U
nedelji iza nas održan je još jedan Sajam
knjiga, 62. po redu, na kojem je trebalo da glavne zvezde budu knjige
izvorno napisane na nemačkom jeziku (zemlje počasni gosti bile su Nemačka, Austrija, Lihenštajn i Švajcarska),
ali ako sudite po redovima ispred pojedinih štandova, u određeno vreme, jasno
je da su i ove godine najviše pažnje privukle knjige javnih ličnosti za koje se
donedavno po novinama spekulisalo da im možda ipak nije mesto na ovakvoj
manifestaciji. No, činjenica da horde klinaca u euforiji, koji skičeći gaze
jedni preko drugih da bi dobili autogram baš tih javnih ličnosti, ove godine
nisu bile udarna vest, valjda govori o tome da smo se već odavno navikli da
Sajam ipak nije ono što je nekada bio. Barem ne ako posmatrate svet na taj
način. A ako se kraju oktobra i dalje radujete jer znate da ćete, uz malo
pažljivog planiranja i mnogo strpljenja, po nižim cenama od uobičajenih udomiti
neke kvalitetne naslove, onda spadamo u istu grupu – u one ljude kojima je
Sajam i dalje omiljeni vašar, bez obzira na to šta drugi mislili o tome.
Kao
što neki od vas već znaju, ove godine sam imala priliku da radim na štandu
izdavačke kuće Odiseja, pa je ovo
prvi put da Sajam doživljavam sa druge strane štanda. Odiseja je čitalačkoj
publici poznata uglavnom po svojim izdanjima za decu, što je za mene
predstavljalo dodatni izazov, jer niti dobro poznajem knjige za malce, niti imam
priliku da svakodnevno komuniciram sa decom. Ipak, zahvaljujući mojim sajamskim
kolegama, vrlo brzo sam ušla u štos, pa ako vam treba neka preporuka za klince,
upravo gledate u novog eksperta. I ne samo to, rešila sam da, slušajući svoje
štandovske saborce kako oduševljeno klincima opisuju avanture junaka iz knjiga
(a naročito Aleksandra sa bloga Knjigoskop,
koji sve knjige drži u malom prstu), pročitam nekoliko njih i pokušam da vam ih
predstavim na blogu. Ali o tom potom.
Uprkos
ogromnoj gužvi, uspela sam malo da proskitam i kupim knjige koje sam želela, kao i
da svratim do štandova pojedinih izdavača sa kojima već neko vreme sarađujem.
Dobra strana toga što sam u kupovinu išla u žurbi, ogleda se prvenstveno u tome
što sam ciljano išla u posete određenim štandovima i nisam imala vremena za
razgledanje, pa samim tim nisam neplanirano trošila novac (barem ne mnogo).
Iskreno govoreći, pola Sajma nisam ni obišla, baš zbog toga, i do poslednjeg
dana sam bila uverena da se baš i ne mogu pohvaliti brojem donesenih knjiga
kući (prednosti i mane svakodnevnog odlaska na Sajam: rasporedite teret, tako
što svakog dana kupite dve-tri knjige, što sa sobom nosi činjenicu da nemate
pojma koliko ste ih zapravo kupili), sve dok nisam stigla kući poslednjeg dana
i počela da raspakujem kese i brojim, brojim, brojim… i dok nisam izbrojala 28
knjiga.
A
pošto znam da vas to najviše zanima, prelazim na ovogodišnji ulov.
Prva
knjiga koju sam kupila ove godine jeste četvrti deo serijala Outlander, Drums Of Autumn. Nakon
što sam prošla većinu štandova sa knjigama na engleskom, ispostavilo se da je
najjeftinija varijanta zapravo kod makedonske Akademske knige (štand im se zvao The Bookshop, u hali 4). Naime, knjigu sam platila 880 dinara, što
je odlična cena, barem kada se uporedi sa onom koja stoji na sajtu Book Depository (oko 1500 din), preko
kojeg inače naručujem knjige na engleskom. Htela sam odmah da kupim i petu, ali
nisu je imali. Dakle, sledeće godine obavezno obratite pažnju na ovaj štand,
deluje kao da su dosta jeftiniji od naših knjižara (na cene istaknute na
knjigama dobijate dodatnih 20% popusta).
