Voyager (Putnik), Outlander #3 – Dajana Gabaldon

Bojazan da će kvalitet pisanja Dajane Gabaldon opasti nakon dve obimne knjige o Kler Rendal, ratnoj medicinskoj sestri koja, potpuno neplanirano, prolazi kroz „drevni portal“ na jednom zabačenom brdašcetu u Škotskoj, i budi se na istom tom mestu, ali dva veka pre sopstvenog rođenja, nestala je onog trenutka kada sam počela sa čitanjem trećeg romana u serijalu Outlander, nazvanog prosto Voyager („Putnik“).

Ukoliko još uvek niste čitali ovaj serijal, budite upozoreni, spojleri u ovom postu su neizbežni, pa vam savetujem da prvo bacite pogled na recenzije prvog dela (Outlander – klik OVDE) ili drugog (Dragonfly In Amber – klik OVDE), zavisno od toga koliko ste upoznati sa samom pričom, bilo kroz knjige ili TV seriju.

Voyager je definitivno najkompleksnija knjiga u serijalu do sada i u njoj se toliko toga događa da prosto ne znam odakle bih počela. I strukturalno je roman kompleksniji od svojih prethodnika. Sastoji se od nekoliko vremenski različitih narativa koji se sporadično smenjuju. Najpre, narativ iz 1968. godine, u kojem Kler zajedno sa svojom ćerkom i istoričarem Rodžerom Mekenzijem istražuje dokumentaciju o Džejmiju; zatim narativ koji obuhvata period od 1948. godine, odnosno od njenog povratka u 20. vek, pa do 1968. godine kada će se Kler vratiti u Škotsku, u kojem saznajemo kako je izgledao njen brak sa Frenkom; zatim praćenje Džejmijevog života nakon bitke na Kalodenu i rastanka sa Kler, odnosno nakon 1745. godine; i konačno, period od 1766. godine, kada će se Kler i Džejmi ponovo sresti, posle čitave dve decenije razdvojenosti.

Dragonfly In Amber završava u trenutku kada Kler saznaje da je Džejmi preživeo bitku kod Kalodena, načinivši pri tome vremenski skok od dve decenije. Voyager je tu da zadovolji znatiželju čitalaca, pa konačno saznajemo o zajedničkom životu Kler i Frenka, o razvoju njene karijere i odluci da svojoj ćerki otkrije tajnu koju je čuvala godinama. Uporedo sa tom pričom, pratimo i Džejmijev život nakon bitke – izgnanstvo, vreme provedeno u zatvoru i konačno sticanje slobode.

Naslov romana jednom rečju obuhvata njegovu suštinu. Od trenutka kada se Kler ponovo susretne sa Džejmijem, koji pod novim imenom živi u Eginburgu kao poznati vlasnik štamparije, njih dvoje će konstantno biti u pokretu. Kler će ubrzo shvatiti da njen san o mirnom životu upravo to i jeste – samo san. Pri povratku u Lalibroh, Kler će doživeti prvo neprijatno iznenađenje, za koje će se pobrinuti Džejmijeva sestra: Džejmi je oženjen, a njegova supruga je Liri, devojka zbog koje Kler umalo da završi na lomači. Impulsivna kakva jeste, Kler odlučuje da zauvek napusti Škotsku, ali nepredviđene okolnosti će je naterati da se predomisli, mnogo brže nego što je to planirala. Od tog trenutka, nevolje se samo nižu.

Jedan od novih likova koje Dajana Gabaldon predstavlja u ovoj knjizi je mladi Ijan, Džejmijev najmlađi sestrić. Upravo će on biti razlog zbog kojeg će se Kler i Džejmi otisnuti na neplanirano putovanje iz Škotske. Prilikom Džejmijevog pokušaja da dođe do novca kojim će obezbediti Liri nakon što je njihov brak proglašen nevažećim, Ijana će oteti pirati. A kako je Džejmi već u lošim odnosnima sa svojom sestrom, jedino što mu preostaje jeste da krene za njim. Od tog trenutka, Voyager postaje potraga za mladim Ijanom – potraga koja će Džejmija i Kler odvesti čak do Amerike – a ujedno i pravi avanturistički roman čija se radnja mahom odvija na pučini i novim, neistraženim teritorijama, i koji pritom sadrži sve što jedan avanturistički roman sadrži: pirate, skriveno blago, nove kulture, pa čak i nešto nalik na vudu magiju.

