Stigla nam je jesen, dunje moje i da li možete zaista da verujete da je već oktobar? Čitavo ovo leto kao da sam provela u nekakvom libu, radeći, radeći, radeći, pa iako imam neke opipljive rezultate (neki su vrlo lepi i važni) zbog kojih ne mogu da kažem da je ova godina bila sasvim loša, ipak imam utisak kao da nam je ukradena. Čak će i oktobar, makar nama knjigoljupcima, proći kao sasvim običan mesec u godini, bez sajamske gužve i uzbuđenja, bez upale mišića zbog tegljenja kilograma i kilograma knjiga. Naravno da sam svesna da će većina izdavača organizovati onlajn popuste, ali nazovite me staromodnom i nostalgičnom – meni to nije to. Uvek sam uspevala da odolim onlajn popustima dok sam na Sajmu doslovno kao puštena s lanca. S finansijske tačke gledišta to možda i nije tako loše i, nemojte me shvatiti pogrešno, smatram ispravnim da se Sajam odloži kad već ne može da se garantuje sigurnost, ali zadržavam pravo da budem malo tužna.
No, život ide dalje i knjiga za čitanje hvala bogu uvek ima pa u tom, lažno optimističnom maniru prelazim na one koje sam pročitala u septembru. Evo o kojim naslovima je reč:
1. The Unlikely Pilgrimage of Harold Fry, Rachel Joyce – S obzirom na to da je moja ljubav prema starijim protagonistima već poslovična, s više strana sam dobila preporuku za ovaj roman i sasvim slučajno sam nabasala sa njega na jednoj od instagram rasprodaja knjiga. To je priča o simpatičnom Haroldu koga iz pasivne svakodnevice razmrda pismo bivše koleginice koja mu javlja da boluje od raka. Odavno se nisu čuli i Harold je zatečen njenom potrebom da se oprosti na ovaj način. Najmanje što može da učini jeste da joj odgovori na pismo i to i čini – ali na putu do poštanskog sandučeta shvata da to nije dovoljno i naprečac odlučuje da će krenuti na put, peške, bez ikakve opreme i plana i da će se od Kvini oprostiti uživo. Ma koliko ideja bila suluda (posebno ako pitate njegovu suprugu) Harold čvrsto oseća da će joj to hodočašće produžiti život. Lepa, nepretenciozna i dirljiva priča, idealna ako vam je potrebno neko lagano, toplo štivo za opuštanje. A ako vam se svidi – tu je i nastavak.
2. Lažljivi život odraslih, Elena Ferante – Svi znamo ko je Elena Ferante (tačnije niko ne zna ko je zapravo, ali svi znamo za nju). Kada je kod nas objavljena Genijalna prijateljica, kupila sam je ponesena masovnom histerijom koja je zavladala svetom i, iskreno, nisam se oduševila. Zbog toga nisam ni pokušala da pročitam nastavke tetralogije, ali sam pokušala da odgledam seriju kako bih joj pružila drugu šansu. Jedva sam nekako izdržala prvu epizodu i bilo mi je jasno da Elena nije za mene. Od tada je prošlo dosta vremena i objavljeno je još nekoliko Eleninih romana – nisam pročitala nijedan. Verovatno ne bih pročitala ni ovaj da ga nisam dobila na poklon. I još jednom sam potvrdila ono što sam zapravo već znala – Elena nije za mene. Neću pisati recenziju o knjizi jer ih na netu ima koliko hoćete. Ne znam šta bih vam rekla, na početku sam mislila da će mi se dopasti, zaintrigirala me je ta misterija kojom roman počinje, ali onda se priča malo razvodnjila i krenula u nekom pravcu koji baš i nisam očekivala i koji me nije preterano zainteresovao... Ukratko, jednostavno nije uspela da mi dopre do one žice koja vibrira kod miliona čitalaca širom sveta. Da li su knjige loše? Nisu. Da li zaista ume da stvori duboke, uverljive karaktere – ume. Da li je najbolja književnica 21. veka? Pa... ja bih rekla da ipak nije, mada ne sporim da je u pitanju vanvremenski fenomen. Jedini (i zaista snažan) utisak koji je uspela da ostavi na mene ovim romanom jeste još jedna potvrda da se nikad, ali nikad ne bih vratila u tinejdžersko doba i da mi mnogo više prija taj lažljivi svet odraslih.
3. 24 sata u staroj Atini, Filip Metizak – Ovo je treća knjiga iz serijala ,,24 sata u...” i druga koju je napisao Metizak (prva je bila o Rimu). Bez obzira na sferu interesovanja, mislim da je najbolja do sada. Metizak ovde bira malčice drugačiji pristup i kroz ugao anonimnih stanovnika Atine predstavlja i nekoliko slavnih ličnosti stare Grčke. Princip je isti, kroz priče robova, trgovaca, sveštenika (itd) upoznajemo se sa svakodnevnim životom antičkog grada i saznajemo ponešto o važnim trenucima u istoriji, ali i običajima i navikama običnog stanovništa. I dalje odgovorno tvrdim da bi deca mnogo više volela časove istorije da su makar delom ovako koncipirani i iskreno preporučujem ovaj serijal svakome koga ova tema interesuje. Uskoro opširnije u zasebnom postu.
4. Zavod za nagađanje, Dženi Ofil – Još jedan novitet iz Booke, roman koji je poneo višestruku titulu najboljeg ostvarenja godine. Vrlo je kratak i može se pročitati za dan a u prilog mu ide i to što je sastavljen od crtica od kojih će vas, verujte mi na reč, mnoge naterati da se zaustavite i zapišete ih. U pitanju je prikaz jednog modernog braka i malo tamnija, drugačija strana onog famoznog happily ever after, a ujedno i još jedno objašnjenje zašto se najromantičnije priče završavaju baš ispred oltara. Uskoro vam pišem opširnije utiske na blogu, a do tada se zadovoljite mojom iskrenom preporukom.
To bi bila moja septembarska lista, a titulu favorita odnosi 24 sata u staroj Atini. Još jednom iskrena preporuka za ovaj serijal. Možda ste mislili da znate baš sve o starim Grcima, ali istorija stare Grče je toliko krcata zanimljivostima da prosto nema šanse da ne saznate nešto novo.
Šta ste vi čitali tokom septembra? Koja knjiga je na vas ostavila najjači utisak? Pišite mi u komentarima!
Do sledećeg posta
Vaša (bože, koliko ću para uštedeti ovog oktobra) Stš <3
Posts
0 comments:
Post a Comment