Larve, Ansaldo i sin trgovca začinima – Robert Zola Kristensen
Robert Zola Kristensen (1964) je danski pisac. Rođen je u Kopenhagenu gde je započeo studije danskog. Studirao je i sociologiju u Francuskoj i teoriju književnosti u Švedskoj, gde je i doktorirao. Književnu karijeru je započeo objavljivanjem poezije u gimnazijskom listu za koju je dobio kritiku: ,,Ovo su budalaštine”. Književnom stvaralaštvu se vratio 1997. godine romanom ,,Kristinina tišina”. Napisao je desetak romana, a piše i pesme, eseje i priče. Autor je jednog od najpoznatijih priručnika za lepo pisanje u Skandinaviji.
Radnja romana ,,Larve, Ansaldo i sin trgovca začinima” smeštena je u samu sredinu 18. veka, vreme prosvetiteljstva – epohu koju je obeležila naklonost ka racionalnom, analitičnom propitivanju sveta. U takvom okruženju upoznajemo glavnog junaka, Žan-Batista, koji beži iz Francuske opustošene kugom i dolazi u Švedsku da ozvaniči svoj ugovoreni brak. Čim stigne na imanje svog budućeg tasta, vlasnika rudnika, upoznaće se sa dve prilično neprijatne činjenice. Prvo, njegova tašta je mnogo privlačnija od njegove neveste i drugo, došlo je do nesreće u rudniku ,,takvog karaktera da je narušila fizičku stvarnost kakvu poznajemo i kakvu doživljavamo čulima, u potpuno je izobličila”. Naime, rudnik su naselile larve koje prkose svim zakonima zoologije: larve koje preživljavaju hraneći se kamenjem. I to nije jedini neobjašnjivi fenomen kojem glavni junak svedoči. Ljudima iz rana umesto krvi teče nekakva žućkasta tečnost, ptice provode hibernaciju na dnu zaleđenih jezera, armadiloi postaju bogatiji za još jedan par nogu. Ceo svet kao da postepeno gubi dodir sa realnošću i to uviđa i Žan-Batist: ,,Svet koji sam mislio da poznajem neopozivo se rasparčao i raskomadao: prvo rasparčao, a onda i raskomadao”.
Kristensen svoj kratak roman piše po ugledu na prosvetiteljske priče o čudesnim putovanjima i satirično se osvrće na čovekovu potrebu da sve oko sebe etiketira, popiše i analizira. Uvodeći dva junaka sa dijametralno suprotnim životnim uverenjima, autor sukobljava strogi racionalistički pristup i sujeverje. Vlasnik rudnika predstavlja tezu da su pojedine pojave prosto van domašaja ljudske spoznaje dok čovek iz Ruana, kasnije prosto imenovan kao filozof, predstavlja sensis communis. Njihov sukob će kulminirati dramatičnom opkladom prema kojoj ako nije u pravu svaki učesnik gubi najvrednije što ima. Prvi bogatstvo, a drugi glavu.
Roman je pisan stilom koji čitaoca lako može zavarati da u rukama drži autentično prosvetiteljsko štivo (čak je i prevod arhaičan, sav u aoristu i imperfektu koji meni, iskreno, nikada nisu prijali pri čitanju). To je izvesni omaž velikanima ove epohe poput Voltera i Svifta, pripovedačima koji su se zatekli na pravom mestu u pravo vreme, koji čitaocima prenose potpuno neverovatne događaje tako uverljivo i iznova podsećajući da, eto, da i nisu bili tu, ni oni zasigurno ne bi poverovali u čitavu priču. Kao i kod Voltera i Svifta, fantazma je stavljena u službu simbola i metafore, a protivstavljeni junaci i rasplet romana poručuju da nijedna od zaraćenih filozofija ne može da prevlada već da su osuđene da koegzistiraju. Svet je mnogo više od pukog igrališta ljudske vrste i ljudski razum može obuhvatiti tek jedan njegov deo. Čitaoci koji su već imali prilike da posete Liliput i El Dolaro, putovanje u Kristensenovu Švedsku 18. veka probudiće lepe uspomene. Oni kojima Kristensen bude vodič na prvom čudesnom putovanju ove vrste zasigurno će poželeti da vide još i podrobnije prouče knjige koje su možda smatrali dosadnim lektirama. Epoha prosvetiteljstva dala je mnogo više od protivljenja zvonima i praporcima i ovakvi književni vremeplovi odličan su podsetnik na to.
Izdavač: Albatros plus
Ocena: 3.5/5
Posts