Kad
smo već kod knjiga na engleskom, da odmah pomenem i roman Džonatana Safrana
Fora, Here I Am, koji sam uzela na
štandu knjižare Vulkan (Makedonci ga
nisu imali) za 920 dinara, što je opet isplativije od Book Depository varijante, za nekih 200 do 300 dinara. Džonatanove
knjige sam do sada čitala u izdanju Geopoetike,
ali čini se da se njima baš i ne žuri sa objavljivanjem ovog romana (ako ga
uopšte i objave), a ja nisam dovoljno strpljiva da čekam da se smisle. Sličan
je slučaj i sa novim romanom Marije Sempl, ali njega, nažalost, nigde nisam
našla.
Moja
glavna misija na ovom Sajmu bila je da upotpunim kolekciju romana Mirjane Đurđević i mada nisam uspela da
nađem sve knjige koje sam tražila, malo je reći da sam zadovoljna ishodom. Na
štandu izdavačke kuće Agora,
Đurđevićkini romani prodavali su se po ceni od 300 dinara, i tamo sam kupila „Čuvare svetinje“ i „Čim
preživim ovaj roman“ u lepom, tvrdokoričenom izdanju. Na štandu Čigoje sam tražila „Aždajin osmeh“ i naišla na izrazito ljubazne prodavce koji su se
ponudili da je sutradan donesu iz magacina, ali nismo imali sreće. Ipak, našli su mi „Deda Rankove riblje teorije“, koje sam
čitala, ali ih nemam, tako da sam zahvaljujući tome kompletirala serijal o
detektivki Harijeti. Takođe, dobila sam informaciju u kojim knjižarama bih
mogla da nađem „Aždaju“, pa ću ovih dana krenuti u potragu jer, kako se čini, u
Beogradu postoje još samo tri primerka.
Još
jedna knjiga koju sam skinula sa planiranog spiska kupovine je „Između činova“ Virdžinije Vulf,
u izdanju izdavačke kuće Arete, gde
sam dobila i jedan divan bedž sa natpisom „Zagrli mi svaku stranu“, koji sam
zaboravila da fotkam jer sam ga odmah smestila na torbu. U povratku sa njihovog
štanda upala sam u stampedo histerične dece koja su krenula da vide neku svoju
omiljenu jutjuberku, pa sam morala da se vratim zaobilaznom putanjom. Ali, sve
se, izgleda, događa sa razlogom, jer sam, bežeći od vriske i cike, sasvim
slučajno prošla pored Ukronijinog štanda
i perifernim vidom uhvatila Virdžinijinu siluetu na ovim divnim žutim koricama.
U pitanju je Virdžinijin dnevnik,
prvi put preveden na srpski jezik. Sudbina je htela da u tom trenutku u džepu
imam tačno 500 dinara, koliko je knjiga koštala, tako da je moj „školski dan“
bio u znaku Virdžinije Vulf.
Moj
štand je bio je tačno prekoputa izdavačke kuće Solaris, gde sam uzela ove dve lepotice koje već godinama merkam na
svakom sajmu. Ako vam ime Patrik Ziskind
zvuči poznato, to je zato što je u pitanju autor romana „Parfem“. Imaju još
njegovih knjiga, ali sam odlučila da počnem sa ove dve. Koštale su po 200
dinara, tako da sam mogla da ih uzmem sve, ali zamislite samo šta bi bilo da
nisam bila škrta - ovaj post ne bi imao kraja, kao ni moja nova kula od knjiga,
iovako sam preterala.
Još
jedna knjiga koju dugo jurim je trilogija „Naši
preci“ Itala Kalvina. Pisala sam već o prvoj priči, „Raspolućeni vikont“
(recenziju možete pročitati OVDE) i uskoro možete očekivati i tekst o narednoj.
Italo Kalvino je fenomenalan pisac i ako ga niste čitali do sada, obavezno ga
stavite na spisak. Knjigu je objavila Paideia, koja već neko vreme nema štand
na Sajmu, pa sam svoj primerak našla na štandu Makarta, gde sam dobila dodatni popust od 10% i platila je 600
dinara.
Vonegatove knjige su se na štandu Belog puta prodavale za 300 dinara po
komadu, a komplet ste mogli da kupite za 1000 dinara, što je zaista povoljno.
