Bojazan
da će kvalitet pisanja Dajane Gabaldon
opasti nakon dve obimne knjige o Kler
Rendal, ratnoj medicinskoj sestri koja, potpuno neplanirano, prolazi kroz „drevni portal“ na jednom
zabačenom brdašcetu u Škotskoj, i budi se na istom tom mestu, ali dva veka pre
sopstvenog rođenja, nestala je onog trenutka kada sam počela sa čitanjem trećeg
romana u serijalu Outlander, nazvanog
prosto Voyager („Putnik“).
Ukoliko
još uvek niste čitali ovaj serijal, budite upozoreni, spojleri u ovom postu su neizbežni, pa vam savetujem da prvo bacite
pogled na recenzije prvog dela (Outlander
– klik OVDE) ili drugog (Dragonfly In
Amber – klik OVDE), zavisno od toga koliko ste upoznati sa samom pričom,
bilo kroz knjige ili TV seriju.
Voyager je definitivno najkompleksnija knjiga u serijalu
do sada i u njoj se toliko toga događa da prosto ne znam odakle bih počela. I
strukturalno je roman kompleksniji od svojih prethodnika. Sastoji se od
nekoliko vremenski različitih narativa koji se sporadično smenjuju. Najpre,
narativ iz 1968. godine, u kojem
Kler zajedno sa svojom ćerkom i istoričarem Rodžerom Mekenzijem istražuje
dokumentaciju o Džejmiju; zatim narativ koji obuhvata period od 1948. godine, odnosno od njenog
povratka u 20. vek, pa do 1968. godine kada će se Kler vratiti u Škotsku, u
kojem saznajemo kako je izgledao njen brak sa Frenkom; zatim praćenje Džejmijevog
života nakon bitke na Kalodenu i rastanka sa Kler, odnosno nakon 1745. godine; i konačno, period od 1766. godine, kada će se Kler i Džejmi
ponovo sresti, posle čitave dve decenije razdvojenosti.
Dragonfly In Amber završava u trenutku kada Kler
saznaje da je Džejmi preživeo bitku kod Kalodena, načinivši pri tome vremenski
skok od dve decenije. Voyager je tu
da zadovolji znatiželju čitalaca, pa konačno saznajemo o zajedničkom životu
Kler i Frenka, o razvoju njene karijere i odluci da svojoj ćerki otkrije tajnu
koju je čuvala godinama. Uporedo sa tom pričom, pratimo i Džejmijev život nakon
bitke – izgnanstvo, vreme provedeno u zatvoru i konačno sticanje slobode.
Naslov
romana jednom rečju obuhvata njegovu suštinu. Od trenutka kada se Kler ponovo
susretne sa Džejmijem, koji pod novim imenom živi u Eginburgu kao poznati
vlasnik štamparije, njih dvoje će konstantno biti u pokretu. Kler će ubrzo
shvatiti da njen san o mirnom životu upravo to i jeste – samo san. Pri povratku
u Lalibroh, Kler će doživeti prvo neprijatno iznenađenje, za koje će se
pobrinuti Džejmijeva sestra: Džejmi je oženjen, a njegova supruga je Liri,
devojka zbog koje Kler umalo da završi na lomači. Impulsivna kakva jeste, Kler
odlučuje da zauvek napusti Škotsku, ali nepredviđene okolnosti će je naterati
da se predomisli, mnogo brže nego što je to planirala. Od tog trenutka, nevolje
se samo nižu.
Jedan
od novih likova koje Dajana Gabaldon predstavlja u ovoj knjizi je mladi Ijan,
Džejmijev najmlađi sestrić. Upravo će on biti razlog zbog kojeg će se Kler i
Džejmi otisnuti na neplanirano putovanje iz Škotske. Prilikom Džejmijevog
pokušaja da dođe do novca kojim će obezbediti Liri nakon što je njihov brak
proglašen nevažećim, Ijana će oteti pirati. A kako je Džejmi već u lošim
odnosnima sa svojom sestrom, jedino što mu preostaje jeste da krene za njim. Od
tog trenutka, Voyager postaje potraga
za mladim Ijanom – potraga koja će Džejmija i Kler odvesti čak do Amerike – a
ujedno i pravi avanturistički roman čija se radnja mahom odvija na pučini i
novim, neistraženim teritorijama, i koji pritom sadrži sve što jedan
avanturistički roman sadrži: pirate, skriveno blago, nove kulture, pa čak i
nešto nalik na vudu magiju.
