Mirjana
Đurđević je
srpska književnica, rođena 1956. godine. Napisala je više od 10 romana, među
kojima su verovatno najpoznatiji oni koji pripadaju serijalu o detektivki
Harijeti. Pored ovih, napisala je i nekoliko samostalnih romana, poput „Kaja,
Beograd i dobri Amerikanac“, „Bremasoni“ i „Treći sektor”. Prethodne recenzije
njenih knjiga možete pogledati OVDE.
„Ubistvo u Akademiji nauka” je prvi roman u komičnom detektivskom serijalu
ove autorke i roman u kojem se čitalačka publika prvi put susreće sa
detektivkom Harijetom, poznatijom kao Prljava
inspektorka Hari, što je odavno stečen nadimak koji se u policijskoj
stanici toliko ustalio, da njeno pravo ime više niko i ne pamti. Harijetu
srećemo u njenom stanu, dok uživa u slobodnom danu, svađajući se sa papagajem,
„u majici do pola butina i zarozanim sportskim čarapama, kako se tegli pored
kreveta. Kosa joj je duga, kovrdžava i u ovom trenutku sva raščupana.” Njen
bezbrižan slobodan dan prekinuće telefonski poziv, a sa njim i vest da se
dogodilo ubistvo na Akademiji nauka i da je njeno prisustvo na mestu zločina
apsolutno neophodno.
Napolju je
veoma hladno. Decembar je 1996. godine, a demonstracije protiv vladajućeg
režima su u punom jeku. Kao da Harijeti nije dovoljno svakodnevno inkognito
muvanje po protestima, sad još i po ovoj gužvi mora da se provlači do Akademije
i to kako bi rešila ubistvo cijanidom. Da čovek ne poveruje.
Žrtva je
uvaženi akademik Bulović, poznat među
zaposlenima kao Bule Svinja, i činjenica da je otrovan cijanidom nije
najzanimljiva stavka ovog slučaja. Naime, Bulovićevo ubistvo je najavljeno i
to, ni manje ni više, nego na oglasnoj tabli u holu Akademije. Sadržaj ovog neobičnog
obaveštenja glasi: Danas, 20. decembra
1996. godine, u popodnevnim časovima, pod krovom ove Časne Kuće, dogodiće se
ubistvo. Vrlo kratko i konkretno, poput najave datuma održavanja nekog vanrednog
seminara.
Ko bi mogao
ubiti Bulovića? Posle kratkog propitivanja zaposlenih, deluje kao da bi svako
mogao imati motiv. Bule Svinja, o čemu svedoči i njegov nadimak, nije baš bio
najomiljenija ličnost u Časnoj Kući (mada je nadimak dobio prosto zbog svog
neumoljivog apetita). Naravno, svi osumnjičeni negiraju svoje učešće, a uz to
su i akademci (neki od njih i prilično inteligentni), što razrešenje ovog
slučaja čini nešto malo komplikovanijim od klasičnog kriminalnog obračuna na
ulici.
Lista
osumnjičenih je poduža, a čine je svi oni zaposleni koji su tog dana bili u
zgradi Akademije. Baš tog dana kada je dr Ana Marić, tradicionalno u svom
kabinetu postavljala slavsku večeru kojom su se gostile njene drage kolege,
među njima i počivši Bulović. I sve bi to bilo u redu da ovi akademci, suprotno
očekivanjima, ne pružaju optuženički prst jedni na druge, iskreno (ili bar
poluiskreno) sumnjajući da bi baš taj i taj mogao biti ubica. Harijeta će,
tokom istrage otkriti mnogo više nego što joj je bila namera: oportunizam,
nepotizam, smicalice, nedolične veze među zaposlenima, tajne ljubavi i
neočekivane testamente. Ništa od ovoga neće joj pomoći da slučaj reši,
naprotiv, iz dana u dan će klupko biti sve zamršenije.
Dok Mirjana Đurđević zadovoljno
plete ovaj akademski kluedo, čitaoci će uživati u šarenolikom asortimanu likova
i komičnih situacija, ne gubeći neizvesnost koju pruža detektivski roman, iako
će, kako se stranice budu okretale, postajati sve izvesnije da se ovaj slučaj
neće rešiti (bar ne zvanično).
