Džozef Šeridan Lefanju (1814-1873) bio je irski pisac, poznat po gotskim trilerima i pričama sa elementima horora. Njegova prva priča o duhovima pojavila se u magazinu Dublin University 1838. godine. Njegov opus broji desetak romana i pripovetke sakupljene u četiri zbirke, a najpoznatiji je po romanu Uncle Silas (1864) i zbirci In a Glass Darkly (1872) u kojoj je objavljena i novela Karmila koja danas važi za piščevo najvažnije delo i jedno od prvih dela vampirske fikcije.
Karmila je jedna od priča „o poremećenim umovima“ koje su objavljene kao zaostavština doktora Heselijusa, verovatno prvog okultnog detektiva u književnosti. Lefanju priču o Karmili koncipira u formi pronađenog rukopisa, jednoj od omiljenih metoda tadašnjih pisaca horora (kojoj je često pribegavao i Po) koja je doprinosila verodostojnosti ali i ograđivanju od napisanog. Priču pripoveda mlada Lora, devojka iz visokog staleža, kao svedok neobjašnjivih događaja koji su se odigrali u zamku u Štajerskoj u kojem živi sa ocem. Lora je klasična protagonistkinja gotskih novela. Odvojena od sveta, naivna i dobroćudna i kao takva savršena žrtva zlih sila koje opsedaju njen duh i telo. Lora je usamljena i obuzeta melanholijom koja odlikuje mesto u kojem živi pa neočekivani dolazak lepe Karmile dočekuje kao dar od boga. Ne samo što žarko želi društvo, Lora oseća kao da Karmilu poznaje od ranije, iz sna koji je deceniju pre toga doživela kao dete. Na početku sve deluje idilično i devojke postaju bliske prijateljice, ali Karmilino ponašanje se ubrzo menja a meštani u okolini zamka padaju kao muve od misteriozne bolesti.
Sama fabula „Karmile“ je, posmatrano iz savremenog ugla, prilično jednostavna i predvidiva. Njena važnost za istoriju književnosti, međutim, mora se posmatrati u kontekstu vremena u kom je nastala. Ne samo da je objavljena 26 godina pre „Drakule“, najpoznatijeg dela vampirske fikcije tog doba, „Karmila“ je imala ogroman uticaj na razvoj tog žanra, toliki da tu činjenicu čak ni sam Stoker nije skrivao (naprotiv, Karmilin grob se kao omaž delu pojavljuje u prvom poglavlju prve verzije „Drakule“). Odgovor na pitanje zbog čega je ova novela ostala u senci svojih naslednika može se potražiti u prostoj činjenici da je Karmila vampirica koja napada isključivo žene.
Uzevši u obzir vreme u kojem je nastala, pravo je čudo da je „Karmila“ uopšte objavljena u izvornom obliku. Erotski momenti danas nisu ništa neobično za vampirsku fikciju, niti su bili u to vreme, ali viktorijansko doba je bilo vrlo strogo po pitanju prikazivanja seksualnosti žene, o istopolnim sklonostima da i ne govorimo. Na ovo pitanje je Lefanju, navodno, imao spreman odgovor: budući da je Karmila vampirica, odnosno natprirodno biće, ona je zapravo bespolna. Tome je u prilog svakako išla i činjenica da i drugi vampiri iz književnih dela, takođe nepošteđeni erotizacije (na primer Drakula), nisu birali žrtve po polu. Sa druge strane, veza Karmile i Lore toliko je suptilno opisana da se može čitati (posebno u vreme kada je objavljena) kao snažna prijateljska veza dve žene, kakvih je u ono vreme bilo napretek. To, međutim, ne menja činjenicu da se ova novela može posmatrati kao pionir ne samo vampirske, već i lezbejske književnosti, sa snažnim akcentom na žensku seksualnost, temu koja je, najblaže rečeno, u viktorijanskoj književnosti bila tabu. Kao i svaki eksperiment u povoju, „Karmila“ nije savršena, ali svakako zaslužuje mesto u kanonu.
Na 200. godišnjicu rođenja Džozefa Šeridana Lefanjua objavljeno je specijalno izdanje novele koje je ilustrovala Izabela Macanti, italijanska ilustratorka. Za ove ilustracije se odlučio i srpski izdavač i one zaista ovoj naivnoj priči daju novu, moderniju notu kakvu i zaslužuje. Ovo izdanje na početku svakog poglavlja sadrži i citate iz poznatih književnih dela kojih u originalu nema. Činjenica da se među tim citatima nalaze i oni iz knjiga koje su objavljene nakon „Karmile“ (među njima je i „Drakula“), može delovati malo zbunjujuće i nisam baš sigurna da je bilo neophodno ubacivati ih, ali to je minorna zamerka na celokupno izdanje.
Nakon popularizacije vampirske fikcije nemoguće je doživeti ovu priču na pravi način. Ali pre čitanja „Karmile“ neophodno je imati na umu da je njen lik uticao na neke od najpoznatijih likova ovog žanra, da je stvorena vekovima pre Edvarda Kalena, Lestata, i decenijama pre Drakule, što je čini obaveznim štivom ne samo ljubitelja vampirske fikcije već i viktorijanskih gotskih novela koje su u vreme „Karmilinog“ objavljivanja doživljavale procvat. Čak i da niste u mogućnosti da uskočite u kožu Lefanjuovih savremenika koji su „Karmilu“ čitali bez predznanja i iskustva današnjih čitalaca, navedene odlike ove novele (kao i druge, nepomenute koje se mahom tiču slojevitog odnosa Lore i Karmile) čine je još fascinantnijom nego u vreme kada je objavljena i smeštaju je rame uz rame sa „Frankenštajnom“ i drugim pionirima horor žanra.
Ocena: 4.5/5
Izdavač: Urban Reads
Posts
Konačno nešto za mene (i epohom i žanrom)!:)
ReplyDeleteNe znam zašto, ali neprekidno mi izmiče ovaj roman, iako ga još od studentskih dana i početka proučavanja proze tzv. "crnog (dark) romantizma" imam na listi. Nadam se da ću ga uskoro konačno pročitati, nabavila sam prošle godine onaj komplet fantastike u izdanju "Otvorene knjige", gde se nalazi i "Karmila".
Odličan tekst, hvala!:)
Long time no see! :)
DeleteMoram priznati da je meni "Karmila" skliznula sa radara, mada nikad nisam bila preterano zainteresovana za vampirsku fikciju, čak ni tokom gotičarskog perioda (ni "Drakulu" nikad nisam pročitala). Možda i bolje, sad mi je zapravo mnogo interesantnija zbog istorijskog konteksta nego zbog same priče :)
Baš!:)
DeleteZapravo, aktivnija sam nego ikad sa objavljivanjem, nego je ostatak blogosfere utihnuo - ili sam to ja ostala izopštena usled drugačijeg tematskog pravca.
Stvarno, nisi čitala "Drakulu"? Ispravi kad-tad, nećeš se pokajati. :) Nijedna adaptacija nije sasvim verna romanu, koji ima mnogo više od istorijskog značaja za žanr.