Alan Persi (1958) je pisac i
novinar čije su oblasti interesovanja lični razvoj pojedinca i unapređenje
svakodnevnog života. Slavu je stekao zahvaljujući priručnicima inspirisanim
velikim umovima kao što su „Šekspir za zaljubljene” i „Niče za osobe pod
stresom”. Persi piše na španskom jeziku, živi na relaciji Amerika-Evropa-Japan,
a poznat je po seminarima i radionicama za lično usavršavanje koje održava po
celom svetu.
„Šekspir za zaljubljene” je priručnik koji,
sudeći po podnaslovu, treba da pruži „efikasne
lekove za svakodnevno uživanje u ljubavi”. Ljubav je sila koja pokreće svet i čini veoma
bitan aspekt života svakog čoveka. Ipak, ovaj fenomen i dan danas je pod velom
misterije i uprkos svim naporima nauke, za ljubav se ne može spremiti – svako
tu školu mora da prođe sam. Pa čemu onda ovakav priručnik? Koliko god ljubav
bila “nenaučiva” i koliko god svako iskustvo bilo posebno, ono što se vrlo
često ponavlja jesu greške u koracima (naročito one početničke), tako da je
svaki savet zlata vredan, naročito u godinama kada se prvi put javlja i kada je
(kao i dosta drugih stvari, uostalom) tabu tema. Alan Persi je upravo zbog toga
u ovoj knjizi sakupio neka od pitanja koja čovečanstvo muče vekovima. Svako od
poglavlja (koje Persi naziva pilulama) naslovljeno je citatom iz Šekspirovog
opusa, dokazujući tako da su ljubavne muke univerzalne i vanvremenske, kao
uostalom i Šekspirovi stihovi.
Kada
sam prvi put ugledala ovu knjigu, pomislila sam da je u pitanju zabavno štivo.
Korice su bile te koje su me navele da pomislim da je tematici pristupljeno na
šaljiv način (eto, i pored svog ovog čitalačkog iskustva, još uvek nisam
naučila da ne sudim o knjizi po koricama). Isto tako sam bila ubeđena i da će
knjiga biti ilustrovana. Nijedna od ove dve pretpostavke se nije ispostavila
kao tačna, pa moram da priznam da sam u startu bila razočarana. Ali hajde da na
trenutak zaboravimo šta ova knjiga nije i da se usredsredimo na to šta jeste i
kome je zapravo namenjena.
Persi
se u knjizi dotiče svih stadijuma ljubavi, od prve poletne zaljubljenosti do
zrele ljubavi, od udvaranja, preko raskida, do zaborava. Jednako govori i o
njenoj lepoj strani, kojoj svi stremimo, kao i o onoj mračnijoj, od koje
zaziremo. Pravi razliku između ljubavi i zaljubljenosti, govori o sanjarenju i
idealizovanju voljene osobe, upozorava na razočaranja i moguću patnju izazvanu
neuzvraćenom ljubavlju, pa čak i preranim gubitkom voljene osobe.
Svako
poglavlje je izuzetno kratko, bez udubljivanja u problematiku, pa bi iz
perspektive nekoga kome je ova knjiga stigla u ruke barem deceniju i po
prekasno, moglo delovati kao da je pisana površno, da se bazira na opštim
mestima i da je samim tim beskorisna. Ali lako je biti general nakon bitke, zar
ne? Ova knjiga je namenjena uzrastu u kojem pitanja o ljubavi tek počinju da se
roje i stvaraju pometnju, u kojima ono što će kasnije predstavljati opšte mesto,
deluje kao nedokučiva misterija. Istina je da ne nudi neka praktična rešenja
(kao da univerzalno praktično rešenje u ovom slučaju postoji), ali nudi
pojašnjenja. Zaista, nijedna od ove 72 „pilule” ni na koji način ne može da
naškodi. Onome ko je u pravo vreme pročita može biti od pomoći, ako ništa, onda
bar zbog jedne stvari, jer jasno stavlja do znanja da je sve to što se događa
sasvim normalno, i da se, ma koliko delovalo strašno i zbunjujuće, događa
bezmalo svima. A prednost koju to saznanje pruža svakako nije mala.
„Šekspir
za zaljubljene” je idealna prva pomoć ukoliko u okruženju imate zaljubljenog
tinejdžera koji bi, naravno, čak i sa Šekspirom radije razgovarao o ovoj temi
nego sa vama. A ko zna, možda mu se stihovi barda i dopadnu, pa poželi da se sa
njim podrobnije upozna (što je, ako mene pitate, samo bonus). U svakom slučaju,
vredi pokušati.
Ocena: 3/5
Izdavač: Kreativni centar
Hvala!
ReplyDeleteTačno znam na koje knjige misliš, i ja sam mislila da je nešto u tom stilu (da sam znala šta je zapravo, sigurno je ne bih čitala, malo je kasno za ovakvu literaturu). Dakle, nije do mene, ipak korice upućuju na takav utisak. :)