R. H. Palasio je američka autorka i dizajnerka korica za
knjige. Dvadeset
godina je radila kao dizajner korica za knjige, sve vreme maštajući da napiše i ilustruje sopstvenu knjigu.
Nakon debitantskog romana Čudo (2012), po kome je 2017.
snimljen i istoimeni film, autorka je objavila i romane Agi & ja:
tri priče o čudu (2015), 365 Days of Wonder: Mr.
Browne’s Precepts (2016) i We’re All Wonders (2017).
Za izuzetno kratko vreme njena dela dostigla su ogromnu popularnost kod
čitalaca svih uzrasta.
Ubrzo
nakon objavljivanja „Čuda” (recenziju romana možete pročitati OVDE) fanovi su poželeli nastavak
romana u kom će pratiti dalje dogovštine Agija Pulmana i njegove porodice i
prijatelja. Autorkin odgovor na molbe čitalaca dugo je bio kategoričan: „Ne,
žao mi je. Smatram da takva knjiga ne bi trebalo da ima nastavak”. Pa ipak,
upravo ovim rečima R. H. Palasio otvara uvod knjige koja je na prvi pogled
upravo to – nastavak „Čuda”. Ali samo na prvi pogled.
Knjigu „Agi i ja” čine tri nezavisne priče junaka čiji
glas nismo imali prilike da čujemo u „Čudu”, a koje su prethodno bile
objavljene kao kratke e-knjige. U pitanju su priče Julijana (školskog
siledžije), Kristofera (Agijevog prvog i najboljeg prijatelja) i Šarlote
(devojčice koja je prema Agiju uvek bila fina, ali nikada ništa više od toga).
Ispripovedani događaji odvijaju se u isto vreme kada i radnja „Čuda”, ali sa
osnovnom pričom nemaju mnogo dodirnih tačaka. To nisu priče o Agiju, on je tu
prisutan samo kao sporedan lik, ali objašnjavaju određene postupke likova,
njihov odnos sa njim i osnovnu ideju prvobitnog romana.
Prva priča, nazvana „Julijanovo poglavlje” ima najviše
dodirnih tačaka sa originalom i zaista deluje kao izgubljeno poglavlje „Čuda”.
U njoj bolje upoznajemo Julijana i pratimo priču iz „Čuda” iz njegove perspektive.
Interesantan je pristup koji autora bira za ovo poglavlje. Za nasilno ponašanje
ne postoji opravdanje, ali uvek postoji uzrok. Pozadina Julijanove priče
čitaocu otkriva uzrok za njegovo ponašanje i nakon pročitane priče moguće je
naći razumevanja za siledžuju i prema njemu osetiti empatiju. Julijanova
perspektiva jasno nam stavlja do znanja da on sebe ne vidi kao negativca,
naprotiv, negativac je Agi. Njegov dolazak u školu ima ogroman uticaj na
Julijanovu psihu. On zbog Agija ostaje bez najboljih drugara, a njegovo lice u
njemu budi iskonski strah zbog kog dečak dobija napade anksioznosni i ima noćne
more zbog kojih noćima ne može da spava. Ponos mu ne dozvoljava da ikome prizna
razlog zbog kog se to dešava i njegova prirodna reakcija na Agijevu pojavu je
čist bes.
Drugu priču („Pluton”) pripoveda Kristofer, Agijev
prvi drug. Kristofer je uz Agija bio od samog početka i njegovo lice mu, prema
tome, uopšte nije čudno. Kako je Kristofer rastao, međutim, shvatio je da se
Agi itekako razlikuje od druge dece i da njegova pojava kod ostalih izaziva
nelagodu. Nakon što se njegova porodica odselila, Agi i on su se mnogo ređe
viđali, a Kristofer je postajao sve svesniji Agijevog defekta, do te mere da je
od drugova počeo da krije njegovo postojanje i da zbog njihovog prijateljstva
oseća stid.
Treća priča („Šingaling”) ispričana je iz Šarlotine
perspektive i sa osnovnom pričom „Čuda” gotovo da nema nikakve veze, što možda
najbolje pokazuje odnos koji je Šarlota imala sa Agijem. U ovoj priči je
osnovna tema takođe drugarstvo, ali problem grupisanja dece u klike (po
popularnosti, ocenama, itd). Kada Šarlota bude izabrana kao jedna od tri
devojčice za priredbu, ona će biti primorana da se zbliži sa devojčicama sa
kojima se do tada nije družila, a prema kojima njene drugarice ne osećaju
naklonost. Svakodnevne probe i vežbe doprineće tome da se tri devojčice zbliže,
iako će se u školi pretvarati da osim obaveznih treninga nemaju ništa
zajedničko.
„Agi i ja”, dakle, nije nastavak „Čuda”, već pre
njegova dopuna, pa se u tom smislu ni ne mogu porediti po kvalitetu. Iako neke
od priča nemaju direktne veze sa Agijem, on je u njima itekako prisutan i za
ove junake predstavlja bitan faktor u životu (čak i u Šarlotinoj priči, u kojoj
se Agi jedva i spominje, samo njegovo postajanje može se tumačiti kao bitno).