Trenutak
koji smo svi željno iščekivali – susret Kler i Džejmija nakon dvadeset godina
razdvojenosti - a za koji je autorka lukavo gradila tenziju u prvoj trećini
knjige, napisan je maestralno. Ono u čemu Dajana Gabaldon briljira svakako je opisivanje
veoma emotivnih scena bez trunke patetike. Potpuno nespreman za ono što dolazi,
Džejmi će izgubiti svest kada shvati da Kler zaista stoji u njegovoj
štampariji. Time autorka otpušta tenziju, dodajući trunku komike ovom važnom
trenutku i štedi čitaoca potpunog emotivnog rastrojstva. Ono o čemu će posebno
voditi računa jeste realnost situacije. Time naročito mislim da odnos dvoje
ljubavnika, koji se nisu videli čitave dve decenije, ispunjen stidljivošću i
blagim grčem. Ovaj „period
upoznavanja“, međutim, kratko će trajati i uskoro će Kler i Džejmi biti oni
stari, što je pomalo problematično u pogledu karakterizacije. Čitalac može na
trenutak da zaboravi da je prošlo toliko godina, likovi ne deluju nimalo
starije, niti zrelije – ali s obzirom na to da su, takvi kakvi jesu, izuzetno
dopadljivi, to je jedan od onih propusta na koji se može povremeno zažmuriti.
Sa
druge strane, ono što je delovalo kao propust u drugoj knjizi, odnosno
problematika „ciljanog“ vraćanja u prošlost, izražena kroz slučajeve Gejlis i
Kler, dobilo je svoje pojašnjenje u ovom tomu. Naime, proučavanjem Gejlisinih
dnevnika, Kler, Brijana i Rodžer će shvatiti da postoji način da se manipuliše
prolaskom kroz portal. Vremenska razlika ostaje dva veka, ali je pomoću
određenih vrsta dragog kamenja i posebnog rituala moguće bliže odrediti vreme u
kojem će se „putnik“ naći. Ovo će kasnije potvrditi i sama Gejlis, kada je
ponovo sretnemo u kolonijama, ovog puta kao gospođu Abernati. Njeno ponovno
pojavljivanje biće nagovešteno na početku knjige, kada Kler, još uvek u Americi
u 20. veku, bude prisustvovala pokušaju svog kolege da identifikuje zagonentne
posmrtne ostatke pronađene u jednoj pećini na Jamajci.
Voyager je, osim što je kompleksniji, obimniji od svojih
prethodnika (to je trend koji će autorka forsirati do kraja serijala – svaka
knjiga je malo obimnija od prethodne) i tokom čitanja deluje kao da su neke
scene umetnute kako bi se ispunila kvota. Ono što je meni bilo posebno
zanimljivo jeste da Gabaldonova nije propustila da se osvrne na ovaj problem,
pa će Džejmi u jednom razgovoru sa lordom Grejom (još jedan, ne tako nov lik,
koji će biti važan u ovoj knjizi) diskutovati o obimnim knjigama i upravo kroz
taj razgovor će autorka pokušati da objasni svoju sklonost ka opširnom pisanju:
“What is it – twelve hundred pages? Aye, I think
so. After all, it is difficult to sum up the complications of a life in a short
space with any hope of constructing an accurate account.”
“True. I have heard the point made, though, that
the novelist’s skill lies in the artful selection of detail. Do you not suppose
that a volume of such length may indicate a lack of discipline in such
selection, and hence a lack of skill?”
“I have seen books where that is the case, to be
sure. An author seeks by sheer inundation of detail to overwhelm the reader
into belief. In this case, however, I think it isna so. Each character is most
carefully considered, and all the incidents chosen seem necessary to the
story.”
Ono što
je sigurno jeste da Dajani Gabaldon ne nedostaje veština, a njen osećaj za
detalje je izvanredan. I zaista, gotovo svaka, na prvi pogled nebitna scena
iskorišćena je kasnije kao najava za neki događaj (jedan od najočiglednijih
primera za to je upravo skelet koji će Kler i Džo zajedno ispitivati). Uprkos
obimu romana, on ni u jednom trenutku nije dosadan i konstantno drži čitaoca
napetim. Voyager je znatno
dinamičniji od prethodne dve knjige. Taman kada ste pomislili da je vreme za
predah, autorka će vam servirati nešto novo. Ovolika količina akcije može na
trenutke da bude zamorna, lično sam priželjkivala da barem jednom naiđem na
rečenicu poput „narednih nedelju dana su proveli mirno“, ali to se nikada nije
dogodilo. Od trenutka kada se Kler vrati Džejmiju, radnja se odvija u svega
nekoliko meseci konstantnog pokreta i preokreta.
Kao što
neki od vas već znaju, prethodne dve knjige sam čitala nakon što sam ogledala
ekranizaciju. Ovog puta je situacija obrnuta pa, s obzirom na to da se serija
upravo emituje, neću moći u potpunosti da je uporedim sa originalom. Ono što
mogu da kažem, do sada, jeste da su u seriji, za razliku od knjige, događaji
prikazani hronološki (u dva narativa) što, iako mislim da nije loše rešenje,
čini da priča deluje veoma razvučeno. U knjizi taj utisak izostaje, jer prikaz
života Kler pre povratka u Škotsku dobijamo kroz reminiscencije, što priči daje
izvesnu dinamičnost. Ovog puta su producenti odlučili da izbace neke delove iz
knjige, što je razumljivo ako u obzir uzmemo broj događaja koji su u njoj
opisani, ali i da izmene pojedine situacije koje su meni bile vrlo zanimljive.
