Markus Zusak (1975) je australijski pisac nemačkog porekla. Svetsku slavu je stekao romanom ,,Kradljivica knjiga” za koji je dobio brojne nagrade. Napisao je šest romana, od kojih je poslednji ,,Klejov most” (2018). Živi i piše u Sidneju.
,,Klejov most” je priča o porodici Danbar u čijem središtu su deca ostavljena da se staraju sami o sebi, tačnije petorica braće: Metju, koji pripoveda priču, Rori, Henri, Tomi i Klej, centralna figura po kojoj roman nosi ime. Klej je brat od kog se ništa nije očekivalo, ali koji se čitavog života za nešto spremao. Ispostaviće se da je to nešto dan kada će otići sa ocem kako bi sagradio most.
Prilično konfuzan početak romana oca dečaka predstavlja kao Ubicu, figuru čije je fizičko odsustvo zamenjeno apstraktnim prisustvom koje je obeležilo život dečaka. Postepeno nas Zusak uvlači u istoriju porodične sage koja treba da objasni očev nesvakidašnji nadimak, kao i situaciju u kojoj su se dečaci našli. Kao centralna figura Kleju se pridružuje Penelopa, majka dečaka čija je životna priča vredna posebnog romana.
Penelopa dolazi iz Istočne Evrope, kao izbeglica. Potpuno sama, bez ijednog prijatelja i člana porodice, naoružana samo Homerovim epovima i obećanjem ocu da će jednog dana postati virtuoz na klaviru. Svog budućeg muža srešće slučajno (ako slučajnosti uopšte postoje) kada transporteri klavira za koji je jedva uštedela omaše adresu i paket isporuče Majklu Danbaru. Njihova ljubav epskih razmera razviće se postepeno, poput cveta i završiti tragično: preranom smrću Penelope i Majklovom nemogućnošću da se izbori sa takvim ishodom.
Ako ste čitali ,,Kradljivicu knjiga” poznato vam je da je Zusak majstor prelepih opisa i oneobičavanja, autor koji je u stanju hiljadu puta ispričanu priču stilski uzvisi tako da ste uvereni da čitate nešto sasvim novo. To se vidi i u ,,Klejovom mostu”. Roman je prilično obiman, satkan od unakrsno isprepletanih priča od kojih neke zaista nisu nužne za tok priče, od kojih su neke konfuzne i nepamtljive. Ono što ih vezuje i što ovaj roman čini upečatljivim upravo je Zusakov stil koji nesmetano teče, poput divne melodije koja vam dugo neće izbiti iz glave.
Zusak hoda po tankoj žici između emotivnog i patetičnog pripovedanja, ali baš kada pomislite da će skliznuti ka potonjem, shvatite da vrlo dobro drži balans. Romantizovati smrt voljene osobe i borbu sa takvim gubitkom nije lako, i iako se ovaj roman predstavlja kao kontrast ,,Kradljivici knjiga” jer na svakoj stranici slavi život, Smrt ostaje Zusakov omiljeni junak. Možda ne pripoveda priču, ali konstantno je prisutna i vreba: viri iz frižidera i čuči na zavesi u kupatilu. Možda je upravo zbog toga narativ koji prati Penelopu najsnažnije i najuspešnije izveden. Sve u vezi sa njenom pričom je idealno osmišljeno, do poslednjeg detalja. Od njenog ranog detinjstva i nadimka Grešilica koji joj je nadenuo otac, preko emotivnog napuštanja domovine, značaja Homerovih epova koji do te mere obeležavaju život porodice da po njegovim junacima dečaci nazivaju svoje ljubimce, snalaženja u novom svetu, do prosidbe – još jednog životnog događaja koji flertuje sa patetikom a koji Zusak maestralno predstavlja:
,,Otišla je do klavira i sela - ali ovog puta je nešto bilo drugačije. Otvorila je poklopac i ugledala reči na dirkama, jednostavno prelepo oslikane:
P|E|N|E|L|O|P|A L|E|Š|Ć|U|Š|K|O
U|D|A|J S|E Z|A| M|E|N|E
...
Uključila je svetlo.
Onda je okrenula prekidač da soba potone u senke pa je sela za klavir. Ruka joj se polako pomerila i blago je pritisnula visoke note. Dodirnula ih je mekano ali tačno i ispravno i iskoristila je preostalu boju.
Odsvirala je dirke D|A."
I kao što je ,,Kradljivica knjiga” zapravo roman o Smrti, tako je i ,,Klejov most” za mene zapravo Penelopina odiseja. Da je ovu priču napisao neko drugi, roman bi verovatno prošao neprimećeno, ali Zusak ima taj dar koji se ne viđa često – kada ih ogolite na puko prepričavanje, njegove priče deluju neupečatljivo, ali kada ih on ispripoveda nastaje magija. Baš poput (u ovom slučaju sekvence) lepe, nežne melodije koja vam dugo ne izbija iz glave.
Ocena: 3.5/5
Izdavač: Laguna
Posts
0 comments:
Post a Comment