Trenutak koji smo svi željno iščekivali – susret Kler i Džejmija nakon dvadeset godina razdvojenosti - a za koji je autorka lukavo gradila tenziju u prvoj trećini knjige, napisan je maestralno. Ono u čemu Dajana Gabaldon briljira svakako je opisivanje veoma emotivnih scena bez trunke patetike. Potpuno nespreman za ono što dolazi, Džejmi će izgubiti svest kada shvati da Kler zaista stoji u njegovoj štampariji. Time autorka otpušta tenziju, dodajući trunku komike ovom važnom trenutku i štedi čitaoca potpunog emotivnog rastrojstva. Ono o čemu će posebno voditi računa jeste realnost situacije. Time naročito mislim da odnos dvoje ljubavnika, koji se nisu videli čitave dve decenije, ispunjen stidljivošću i blagim grčem. Ovaj „period upoznavanja“, međutim, kratko će trajati i uskoro će Kler i Džejmi biti oni stari, što je pomalo problematično u pogledu karakterizacije. Čitalac može na trenutak da zaboravi da je prošlo toliko godina, likovi ne deluju nimalo starije, niti zrelije – ali s obzirom na to da su, takvi kakvi jesu, izuzetno dopadljivi, to je jedan od onih propusta na koji se može povremeno zažmuriti.

Sa druge strane, ono što je delovalo kao propust u drugoj knjizi, odnosno problematika „ciljanog“ vraćanja u prošlost, izražena kroz slučajeve Gejlis i Kler, dobilo je svoje pojašnjenje u ovom tomu. Naime, proučavanjem Gejlisinih dnevnika, Kler, Brijana i Rodžer će shvatiti da postoji način da se manipuliše prolaskom kroz portal. Vremenska razlika ostaje dva veka, ali je pomoću određenih vrsta dragog kamenja i posebnog rituala moguće bliže odrediti vreme u kojem će se „putnik“ naći. Ovo će kasnije potvrditi i sama Gejlis, kada je ponovo sretnemo u kolonijama, ovog puta kao gospođu Abernati. Njeno ponovno pojavljivanje biće nagovešteno na početku knjige, kada Kler, još uvek u Americi u 20. veku, bude prisustvovala pokušaju svog kolege da identifikuje zagonentne posmrtne ostatke pronađene u jednoj pećini na Jamajci.

Voyager je, osim što je kompleksniji, obimniji od svojih prethodnika (to je trend koji će autorka forsirati do kraja serijala – svaka knjiga je malo obimnija od prethodne) i tokom čitanja deluje kao da su neke scene umetnute kako bi se ispunila kvota. Ono što je meni bilo posebno zanimljivo jeste da Gabaldonova nije propustila da se osvrne na ovaj problem, pa će Džejmi u jednom razgovoru sa lordom Grejom (još jedan, ne tako nov lik, koji će biti važan u ovoj knjizi) diskutovati o obimnim knjigama i upravo kroz taj razgovor će autorka pokušati da objasni svoju sklonost ka opširnom pisanju:

“What is it – twelve hundred pages? Aye, I think so. After all, it is difficult to sum up the complications of a life in a short space with any hope of constructing an accurate account.”

“True. I have heard the point made, though, that the novelist’s skill lies in the artful selection of detail. Do you not suppose that a volume of such length may indicate a lack of discipline in such selection, and hence a lack of skill?”

“I have seen books where that is the case, to be sure. An author seeks by sheer inundation of detail to overwhelm the reader into belief. In this case, however, I think it isna so. Each character is most carefully considered, and all the incidents chosen seem necessary to the story.”

Ono što je sigurno jeste da Dajani Gabaldon ne nedostaje veština, a njen osećaj za detalje je izvanredan. I zaista, gotovo svaka, na prvi pogled nebitna scena iskorišćena je kasnije kao najava za neki događaj (jedan od najočiglednijih primera za to je upravo skelet koji će Kler i Džo zajedno ispitivati). Uprkos obimu romana, on ni u jednom trenutku nije dosadan i konstantno drži čitaoca napetim. Voyager je znatno dinamičniji od prethodne dve knjige. Taman kada ste pomislili da je vreme za predah, autorka će vam servirati nešto novo. Ovolika količina akcije može na trenutke da bude zamorna, lično sam priželjkivala da barem jednom naiđem na rečenicu poput „narednih nedelju dana su proveli mirno“, ali to se nikada nije dogodilo. Od trenutka kada se Kler vrati Džejmiju, radnja se odvija u svega nekoliko meseci konstantnog pokreta i preokreta.

Kao što neki od vas već znaju, prethodne dve knjige sam čitala nakon što sam ogledala ekranizaciju. Ovog puta je situacija obrnuta pa, s obzirom na to da se serija upravo emituje, neću moći u potpunosti da je uporedim sa originalom. Ono što mogu da kažem, do sada, jeste da su u seriji, za razliku od knjige, događaji prikazani hronološki (u dva narativa) što, iako mislim da nije loše rešenje, čini da priča deluje veoma razvučeno. U knjizi taj utisak izostaje, jer prikaz života Kler pre povratka u Škotsku dobijamo kroz reminiscencije, što priči daje izvesnu dinamičnost. Ovog puta su producenti odlučili da izbace neke delove iz knjige, što je razumljivo ako u obzir uzmemo broj događaja koji su u njoj opisani, ali i da izmene pojedine situacije koje su meni bile vrlo zanimljive. Jedna od tih izmena, mada ne preterano važna, jeste priprema Kler za prolazak kroz portal, koja je u romanu uključivala kupovinu kostima u jednoj lokalnoj radnji u Škotskoj, dok je u seriji, iz nekog razloga, Kler sama sašila haljinu u Americi.

