The Perks of Being a Wallflower – Stephen Chbosky

Stsh's Book Corner 9/04/2015 2 Comments dereta , ya Edit

The Perks of Being a Wallflower (Prednosti jednog marginalca) je prvi roman američkog pisca, scenariste i reditelja Stivena Šboskog. Roman je napisan 1999. godine, a 2012. godine je po romanu snimljen istoimeni film, u režiji samog autora.

Izraz wallflower predstavlja sleng za asocijalnu, povučenu osobu i odnosi se na protagonistu romana. Čarli, povučeni petnaestogodišnjak piše pisma nepoznatoj osobi u kojima opisuje svoja svakodnevna iskustva. Pisma su adresirana na „prijatelja“ i podsećaju na formu dnevnika, pa tako čitalac ima utisak da su pisana upravo za njega.

Čarli je mentalno i emotivno nestabilan i pisanje pisama nepoznatom primaocu na njega ima terapeutsko dejstvo. Nakon samoubistva bliskog prijatelja, Čarli ima problema da se uklopi u novu sredinu. Uspeva, međutim, da se sprijatelji sa nekoliko starijih srednjoškolaca, među kojima se izdvajaju Sem i Patrik. Vođen starijim društvom, Čarli za vrlo kratko vreme stiče ogromno iskustvo: doživljava svoj prvi poljubac, suočava se sa školskim mangupima, eksperimentiše sa alkoholom i drogom.

Mentalna nestabilnost glavnog junaka objašnjena je traumom iz detinsjtva: Čarli je gonjen opsesivnim osećajem krivice zbog smrti svoje tetke koja je poginula na njegov rođendan, kada je odlazila da mu kupi dodatni poklon. Na kraju romana, međutim, otkriva se dublji razlog njegovih problema, ali i demistifikacija patološke vezanosti za pokojnu tetku.

Ovaj roman potpada pod takozvane Young Adult romane i namenjen je primarno publici tinejdžerskog uzrasta. Zbog toga se autor trudi da obuhvati gotovo sve teme sa kojima jedan tinejdžer može da se susretne: asocijalnost, mišljenje i prihvatanje okoline, nasilje, opojne supstance, seksualno i emotivno sazrevanje, problemi u vezama, abortus, suicidne tendencije, depresija, homoseksualnost: gotovo da nema tabu teme koju ovaj roman barem ovlaš ne pokriva. Zbog toga nailazimo na nekoliko klišea (nadareni, ali povučeni protagonista koji na kraju romana prevazilazi svoju stidljivost, najbolji prijatelj homoseksualac, rasizam kod starijih generacija, dobronamerni profesor, itd), koji su, zbog namere autora da se pozabavi ovolikim brojem problematičnih tema, verovatno neizostavni.

Zbog tema koje pokriva, roman je naišao na podeljen stav javnosti i izazvao pojedine kontroverze. Aktuelnost problema sa kojima se tinejdžeri svakodnevno susreću smestila je roman u silabuse brojnih američkih škola, dok su se, sa druge strane, pojedinci protivili ovoj odluci, zbog tvrdnje da knjiga propagira delinkventno ponašanje maloletnika. Namera pisca nije bila, po sopstvenim rečima, ohrabrivanje ovakvog ponašanja, već ukazivanje na probleme i razbijanje tabua.

Izvestan lajtmotiv romana jeste akcenat na sazrevanju kroz socijalno delanje. Čarliju se nekoliko puta stavlja do znanja da je neophodno da sudeluje u životu, a ne da bude samo pasivni posmatrač. Pored socijalnog razvoja, pojavljuje se i pitanje razvoja kroz klasike književnosti. Jedan od Čarlijevih nastavnika, Bil, uočava u njemu ogroman potencijal i daje mu dopunsku literaturu za čitanje. Bil je, po uticaju koji ima na Čarlija, jednako važan lik u romanu kao što su Sem i Patrik. U tom smislu se intelektualnom sazrevanju tinejdžera daje jednaka važnost kao i socijalnom.

Iako je prevashodno namenjen mlađoj publici, ovaj coming-out-of-age roman mogu čitati i zreliji čitaoci (naročito roditelji). Roman obuhvata toliko gorućih tema da je prosto nemoguće ne pronaći se barem u jednoj i podsetiti se onih dana kada su minorni problemi delovali kao prepreke koje se ne mogu prevazići; ali i dana kada je bilo moguće živeti u datom momentu i kada su sitnice bile dovoljne da se osetimo beskonačnim.