Ja već imam jednu, i planirala sam da kupim ostale tri koje mi nedostaju, ali
sam (opet zdravorazumski) izabrala samo „Vremetres“,
jer već imam dve njegove nepročitane kod kuće. Ponekad me, kad tako vidim niske
cene, uhvati prava manija, kao da je ovo poslednji Sajam koji ću posetiti u
životu. Prodavačice na štandu su videle koliko se lomim, dale su mi broj
telefona i rekle da se javim kad god hoću i da će mi dati ostale dve po
sajamskoj ceni. Izgleda da ljudima delujem simpatično dok se dvoumim da li je
pametnije da kupim sve što vidim ili da eventualno jedem i platim račune, pošto
sam zahvaljujući ovoj unutrašnjoj borbi na više mesta dobila neke dodatne
popuste.
Poslednjeg
dana sam sve preostale pare iz novčanika ostavila na štandu LOMa. Htela sam da kupim jednog Orvela,
a završila sam sa šest njihovih knjiga. Odisejci su me upoznali sa ekipom sa
štanda, pa sam „preko veze“ dobila knjige po zaista smešnoj ceni, maltene na
poklon. Ovo je bila prilika koja se ne propušta, pa sam, osim Orvela („Niko i ništa u Parizu i Londonu“, „U
utrobi kita“ i „Put za Vigan“,
od kojih će jedna verovatno završiti kao poklon, samo još ne znam koje da se
odreknem), uzela i Pisma I i II, što
je zapravo jedina knjiga od Bukovskog
(tj. knjige) koju nemam, a onda nisam mogla da odolim ni Kafkinom „Pismu ocu“.
Oni stvarno imaju super naslove i hvala bogu pa nisam imala više para, inače
bih odnela pola štanda.
Proverila
sam tri puta i da, to su sve knjige koje sam ove godine kupila. Sad prelazimo
na poklone!
Odmah prvog
dana skoknula sam do štanda Urban Arta,
da iskoristim priliku da se javim svima dok su na okupu. Tamara me je, preljubazna kakva jeste, dočekala sa cegerom punim
svega i svačega – tri nova izdanja njene izdavačke kuće (njen novi roman „Profajler“, novo izdanje prvog romana
Aleksandra Đuričića „Surf na crvenom
talasu“ (sa posvetom) i roman „Ulica dobre sreće“
Marjam Manteghi, jedne veoma zanimljive dame) i propratni promo materijal u
vidu čokoladica, bedževa, obeleživača i šolje. Nema potrebe da vam pričam
koliko je sve slatko i lepo osmišljeno, vidite i sami na fotkama. Kod njih sam
svratila još nekoliko puta, jer su u pitanju meni veoma dragi ljudi kod kojih
se čovek zaista oseća kao kod kuće.
I sa
Zoranom iz Evro Booka sam se videla
nekoliko puta, malo kod njih na štandu, malo kod nas. Od njega sam na poklon
dobila roman Sajmona Sibaga Montefjorea,
„Nebo, u podne crveno“. O njegovom
romanu „Jedne zimske noći“ sam već pisala (klik OVDE), pa me sad živo zanima da
li mu je ovog puta supruga, inače takođe proslavljeni pisac, malo doterala one
ljubavne scene u kojima se sam inače ne snalazi. Videćemo uskoro!
U petak
sam otišla do štanda izdavačke Clio,
čije knjige, kao što i sami znate, obožavam. Tada sam već bila preumorna (to je
onaj dan kada sam pokušala da uđem na Sajam sa busplus karticom) i uspela sam
da se isćaskam sa devojkom koja me nikada nije videla u životu, misleći da je
Milica kojoj je zapravo trebalo da se javim (još jednom se izvinjavam zbog
toga, majstor sam za neprijatne situacije). Posle dužeg većanja, zajednički smo
odlučile da sa sobom ponesem romane „Glasovi“
Sulejmana Fajada, „Izabela“ Feriduna Zaimoglua i „Prve brazde“ Bruna Viejra
Amarala. O svakoj ćete uskoro moći da čitate na blogu (zamolila bih vas da
svako „uskoro“ koje ovde pročitate uzmete sa rezervom, vidite i sami koliko sam
se pretrpala, pojma nemam kada ću sve stići, niti kojim redom ću ih čitati!).
