Šekspir za zaljubljene – Alan Persi

Alan Persi (1958) je pisac i novinar čije su oblasti interesovanja lični razvoj pojedinca i unapređenje svakodnevnog života. Slavu je stekao zahvaljujući priručnicima inspirisanim velikim umovima kao što su „Šekspir za zaljubljene” i „Niče za osobe pod stresom”. Persi piše na španskom jeziku, živi na relaciji Amerika-Evropa-Japan, a poznat je po seminarima i radionicama za lično usavršavanje koje održava po celom svetu.

„Šekspir za zaljubljene” je priručnik koji, sudeći po podnaslovu, treba da pruži „efikasne lekove za svakodnevno uživanje u ljubavi”.  Ljubav je sila koja pokreće svet i čini veoma bitan aspekt života svakog čoveka. Ipak, ovaj fenomen i dan danas je pod velom misterije i uprkos svim naporima nauke, za ljubav se ne može spremiti – svako tu školu mora da prođe sam. Pa čemu onda ovakav priručnik? Koliko god ljubav bila “nenaučiva” i koliko god svako iskustvo bilo posebno, ono što se vrlo često ponavlja jesu greške u koracima (naročito one početničke), tako da je svaki savet zlata vredan, naročito u godinama kada se prvi put javlja i kada je (kao i dosta drugih stvari, uostalom) tabu tema. Alan Persi je upravo zbog toga u ovoj knjizi sakupio neka od pitanja koja čovečanstvo muče vekovima. Svako od poglavlja (koje Persi naziva pilulama) naslovljeno je citatom iz Šekspirovog opusa, dokazujući tako da su ljubavne muke univerzalne i vanvremenske, kao uostalom i Šekspirovi stihovi.

Kada sam prvi put ugledala ovu knjigu, pomislila sam da je u pitanju zabavno štivo. Korice su bile te koje su me navele da pomislim da je tematici pristupljeno na šaljiv način (eto, i pored svog ovog čitalačkog iskustva, još uvek nisam naučila da ne sudim o knjizi po koricama). Isto tako sam bila ubeđena i da će knjiga biti ilustrovana. Nijedna od ove dve pretpostavke se nije ispostavila kao tačna, pa moram da priznam da sam u startu bila razočarana. Ali hajde da na trenutak zaboravimo šta ova knjiga nije i da se usredsredimo na to šta jeste i kome je zapravo namenjena.

Persi se u knjizi dotiče svih stadijuma ljubavi, od prve poletne zaljubljenosti do zrele ljubavi, od udvaranja, preko raskida, do zaborava. Jednako govori i o njenoj lepoj strani, kojoj svi stremimo, kao i o onoj mračnijoj, od koje zaziremo. Pravi razliku između ljubavi i zaljubljenosti, govori o sanjarenju i idealizovanju voljene osobe, upozorava na razočaranja i moguću patnju izazvanu neuzvraćenom ljubavlju, pa čak i preranim gubitkom voljene osobe.

Svako poglavlje je izuzetno kratko, bez udubljivanja u problematiku, pa bi iz perspektive nekoga kome je ova knjiga stigla u ruke barem deceniju i po prekasno, moglo delovati kao da je pisana površno, da se bazira na opštim mestima i da je samim tim beskorisna. Ali lako je biti general nakon bitke, zar ne? Ova knjiga je namenjena uzrastu u kojem pitanja o ljubavi tek počinju da se roje i stvaraju pometnju, u kojima ono što će kasnije predstavljati opšte mesto, deluje kao nedokučiva misterija. Istina je da ne nudi neka praktična rešenja (kao da univerzalno praktično rešenje u ovom slučaju postoji), ali nudi pojašnjenja. Zaista, nijedna od ove 72 „pilule” ni na koji način ne može da naškodi. Onome ko je u pravo vreme pročita može biti od pomoći, ako ništa, onda bar zbog jedne stvari, jer jasno stavlja do znanja da je sve to što se događa sasvim normalno, i da se, ma koliko delovalo strašno i zbunjujuće, događa bezmalo svima. A prednost koju to saznanje pruža svakako nije mala.

„Šekspir za zaljubljene” je idealna prva pomoć ukoliko u okruženju imate zaljubljenog tinejdžera koji bi, naravno, čak i sa Šekspirom radije razgovarao o ovoj temi nego sa vama. A ko zna, možda mu se stihovi barda i dopadnu, pa poželi da se sa njim podrobnije upozna (što je, ako mene pitate, samo bonus). U svakom slučaju, vredi pokušati.

Ocena: 3/5

Izdavač: Kreativni centar