Uputstva za spasavanje sveta - Rosa Montero

Rosa Montero (1951) španska je književnica i novinarka. Rođena je u Madridu, studirala je filozofiju, književnost i psihologiju, a diplomirala novinarstvo. Napisala je tridesetak dela koja su prevedena na više od dvadeset jezika. Dobitnica je brojnih nagrada za književni i novinarski rad. Na srpski jezik su do sada prevedeni romani ,,Ljudožderova kći”, ,,Priča o providnom kralju” i ,,Uputstva za spasavanje sveta”.

,,Upustva za spasavanje sveta” (2008) je, kaže autorka, verovatno njen najpozitivniji roman, mada čitajući prve stranice možda nećete steći takav utisak. Roman prati četiri paralelne priče četiri junaka koji, naizgled, nemaju ama baš ništa zajedničko, osim što žive u istom gradu i prilično su nesrećni.

Taksista Matijas je udovac koji pokušava da nastavi svoj život sa dva psa koja je, zajedno sa pokojnom ženom, udomio sa ulice, iako bez nje ne vidi poentu življenja. Danijel je doktor, razočaran u život i besan na svoju suprugu – dane provodi u nekakvom magnovenju, uz kompjuterske igrice i večito popovanje svoje žene. Serebro je starica koja poslednje dane provodi u neuglednoj kafani u kojoj se, uz koju čašicu više, priseća dana kada je bila strastvena naučnica. Fatma je lepotica koja je pobegla iz rodne Afrike u potrazi za boljim životom, ali je u Španiji uspela da se snađe samo kao prostitutka. Četiri sasvim različita junaka iz, kulturološki gledano, sasvim različitih miljea, sudbina će spojiti u jednu priču i naterati ih da jedno drugom pruže, ili makar pokušaju da pruže, ruku spasa.

,,Ljudska bića čine energetsko jedinstvo; na neki način smo svi mi, ljudska bića, međusobno povezani, od vinske mušice do rimskog pape, i u zavisnosti od toga šta činimo, doprinosimo uređenju materije i stvaranju harmonije, ili pak njenom uništenju i aktiviranju razornih procesa nestabilnosti i furija haosa. Dela koja uređuju materiju su upravo ona koja od pamtiveka nazivamo dobrima, dok su ona koja je razgrađuju dela koja obično smatramo rđavim.”

U odnosu ovih likova biće i uređivanja i razgrađivanja materije, kao što, uostalom često i bude u životima pojedinaca. Danijel će, kroz svoju lekarsku praksu upoznati dvoje od četvoro – jednom junaku će olakšati život, drugom će ga uništiti. Matijas će se istovremeno hraniti mržnjom prema jednom od junaka, nadom da može učiniti nešto za drugog i mudrim, mada često nejasnim rečima trećeg. Serbera će zahvaljujući potrazi za smislom života protagonista povremeno isploviti iz mora alkohola kako bi udahnula malo lucidnosti i podsetila se dana kada je bila poštovana. Fatma će u sebi pronaći snagu da pokuša da počne iznova onda kada bi bilo ko na njenom mestu odavno odustao.

Za to vreme, u pozadini romana, Madridom hara serijski ubica koji koristi grotesktan potpis: svojim žrtvama na licu ,,ostavlja” još groteskniji osmeh, zbog čega je u javnosti poznat kao ,,ubica sreće”. Njegove žrtve su ljudi koji su usamljeni i kojima smrt, može se reći, dolazi kao blagoslov, baš kao i junaci koje Rosa Montero bira za protagoniste.

Prilično mračna priča sa zavodljivo optimističnim naslovom ispripovedana je lagano, novinarski distancirano i objektivno, uz humor koji je prisutan kada mu se najmanje nadate. I upravo iz stila autorke čitalac shvata da jasna uputstva za spasavanje sveta ne postoje, da se ona uporno poigrava njegovim potencijalnim nadama: ,,Sve što naučimo u našim kratkim životima jeste samo obična, beznačajna mrvica iščupana iz beskraja onoga što nikada nećemo saznati”. Pa ipak, iz njenih redova isijava optimizam. Svakom pročitanom stranicom Rosa podvlači da ipak vredi živeti u ovom svetu haosa, nasilja i nepravde, da je, za njegovo spasenje, potrebno da svako od nas učini vrlo malo kako bi sredio haos, sprečio nasilje, ispravio nepravdu. Da je potrebno samo malo pogledati oko sebe i pružiti ruku onom koji stoji pored nas.

,,Zamisli kilogram supe sa slovima. Ona testenina u obliku sitnih slova, znaš već. Zamisli sada da ih ubaciš u lonac. Sve bi se pomešale. To je tačka ravnoteže entropije. To jest, tačka maksimalnog haosa. Ali zamisli da neko pravi reči od tih slova, ili da razdvaja sva slova M na jednu stranu, a sva slova S na drugu. Ako ti priđeš loncu i vidiš da su slova podeljena i uređena, značeš sa sigurnošću da je to neko uradio. Jer, to je ono što život radi. Uređuje suštinske reči univerzuma. Život je red, dakle. To je veoma lepa misao.”

,,Uputstva za spasavanje sveta” je roman pun lepih misli. Ako ste očekivali da ćete pronaći taksativno poređane savete kako da složite reči od slova iz supe, promašili ste policu u knjižari. Ali ako se dovoljno usredsredite i pažljivo pročitate ono što Rosa piše, shvatićete da se među njenim slovima zaista kriju svojevrsna uputstva i uverićete se da ste i sami odavno znali od čega se sastoje.

Ocena: 4/5

Izdavač: Štrik