U
subotu sam ugrabila pet minuta vremena da se odazovem pozivu Derete i posetim ih na štandu u areni
hale 1. Dereta je ove godine za Sajam pripremila gomilu izdanja i zaista mi je
bilo teško da odlučim šta da uzmem, ali posle kraćeg konsultovanja izabrala sam
knjigu „Platon, a ne prozak“, koja
mi je privukla pažnju još pre nego što su za nju otkupili prava, kao i roman „F“ Danijela Kelmana, za koji sam se
uhvatila čim sam čula frazu „komičan roman o smrti boga“. Budimo realni, kako
čovek tome da odoli? Dereta će uskoro održati promociju knjige „Platon, a ne
prozak“ i to kao interaktivnu mini radionicu u kojoj će moći da učestvuje i
publika. Rečeno mi je kada će se promocija održati, ali ubio me bog ako znam
tačan datum. Ako vam ovo zvuči interesatno, pratite Deretu na društvenim
mrežama, tamo ćete sigurno moći da nađete više informacija o ovom događaju.
Svoje
domaćine, naravno, ostavljam za kraj. Sa Odisejinog
štanda sam donela knjige „Paramparčad“
i „Kako preživeti svoju porodicu“,
ali sam, zapravo, sa sobom ponela mnogo više od knjiga. Pre svega, priliku da
radim sa fenomenalnim ljudima u toliko pozitivnoj atmosferi, da sam, uprkos
umoru, svakoga dana radosno kretala put Sajma jer sam znala da me čeka
neverovatno zabavnih desetak sati. Verujte mi kada vam kažem da je dan iza
štanda neopisivo iscrpljujuć, i da je dobar kolektiv u tim trenucima od
izuzetnog značaja. Ne pamtim kada sam se toliko zbližila i smejala sa ljudima
koje sam tek upoznala, a to ne kažem onako radi reda, zaista. Bilo mi je
fenomenalno. Glas sam u potpunosti izgubila, juče nisam mogla da stojim na
nogama i svaki delić tela me je boleo (još uvek nisam u potpunosti došla sebi),
ali sam i dalje svima prepričavala doživljaje i bisere kojih je bilo više nego
dovoljno za ovih osam dana. Sve živo me boli, zvučim kao pušač sa stažom dužim
od vremena koje sam provela na Zemlji, ali srce mi je puno i ne bih mogla da
zamislim bolju ekipu sa kojom se od umora sudaram i do suza smejem na štandu.
Ono što
nikako ne smem da propustim jeste da se zahvalim svima vama koji ste me
potražili kako bismo se upoznali. Hvala
do neba! Izvinjavam se što neke od vas nisam prepoznala, posle nekoliko
dana provedenih u onoj hali, čovek više ni belu mačku ne vidi. Toliko mi je
drago što smo se videli, kao i što ste došli da kupite knjige koje sam vam
preporučila, iskreno se nadam da ćete uživati u svakoj pročitanoj stranici!
Toliko
od mene za danas, nadam se da vas nisam udavila, ali nije moglo kraće kad sam
kući donela maltene metar knjiga. Zamislite još da sam vam pisala o
doživljajima behind the scenes, kojih ima toliko da bih mogla kratak roman da
napišem (kad mogu svi, što ne bih i ja?). Znam da je post malo haotičan, ali imajte
srca, još uvek sam umorna i evo, prošlo je više od četiri i po sata otkako sam
počela da pišem (tu ne računamo fotke za koje sam se pobrinula juče). A još
treba da smislim i gde da smestim sve ove knjige.
Kako
ste se vi proveli na Sajmu? Šta ste lepo kupili? Pišite svoje utiske u
komentarima, šaljite slike novih knjiga, a mi se čujemo za par dana, čim malo
dođem sebi.
Do
sledećeg posta,
Vaša Stš <3
Posts
Ovo je predivno. :) Slike fenomenalne, kao i obično, odabir fantastičan. Pozeleneh od zavisti na "Dnevnik Virdžinije Vulf", moram ga nabaviti makar to značilo još jedan odlazak do Beograda.
ReplyDeleteHvala na detaljnom i iscrpnom prikazu Sajma, uživao sam, kao da sam opet tamo. I da, lično ne primećujem ikakvu haotičnost.
