Mesečni favorit – avgust

Prođe leto, kao da ga bilo nije. I evo, moram ovako javno da vam priznam da uopšte ne delim euforiju oko jeseni sa većinom ljudi koje pratim po društvenim mrežama. Gde oni vide prelepe boje na drveću, ja vidim nakostrešenu frizuru od vlage. Jesen, naravno, ima i svojih lepih strana, pa se tako već radujem novim čajevima kojima treba da se snabdem. Ćebići i džemperići se vraćaju na velika vrata, kao i kućne patofnice (mala ispravka: ćebići za mene nisu sezonski predmet: čim se upali klima, ja se pokrivam, tako da je uvek pri ruci, čak i kada je napolju 40 stepeni). A za većinu ljudi i savršeno raspoloženje za čitanje. 

Mene je avgust u tom smislu pozitivno iznenadio, mada se, realno gledano, onih nekoliko pravih tropskih dana nije moglo raditi ništa osim ležati i čitati. Možda nisam bila na plaži, ali vala čitala sam kao da jesam. I ne samo da sam pročitala više knjiga nego što sam planirala, već su neke od njih bile i baš debeljuškaste. Evo spiska:

1. Black Swan Green, David Mitchell (knjiga čija je radnja smeštena u deceniju u kojoj sam se rodila) – knjiga koja je na mene ostavila toliko mlak utisak da sam i zaboravila da sam je pročitala. Ovo je prva Mičelova knjiga koju čitam u originalu i plašim se da je bila loš izbor za prvu zbog velike količine slenga u romanu; takođe, ovo je prvi Mičelov young adult roman koji sam pročitala i dosta se razlikuje od njegovih prethodnih romana koje sam imala prilike da čitam. Sve ovo, naravno, ne znači da je knjiga loša, ali meni apsolutno nije legla i polako ali sigurno odlazi u zaborav.

2. Devojka s pomorandžama, Justein Gorder (voće ili povrće u naslovu) – odmah da se razumemo: da nije Popsugar izazova, verovatno nikada ne bih pročitala još neku Gorderovu knjigu, a nakon ove imam još manju želju da se ikada sretnem sa njegovim pisanijama (kao što vidite, avgust je počeo prilično loše, ali ne bojte se, biće bolje do kraja). Ova knjiga je za mene bila potpuno gubljenje vremena i bogu hvala što je kratka, inače ne znam da li bih je završila. Na kraju izuzetno predvidive priče bez neke posebne poente, u mojoj glavi ostaje večito pitanje, a to je: ko je ciljna grupa Gorderovih knjiga. To pitanje će za mene ostati večita misterija, još otkako sam čitala „Sofijin svet” (koji je, da se razumemo, u poređenju sa ovim romanom, remek-delo).

3. Rakun koji je hteo da opere ceo svet, Ištvan Lakatoš – nakon prethodna dva romana, Lakatošev vispren duh i nesvakidašnji smisao za humor bukvalno su me digli iz mrtvih. U pitanju je drugi deo serijala „Ema i Tesla” (u prodaji bi trebalo da bude za koji dan), stimpank romana za decu. Lakatoš je, inače, poznat kao mađarski Tim Barton i pored toga što piše knjige, on ih i ilustruje, tako da to nisu klasični romani, već pre spoj romana i stripa (i ja još uvek nisam sigurna da su to knjige samo za decu). U ovoj knjizi, rakuni opsednuti čistoćom ustremili su se na Zemlju u svom svemirskom brodu u obliku veš-mašine, a situacija je toliko ozbiljna da ovoga puta Tesla u pomoć mora da pozove i svoju armiju klonova. Kao i prvu knjigu, i ovu sam čitala sa uživanjem i sa neskrivenom ljubomorom što ovako kul knjige nisu postojale kada sam ja bila mala.

4. Stanarka napuštenog zamka, En Bronte (knjiga književnice sa muškim pseudonimom) – En je jedina od sestara Bronte koju do sada nisam čitala. Kakav danak neiskustvu! Objavila sam recenziju romana (možete je pročitati klikom OVDE), pa neću da se ponavljam, ali ću vam reći samo da mi je En zvanično omiljena od sestara Bronte. Eto, toliko.

5. Alijenista, Kejleb Kar (knjiga čiju si ekranizaciju gledala pre čitanja) – kao što i sam izazov kaže, seriju „Alijenista” počela sam da gledam pre nego što sam uopšte i saznala da je knjiga objavljena kod nas (nakon reklamiranja novog izdanja romana prosto je bilo nemoguće da ne povežete ta dva). Serija mi se dopadala, pa sam odlučila da potražim i roman, naročito posle ogromnog broja preporuka. Recenziju ćete uskoro moći da čitate na blogu, a seriju ovim putem toplo preporučujem svima, naročito ljubiteljima istorijskih trilera.

6. Boja purpura, Alis Voker (knjiga adaptirana u predstavu ili mjuzikl) – „Boja purpura” je višetruko nagrađivani klasik moderne američke književnosti za koji sam, naravno, čula odavno, ali nekako se dogodilo da do sada nisam imala prilike niti da pročitam knjigu niti da pogledam film. Sa ovim romanom imam sličan problem kao sa Mičelovim, samo je situacija obrnuta. Čitala sam prevod i izuzetno mi je žao zbog toga pošto je prevod, najblaže rečeno, prilično loš. To je (ma koliko bila svesna toga) dosta uticalo na celokupan utisak o knjizi, ali odlučila sam, i ovim putem obećavam, da ću je pročitati još jednom, ali u originalu.

7. Here I Am, Jonathan Safran Foer (knjiga iz poznatog čitalačkog kluba) – ovaj roman sam kupila na Sajmu i baš sam se obradovala kada sam, tražeći neku knjigu za ovaj izazov, shvatila da se nalazi na listi čitalačkog kluba Florens Velč (Florence and the Machine). U pitanju je još jedan odličan Forov roman koji, nažalost, nije preveden kod nas. Geopoetika je do sada prevela dva njegova romana („Sve je osvetljeno” i „Izuzetno glasno i neverovatno blizu”), ali nešto mi se čini da su ga usput zaboravili. Recenziju pišem uskoro, a vi do tada, ako već niste, obavezno bacite pogled na njegove romane. For je zaista odličan pisac i zaslužuje mnogo više pažnje.

Među navedenim knjigama mesto favorita dobija roman En Bronte. „Stanarka napuštenog zamka” svakako nije najbolji roman koji sam pročitala u životu, pa čak ni ovog meseca (zato počasno mesto druge pratilje dobija Here I Am), ali je, kao što sam to pokušala da naglasim u recenziji, izuzetno važan zbog stavova koje je u njemu iskazala autorka. I uprkos tome što je objavljivanje kasnijih izdanja javnost pokušala da spreči, En je konačno prepoznata kao žena ispred svog vremena i kao borac za ravnopravnost polova, a sam roman kao jedan od prvih feminističkih romana ikada napisanih. I baš zbog toga što je En nepravedno ostala u senci svojih sestara, što je poznata samo kao „još jedna Bronte” ili čak „treća sestra Bronte”, treba da pročitate njen roman i uverite se koliko je zapravo drugačija.

Šta ste vi čitali prethodnog meseca? Koja knjiga je na vas ostavila najveći utisak? Da li već, kao i ja, patite za letom? Kako vam se kosa ponaša po vlažnom vremenu? Pišite mi u komentarima!

Do sledećeg posta,

Vaša Stš <3