Sve tri priče bave se istom temom kao i originalni roman: pre svega
prijateljstvom i svim problemima koje ono može nositi sa sobom (sva tri junaka
u nekon trenutku doživljavaju epifaniju u vezi sa pojmom prijateljstva),
empatijom, prihvatanjem drugačijih od sebe i hrabrošću koja je za to ponekad
potrebna; i podvlače osnovnu poruku „Čuda” koja se osim životne pouke može
čitati i kao kritika savremenog društva: „Kada imaš izbor da
budeš fin ili da budeš u pravu, budi fin.“
Ocena: 3.5/5
Izdavač:
Dereta
Posts
Cudo mi je vec neko vreme na spisku, ali dodacu i ovu knjigu. Nisam znala da je pisala tzv. nastavke. Kod tvojih recenzija mi se svidja sto na pocetku svake pruzis uvid u stvaralastvo odredjenog autora cime se na veoma zanimljiv nacin zapocne prica o samoj knjizi. Uzivala sam citajuci. Pozdrav! :))
ReplyDeleteHvala! <3
Delete,,Čudo" je stvarno divna knjiga i najiskrenije je preporučujem. Baš zbog toga što je posebna nisam imala velika očekivanja od ,,nastavka", ali ne mogu da kažem ni da sam se razočarala. Nisu mi sve tri priče jednako dobre, naročito poslednja koja mi je na momente bila dosadnjikava, ali knjiga služi svrsi koju ima, a to je dopuna osnovnoj priči. Posebno Julijanova priča. Biće ti jasnije o čemu pričam kada pročitaš ,,Čudo". :)
Promakao mi je tvoj tekst o "Čudu", pa sam ga upravo pročitala i evo jednog objedinjenog komentara.:) Ovu knjigu nisam čitala, imala sam utisak da je nastavak ili, u najmanju ruku, direktno "grananje" od prvobitne radnje, pa hvala na odlilčnoj recenziji i pojašnjenju. "Čudo" sam čitala i očarala me ta knjiga, na momente do suza, prepisivala sam citate (između ostalog i onaj završni iz tvog teksta), a Agija obožavam, kao što si lepo napisala - toliko je harizmatičan, plemenit, čista duša i neko čiji izgled apsolutno zanemariš posle kratkog vremena. Divna knjiga, koju bih svrstala u lektiru, propisala da je pročitaju i deca i odrasli. Nisam još odgledala film, ali planiram.
ReplyDeleteSlažem se, ovo bi stvarno bio odličan predlog za lektiru :) Nisam ni ja još odgledala film, ali verovatno hoću.
DeleteHvala na komentaru :)
Ovo je nešto po mojoj meri i volji. 👍Čudo sam kupila nešto pre sajma i još uvek nije stigla na red. Toliko ljudi različitih senzibiliteta je reklo da je divna, tako da tu nemam nikakvu dilemu. ❤️ Ova druga me je jako zainteresovala jer volim kada se stvari obasjavaju iz različitih uglova. Jednostavno, što više različitih pogleda, to slika dobija na kompleksnosti i harizmi. Izuzetno mi je drago što to nije klasičan nastavak već "promena smera" tj. ugla gledanja.
ReplyDeletePS. Uvek obratim pažnju na tvoju ocenu. Zašto tako malo? Šta tu nedostaje? Pozdrav 😁❤️
Pa nije 3.5 malo! Ja se vodim Goodreads sistemom ocena, tako da je ovo pozitivna ocena. Kod mene petice dobijaju samo knjige koje me zaista oduševe, neće svaka ok priča ući u taj Hall of fame :)
DeleteNisu mi se sve tri priče jednako dopale. Prva je odlična, kao što sam rekla u tekstu, stvarno deluje kao izgubljeno poglavlje originala i dosta toga objašnjava. Druga je takođe dobra, dok mi je treća bila prilično nezanimljiva, verovatno zbog toga što ima najmanje veze sa Agijem. Dakle, nije knjiga loša, ne žalim izdvojenog vremena, ali to je sve. :)
Ma da, i ja pričam gluposti, svašta!
DeleteU stvari, ja još dok čitam tvoj tekst tipujem koju ćeš ocenu dati. Ima već neko vreme da besprekorno "pogađam". Ovde sam mislila s početka da će biti 4, a posle čak pomislila da me neće iznenaditi ni 4,5. Shvataš onda moje iznenađenje. A kako sam komentar pisala pod utiskom (nisam ni do 10 izbrojala), odatle i moje iznenađenje ... sorry.
Nema veze. :) Ni ja sa nekim knjigama nisam načisto, pa onda nekad dodam to .5 - ni tamo ni ovamo :) Videćeš i sama kada pročitaš knjige. Čudo je toliko divna knjiga da je je u startu bilo jasno da nikakav nastavak ili dopuna neće moći da joj stane na crtu, ali opet, baš zbog toga, očekuješ još jedno malo čudo. Ljudi smo, šta da se radi :D
Delete