Jedan interesantan i veoma važan momenat koji u seriji izostaje (što ne znači da ga neće biti) jeste psihička priprema Kler za povratak u prošlost. Naime, kada definitivno odluči da će se vratiti, Kler će otputovati u Ameriku kako bi dala otkaz u bolnici i regulisala obaveze i papirologiju u vezi sa imovinom. Kada se vrati u svoj porodični dom, ona će vrlo pažljivo posmatrati sve blagodeti modernog doba i pitati se koliko će joj odricanje od tehnologije u narednom periodu teško pasti, što je, verovatno, prva stvar koja bi svakome od nas pala na pamet pri samoj pomisli na putovanje kroz vreme: Koliko bi nam bilo teško da se odreknemo određenog stila života na koji smo navikli i koji shvatamo zdravo za gotovo?

I had been taking careful note of the machines-all the contrivances of modern daily life-and more important, of my own response to them. The train to Edinburgh, the plan-- to Boston, the taxicab from the airport, and all the dozens of tiny mechanical flourishes attending - vending machines, street lights, the plane's mile-high lavatory, with its swirl of nasty blue-green disinfectant, whisking waste and germs away with the push of a button. Restaurants with their tidy certificates from the Department of Health, guaranteeing at least a better than even chance of escaping food poisoning when eating therein. Inside my own house, the omnipresent buttons that supplied light and heat and water and cooked food.

The question was-did I care? I dipped a hand into the steaming bathwater and swirled it to and fro, watching the shadows of the vortex dancing in the marble depths. Could I live without all the "conveniences," large and small, to which I was accustomed?

Pažljivo promišljanje i planiranje povratka dovodi do toga da Kler ovog puta na put polazi spremna. Sa sobom će poneti antibiotike, stari novac kupljen od antikvara, prigodnu odeću (ako izuzmemo rajsferšlus na leđima) i jedan vrlo zanimljiv detalj: fotografije Brijane, kako bi Džejmi mogao da je vidi.

Kako će se razvijati serija ostaje da vidimo, naročito sada kada smo stigli do scene u štampariji koju smo nestrpljivo iščekivali. Ono što je sigurno jeste da materijala ima više nego dovoljno i da će biti pravi izazov smestiti ga u preostalih osam epizoda. A kada je o knjizi reč, ovde ću se zaustaviti, kako ovaj prikaz ne bi postao predugačak, i samo ću vam još jednom preporučiti da zaboravite na strah od obimnih knjiga i ovom serijalu pružite šansu. Ja lično, jedva čekam da vidim šta Džejmija i Kler čeka na novom kontinentu.

Ocena: 5/5

4 comments:

Stsh's Book CornerOctober 18, 2017 at 11:45 AM
Hvala! Moram priznati da pisanje ovog posta nije bilo nimalo lako. Videćeš i sama kada budeš čitala. Toliko stvari se događa da je bilo nemoguće obuhvatiti celu priču. Trudila sam se da skrenem pažnju samo na nekoliko stvari koje su interesantne, a ne utiču na razvoj priče. Glavne stvari nisam otkrila, ima tu još mnoooogo intriga i zanimljivosti :D

Ne znam šta će biti sa prevodima. Portalibris neće nastavljati, koliko ja znam, ali se uzdam u Novu knjigu, mada je prošlo dosta vremena otkako su objavili treći deo. Bilo bi stvarno bezveze da stanu, ali ako stanu, čitaj original. Dajana lepo piše i jedna od najinteresantnijih stvari (stilski i jezički gledano) jeste upotreba škotskog dijalekta koji se sigurno gubi u originalu. Ali dobro, to ćeš nadoknaditi kada počneš da gledaš seriju :)
Stsh's Book CornerOctober 18, 2017 at 11:48 AM
O tome možemo da pričamo kada završim sa Outlanderom. Jedan preobiman serijal mi je, za sada, više nego dovoljan :D
Sara MilenkovićOctober 28, 2017 at 7:19 PM
Ja nsiam ni drugi pročitala ali nisam mogla da ne odolim da pročitam tekst do kraja, i sad mi dođe da batalim sve što čitam i da krenem da čitam drugi deo samo zato što si me zaintrigirala sa ovim (inače nemam problem sa spoilerima ne smetaju mi), obavezno čitam drugi čim Mističnu reku doteram do kraja pa prelazim na ovaj :)