Džil Sims je
britanska književnica i blogerka. Slavu je stekla svojim prvim romanom Why
Mummy Drinks koji se našao na listi bestselera Sunday Times-a. Za njim su
usledili nastavci Why Mummy Swears i Why Mummy Doesn't Give a ****. Džil je
2016. godine pokrenula blog Peter and Jane koji je brzo stekao veliki broj
pratilaca. U njemu autorka na komičan način obrađuje svakodnevne probleme
savremenih roditelja. Knjige koje piše bave se sličnom tematikom. Džim živi u
Škotskoj, sa mužem, dvoje dece i psom.
Why Mummy Drinks
je roman u formi dnevnika koji vodi Elen, iscrpljena majka dvoje dece na pragu
četrdesetih. Njen život je prilično haotičan. Deca se ponašaju kao divljaci,
pas je ništa ne sluša, skoro kao ni muž. Elen samo želi da bude kao sve one
uzorne majke koje na kapiji škole dočekuju svoju anđeosku decu s osmesima na
licu. I rešena je da će baš ova školska godina biti prekretnica u njenom
životu. Naravno, njene želje i planovi daleko su od stvarnosti. Roman počinje
njenim sanjarenjem o savršenom životu koji se odmah upoređuje sa haotičnom svakodnevicom.
Umesto da je deca čekaju spremna ispred vrata svakog jutra, nasmejana i spremna
za školu, Elen je primorana da ih vija po kući i preklinje da krenu, umesto da
veselo čavrlja sa ostalim mamama, Elen ih izbegava u strahu od osude, umesto da
njena deca revnosno rade domaće zadatke i blistaju u svakoj vannastavnoj
aktivnosti, ona vise na internetu i ništa drugo ih ne interesuje. Elen ima 39
godina i veliki problem da se pomiri sa tim. Kako je vreme tako brzo proletelo?
Gde su se dele dvadesete?
I am thrity-nine
today. I don't want to be thrity-nine. How did that happen? When did that
happen? I wasn't meant to get any older than twenty-eight at the most – and
even that seemed impossibly ancient – and now I am staring down the barrel at
forty and a future that will probably consist of quirky patterned skrits from
catalogue companies and perhaps a 'statement scarf' if I am feeling really
daring.
Ljudima koji
imaju malu decu prve stranice ovog romana verovatno će delovati poznato (hteli vi to da priznate ili ne). Pa
ipak, Why Mummy Drinks nije samo roman za majke. Povezivanje sa glavnom
junakinjom vrlo je jednostavno – svi znamo kako je to maštati o savršenom
životu dok nam se stvarnost obrušava na ramena. Ne moramo imati decu da bismo
mogli da se poistovetimo sa jednom ovakvom junakinjom, naprotiv. Elen je
savremena everywoman – žena koja bi
mogla da postigne mnogo toga samo da je u višem cilju ne sprečava praćenje
(više ili manje) poznatih ljudi po Fejsbuku, skupljanje veša razbacanog po podu
i ribanje za ostalim članovima porodice. A kad smo već kod porodice, tu stvari
postaju malo zamršenije. S jedne strane, tu je njena sestra, uspešna, lepa
rivalka (ili kako to Elen opisuje: my smuggety-smug-smug-pants, super-clever,
corporate-fat-cat, rich-as-Croesus, practically-perfect-in-every-way sister)
Džesika, a s druge, sestra njenog muža koja je odlučila da kaže NE
civilizovanom svetu (i svom starom imenu), okrene se spiritualizmu, ode u hipi
krajnost i svoju gomilu dece vaspitava po nekakvim paleolitskim principima. I
obe su, naravno, odlučile da božićne praznike provedu baš sa Elen i njenom
porodicom. Na sve to, Elen ima probleme u braku, u dugovima je do guše, sreće
svog bivšeg i uspeva da svoj život drugima dočara putem aplikacije za telefon
po čijem nazivu i roman nosi ime (i, na sveopšte iznenađenje, da dobrano
zaradi).
Why Mummy Drinks
je, ukratko rečeno, urnebesno smešno opisana monotonija savremenog života sa
kojom, makar u određenim situacijama, može da se poistoveti svako. U pojedinim
epizodama se, naravno, zarad humora nije štedelo na preuveličavanju, naročito u
onima sa decom (bar se nadam) ili hipi snajom, ali uprkos tome roman deluje
potpuno realistično. Za to je, verovatno, najviše zaslužan karakter glavne
junakinje. Ona, naime, nije anđeosko stvorenje koje trpi nepravdu, naprotiv.
Elen je prilično sebična, nezrela, temperamentna i uopšte daleko od savršenstva
(kao i svi mi, uostalom), što su osobine koje je čine dodatno dopadljivom i
uverljivom. Ona psuje kao kočijaš (FML joj je skoro pa uzrečica) i poseže za
vinom češće nego što bi trebalo (I do love a free bar. I am assuming the day
will eventually arrive when I do not treat a free bar as a challenge to drink
as much as I can in as short a time as possible), misli sve ono što svi mi
ponekad pomislimo, iako nas politička i razne druge korektnosti sprečavaju da
to naglas izgovorimo (Fucking fuck my fucking life. And people wonder why I
drink? 'Enjoy every moment' they say. 'They grow up so fast' they say.
'Children are such a blessing' they say). Stil kojim Džil Sims piše je šlag na torti:
knjiga se čita brzo i lako, uz veselo kikotanje i zaverenično klimanje glavom,
kao i povremene pauze da bilo kome (naročito mužu) naglas pročitate određene
delove. I kada sklopite korice i shvatite ,,Zašto mama pije", sigurno ćete
poželeti da saznate i zašto psuje, a možda i (ako druga knjiga bude jednako
dobra kao i prva) zašto na kraju ne daje ni pišljivog boba.
Ocena: 5/5
Izdavač: Harper Collins
Posts
Jako interesantna radnja! Ako kad naletim na knjigu, sigurno ću je kupiti bez razmišljanja :) Super post! Odlična preporuka!
ReplyDeletePeany
Hvala! :) Pokušala sam da nađem nastavak na sajmu, ali nisam imala sreće, moraću da je poručim uskoro :D
DeleteOvo mi liči na one filmove gde postoji gomila dece koji prave opšti haos. Kao ono "Sam u kući". Da, da shvatam da može da bude interesantno. Postoji film?
ReplyDeleteKoliko ja znam, postoji samo radio drama (tj komedija). Nisu deca ovde u prvom planu, zapravo nije ni nalik na ,,Sam u kući". Akcenat je na njenom svakodnevnom životu u čijoj haotičnosti i klinci imaju veoma važnu ulogu, naravno :)
DeleteSuper je, jedva čekam da se dokopam nastavka :))
ReplyDelete