Dafne di Morije (1907-1989) rođena je u Londonu, kao ćerka menadžera poznatih
glumaca. Od malena je bila strastveni čitalac, a pisanjem je počela da se bavi
već u ranim dvadesetim godinama. Prvi roman „Duh ljubavi“ objavila je 1931.
godine, a svetsku slavu je stekla sedam godina kasnije, objavljivanjem romana
„Rebeka“, po kojem je i danas čuvena širom sveta. Bila je veoma plodan pisac,
za života je objavila više od 40 književnih dela, među kojima su romani, zbirke
kratkih priča, dramski tekstovi i eseji. Njeni romani inspirisali su brojne
holivudske režisere. Samo „Rebeka“ se pojavila na platnu u više od pet
različitih verzija, od kojih je, verovatno, najpoznatija ona Hičkokova,
snimljena dve godine nakon objavljivanja samog romana.
Roman „Rebeka“
čitamo kroz perspektivu neimenovane naratorke koju poznajemo samo kao drugu gospođu De Vinter. Na jednom od svojih
putovanja sa svojom bogatom družbenicom (koja joj je ujedno i poslodavac),
naratorka upoznaje izvesnog Maksima de
Vintera, bogatog udovca iz Engleske. Jedino što o njemu zna, a što je čula
kroz glasine, jeste da je De Vinter došao u Monte Karlo kako bi se oporavio od
teškog duševnog stanja u koje je zapao nakon što se njegova supruga, po kojoj
roman nosi naziv, udavila. Iznenadno loše zdravstveno stanje njene družbenice
daje joj priliku da sa De Vinterom provede nekoliko dana nasamo i da se u njega
zaljubi. Iako joj ova ljubav deluje neostvarivo, Maksim de Vinter će je,
nekoliko trenutaka pre nego što bi trebalo da napusti Monte Karlo, zaprositi i
pozvati je da sa njim provede život u Menderleju,
imanju o kojem joj je toliko pričao. Nakon bajkovitog medenog meseca, mladenci
stižu u Menderlej i već sa upoznavanjem gospođe
Denvers, kućepaziteljke, novopečena gospođa De Vinter shvata da život u
novom okruženju neće biti onakav kakvim ga je zamlišljala.
Iako preminula, Rebeka ubrzo postaje centralni lik ovog romana. Čitavo imanje odiše
njenim prisustvom i naratorka oseća da je svi porede sa bivšom suprugom svog
novog muža. Nenaviknuta na život aristokratije, gospođa De Vinter se teško
uklapa u novu sredinu, a gospođa Denvers, bivša Rebekina sobarica, ne propušta
priliku da joj prilagođavanje učini još težim. Rebeka je novoj gazdarici imanja
predstavljena kao anđeoska figura: žena retke lepote, ponositog držanja i milog
duha. Ukratko, Rebeka je žena sa kojom je teško takmičiti se, čak i pošto više
nije među živima. Ipak, kako radnja odmiče, čitalac saznaje da Rebeka ima i
svoju tamnu stranu, a da Menderlej skriva tajne dostojne najjezivije gotske
atmosfere.
Dafne di Morije svoj roman gradi uz konstantu
napetost i nemir svoje protagonistkinje prebacuje na čitaoca. Čitavo iskustvo
čitanja ovog dela obavijeno je slutnjom da će se dogoditi nešto loše, kao i
činjenicom da smo svakom sledećom stranicom bliži da otkrijemo šta. „Rebeka“ se
često poredi sa mračnim gotskim romanima i ovo poređenje ima smisla. Iako u
ovom romanu nema duhova i imanja koje su zaposeli duhovi u pravom smislu te
reči, Rebekin duh provejava kroz svaki predmet Menderleja i kroz svaku rečenicu
romana, dovodeći naratorku na granicu zdravog razuma.
„Rebeka“ se vodi kao ljubavni roman, ali nemojte
nasesti na ovu etiketu. U ovoj knjizi nećete uživati u romantičnim scenama koje
čitateljke dovode do suza, ali ćete naići na elemente trilera i gotske
misterije, pa možda čak i horora (zavisno od kriterijuma pojedinačnog čitaoca).
Ipak, nemojte zaboraviti da je najpoznatija ekranizacija ovog romana upravo ona
koju je režirao Hičkok.
Najpoznatiji roman Dafne di Morije vrlo brzo je
postao bestseler, a danas s pravom nosi titulu klasika 20. veka. Roman je imao
velikog uticaja na razvoj žanra psihološkog trilera, a sama autorka ga je
nazvala „Studijom o ljubomori“ i gotovo stvorila tom prilikom topos Savršene
druge žene. Jeziva atmosfera, nepouzdani narator i sposobnost autorke da održi
pažnju čitaocima obrtima koje je teško očekivati, čine da „Rebeka“ nikada ne
gubi na savremenosti. Nemojte preskočiti ovaj roman, uverite se i sami zbog
čega je tako.
Ocena:
4.5/5
Reading Challenge: Klasik 20. veka
Posts
Sad si me podsetila na ovu knjigu.Čitala sam je nekad davno,davno i mislim da je imam u svojoj biblioteci i vredi je ponovo pročitati
ReplyDeleteSad si me podsetila na ovu knjigu.Čitala sam je nekad davno,davno i mislim da je imam u svojoj biblioteci i vredi je ponovo pročitati
ReplyDeleteDrago mi je! Ja nisam imala prilike da je pročitam do sada, ali čekanje se isplatilo :)
DeleteZvuči mi napeto i zanimljivo.
ReplyDeleteJeste! Obavezno štivo :)
DeleteOdličan prikaz, pročitala sam je pre par godina i moram priznati da sam sve vreme u glavi imala Hičkokovu verziju gđe Denvers, koja mi i dan danas izaziva jezu. :)
ReplyDeleteAli zato i Olivijea kao Maksima. :D
Divna fotografija i izdanje knjge. ♥
Hvala! Hičkokova Denvers je stvarno odličan kasting :)
DeleteOdoh da čitam :D
ReplyDelete