Jedna od tih izmena, mada ne preterano važna, jeste priprema Kler za prolazak
kroz portal, koja je u romanu uključivala kupovinu kostima u jednoj lokalnoj
radnji u Škotskoj, dok je u seriji, iz nekog razloga, Kler sama sašila haljinu
u Americi.
Jedan
interesantan i veoma važan momenat koji u seriji izostaje (što ne znači da ga
neće biti) jeste psihička priprema Kler za povratak u prošlost. Naime, kada
definitivno odluči da će se vratiti, Kler će otputovati u Ameriku kako bi dala
otkaz u bolnici i regulisala obaveze i papirologiju u vezi sa imovinom. Kada se
vrati u svoj porodični dom, ona će vrlo pažljivo posmatrati sve blagodeti
modernog doba i pitati se koliko će joj odricanje od tehnologije u narednom
periodu teško pasti, što je, verovatno, prva stvar koja bi svakome od nas pala na pamet pri samoj pomisli na putovanje kroz vreme: Koliko bi nam
bilo teško da se odreknemo određenog stila života na koji smo navikli i koji
shvatamo zdravo za gotovo?
I had been taking careful note of the
machines-all the contrivances of modern daily life-and more important, of my
own response to them. The train to Edinburgh, the plan-- to Boston, the taxicab
from the airport, and all the dozens of tiny mechanical flourishes attending -
vending machines, street lights, the plane's mile-high lavatory, with its swirl
of nasty blue-green disinfectant, whisking waste and germs away with the push
of a button. Restaurants with their tidy certificates from the Department of
Health, guaranteeing at least a better than even chance of escaping food
poisoning when eating therein. Inside my own house, the omnipresent buttons
that supplied light and heat and water and cooked food.
The question was-did I care? I dipped a hand into
the steaming bathwater and swirled it to and fro, watching the shadows of the
vortex dancing in the marble depths. Could I live without all the
"conveniences," large and small, to which I was accustomed?
Pažljivo
promišljanje i planiranje povratka dovodi do toga da Kler ovog puta na put
polazi spremna. Sa sobom će poneti antibiotike, stari novac kupljen od
antikvara, prigodnu odeću (ako izuzmemo rajsferšlus na leđima) i jedan vrlo
zanimljiv detalj: fotografije Brijane, kako bi Džejmi mogao da je vidi.
Kako će
se razvijati serija ostaje da vidimo, naročito sada kada smo stigli do scene u
štampariji koju smo nestrpljivo iščekivali. Ono što je sigurno jeste da
materijala ima više nego dovoljno i da će biti pravi izazov smestiti ga u preostalih
osam epizoda. A kada je o knjizi reč, ovde ću se zaustaviti, kako ovaj prikaz
ne bi postao predugačak, i samo ću vam još jednom preporučiti da zaboravite na
strah od obimnih knjiga i ovom serijalu pružite šansu. Ja lično, jedva čekam da
vidim šta Džejmija i Kler čeka na novom kontinentu.
Ocena: 5/5
Hvala! Moram priznati da pisanje ovog posta nije bilo nimalo lako. Videćeš i sama kada budeš čitala. Toliko stvari se događa da je bilo nemoguće obuhvatiti celu priču. Trudila sam se da skrenem pažnju samo na nekoliko stvari koje su interesantne, a ne utiču na razvoj priče. Glavne stvari nisam otkrila, ima tu još mnoooogo intriga i zanimljivosti :D
ReplyDeleteNe znam šta će biti sa prevodima. Portalibris neće nastavljati, koliko ja znam, ali se uzdam u Novu knjigu, mada je prošlo dosta vremena otkako su objavili treći deo. Bilo bi stvarno bezveze da stanu, ali ako stanu, čitaj original. Dajana lepo piše i jedna od najinteresantnijih stvari (stilski i jezički gledano) jeste upotreba škotskog dijalekta koji se sigurno gubi u originalu. Ali dobro, to ćeš nadoknaditi kada počneš da gledaš seriju :)
O tome možemo da pričamo kada završim sa Outlanderom. Jedan preobiman serijal mi je, za sada, više nego dovoljan :D
ReplyDeleteJa nsiam ni drugi pročitala ali nisam mogla da ne odolim da pročitam tekst do kraja, i sad mi dođe da batalim sve što čitam i da krenem da čitam drugi deo samo zato što si me zaintrigirala sa ovim (inače nemam problem sa spoilerima ne smetaju mi), obavezno čitam drugi čim Mističnu reku doteram do kraja pa prelazim na ovaj :)
ReplyDeleteMisija uspela! :D
DeleteObavezno javi utiske kad završiš drugu! :)