Hvala! <3
DeleteSigurna sam da će Dnevnik biti dostupan po knjižarama, mislim da su ga objavili sad za Sajam. Ukronija inače ima baš interesantna izdanja, pre nekoliko godina sam kod njih uzela Igoovog "Čoveka koji se smeje", takođe sa predivnim koricama. Izdavač na kog svakako treba obratiti pažnju :)
I mi smo uživali u tvom društvu!
ReplyDeleteOdisejci
Krivo mi je što se nismo videle, ali zaista sam tri puta prošla pored Odiseje, dobro zagledala i nisam te videla. Moguće je da si ti tada bila u svojim obilascima sajma.
ReplyDeleteUlov ti je veoma bogat i zanimljiv. Komentar mogu dati samo na Vremetres, najslabiju od svih Vonegatovih knjiga koje sam pročitala. Pošto te čekaju druge nepročitane knjige, savetujem da ovu pročitaš prvu pa da naredne ostave još bolji utisak, umesto da prvo pročitaš druge, a onda da ostaneš sa gorkim ukusom nedovršenosti i delimične nepovezanosti kakav je meni ostao posle ove knjige.
Pih, uzela sam "Vremetres" na preporuku prodavačica! Nema veze, ionako planiram da ih uzmem sve, neće da se baci :)
DeleteTrebalo je da razmenimo brojeve telefona, stvarno mi je krivo što smo se mimoišle, ali stoji dogovor "za novembar"! :D
Sutra je taj dan. Sluškinjina priča u podne na Beokonu.
DeleteIpak ću morati da propustim :(
DeleteHvala ti na divnom komentaru!
ReplyDeleteMoja priprema za ovogodišnji Sajam je izgledala ovako: napravila sam spisak, popisala regularne cene, obišla kupindo da vidim kakva je situacija tamo, i prvih nekoliko dana samo šetkala po štandovima da vidim ponudu.
Imala sam još knjiga na spisku, ali cene su bile previsoke. Na primer, peti deo Milenijuma je bio na popustu 20%, kao i Sabatov "Abadon". Njih sam odlučila da preskočim, jer za istu cenu mogu da ih uzmem i na Noći knjige. Iz istog razloga se nisam zadržavala na Laguninom štandu (osim da proverim da sluuučajno nemaju neki zalutali primerak "Sestara po metli").
Tako da su sve knjige koje sam ove godine kupila veoma povoljne (Đurđevićkine knjige, npr, na popustu većem od 50%, čak i povoljnije nego na kupindu, Vonegat takođe, o Dajani Gabaldon da ne govorim).
Ali ne brigaj, zimski sajam samo što nije, a ni ulaz se ne plaća, pa možeš da se šetkaš do mile volje :D
Znam da je (valjda u petak ili subotu) Balašević potpisivao knjige i da je gužva bila nenormalna. Ljudi su čekali satima da stignu na red, a na sve to, još je i kasnio sat i po vremena. Imao je sopstveni štand, koliko ja znam, prvi put, tako da je moguće da će ih biti po knjižarama. Videla sam knjige (i majicu!), baš su lepo odrađene :)
ReplyDeleteNeko mi je preporučio njenu knjigu ovih dana, nisam ni znala da je objavljena :)
ReplyDeleteJa ni ne znam da se renovira. Doduše, ceo grad se "renovira", ništa me ne čudi. Retko odem tamo, pošto se uglavnom nakupujem na Sajmu i na zimskoj Noći knjige. Ove godine preskačem i Noć knjige, kupovina do daljnjeg ne dolazi u obzir, dok se malo ne rasteretim (tu ne računam "Aždajin osmeh", to moram da uzmem što pre) :)
ReplyDeleteHaotično? Ne, nego - odlično :-)!!!
ReplyDeleteDok prelistavam tvoj post polako sa strane dopisujem na spisak Platona i Virdžiniju,a u Googlu otvaram nove tabove sa izdavačkim kućama koje si navela. Na Sajam nisam išla, na žalost, već drugu godinu za redom, tako da sada pokušavam da ulovim neki internet popust!
Sve najbolje u daljem radu!
Hvala! :)
DeleteVećina izdavača je najavila postsajamski popust za porudžbine preko sajtova. Srećno! :)