako ju je i započeo: u sasvim smislenom besmislu.

Pre nego što otvorite korice ovog romana i počnete sa čitanjem, neophodno je da se opustite, ostavite potrebu za zdravorazumskim rezonovanjem po strani i prosto se prepustite zabavi. Posmatrajte Junasonov stil kao svojevrsni magijski realizam: u njegovom univerzumu vladaju sopstveni zakoni logike, koji manjkaju na verovatnoći, ali ne i na doslednosti. Junasonova neobuzdana mašta je definicija onoga što fikcija zapravo jeste: mnoštvo mogućih svetova u kojima se događaju i najneverovatnije stvari, a šarm uz koji ovaj autor predstavlja svoje priče, nateraće vas da mu oprostite greške, baš kao i njegovim junacima.

Ocena: 4/5

Izdavač: Evro Book