Jedini trag
koji ima nekog smisla (koliko god delovao besmisleno) jeste da ubistvo strašno
podseća na jednu od knjiga Agate Kristi,
koju je Hari nekada davno pročitala, a čijeg naslova ne može sa sigurnošću da
se seti. Kada konačno dođe do primerka „Nenajavljenog
ubistva”, shvatiće da osim najave ubistva nema nikakvih dodirnih tačaka. Ali ko
će popamtiti sve te Agatine knjige, ima ih toliko i u svakoj neko nekoga ubija.
Ipak, ispostaviće se da nije potpuno pogrešila - jedan zanimljiv detalj,
specifičan za lukave detektivske romane jeste taj da je Agata najavljena na
samom početku priče, kada je Hari, nakon što je čula da je akademik otrovan
cijanidom, svom kolegi šaljivo predložila da bi u tom slučaju trebalo da pozovu
kraljicu zločina da im pomogne,
umesto što nju gnjave kada ima slobodan dan. Agata će se, na kraju romana,
ispostaviti kao važan trag jer će upravo jedan njen roman otkriti ubicu, doduše
samo čitaocima.
„Ubistvo u
Akademiji nauka” garantuje dobru zabavu i spada u one romane koje nećete tako
lako ispustiti iz ruku. On ima sve što je neophodno za jedan detektivski roman:
ubistvo, harizmatičnu detektivku, nemali broj neočekivanih preokreta, ali i
mnogo više od toga. Stil Mirjane Đurđević je pitak, njen smisao za humor i
parodiju (začinjeni tu i tamo i suptilnom društvenom kritikom) izvanredni, pa
nije ni čudo što je parodija detektivskih romana nakon ovog dela vrlo brzo
postala njen zaštitni znak, a detektivka Harijeta junakinja čijem se povratku
čitaoci uvek obraduju.
Ocena: 4/5
Posts
Stvarno bih volela da čujem tvoje mišljenje, tako da se nadam da neću dugo čekati :D
ReplyDeleteJa i dalje više volim one romane u kojima malo zagazi u istoriju, ali to je već stvar ukusa. Za sada nisam pročitala nijedan koji je loš, ali ako se budeš dvoumila, moj savet ti je da uzmeš neki od tih :)
Divan post,
ReplyDeleteČitam vas već jedno vreme ali uvek tekstove čitam preko instagrama pa ne stignem da ih komentarišem evo prvi put na kompu čitam i eto prilike :)
Ja inače sam daleko od domaćih autora ne pamtim kada sam poslednji put čitala nešto domaće (verovatno pre neke 4-5 godine u serednjoj kao lektiru) i dugo me nije delo domaćeg autora zainteresovalo kao ovo, deluje baš dinamično i zanimljivo obavezno ću da ga stavim na spisak za kupovinu :)
Hvala na komentaru!
DeleteNi ja se ne hvatam često za domaće autore i sasvim sam slučajno naletela na Mirjanu Đurđević i to na roman "Kaja, Beograd i dobri Amerikanac" i malo je reći da sam se oduševila (Kaja mi je i dalje favorit). Od tada sam čvrsto rešena da pročitam sve što je napisala i evo, posle 6 pročitanih romana, nijednom se nisam razočarala.
Tako da, od nekoga ko ne čita često domaće, nekome ko takođe ne čita često domaće - najiskrenija preporuka :)
Super post! Odlična recenzija,nisam pročitala niti jednu knjigu ove autorice pa tako ni ovu,ali se čini zanimljiva! <3
ReplyDeletenovi post je na blogu:https://katysblogblogger.blogspot.hr/2017/08/putovanje-u-split-i-trogir.html
Hvala na čitanju! :)
Delete"...a uz to su i akademci (neki od njih i prilično inteligentni)."
ReplyDeleteOvo je...
Savršeno! :D
Hvala :D Ja to onako... čisto da ne bude zabune :))
Delete