Ubistvo u Akademiji nauka – Mirjana Đurđević


Mirjana Đurđević je srpska književnica, rođena 1956. godine. Napisala je više od 10 romana, među kojima su verovatno najpoznatiji oni koji pripadaju serijalu o detektivki Harijeti. Pored ovih, napisala je i nekoliko samostalnih romana, poput „Kaja, Beograd i dobri Amerikanac“, „Bremasoni“ i „Treći sektor”. Prethodne recenzije njenih knjiga možete pogledati OVDE.


„Ubistvo u Akademiji nauka” je prvi roman u komičnom detektivskom serijalu ove autorke i roman u kojem se čitalačka publika prvi put susreće sa detektivkom Harijetom, poznatijom kao Prljava inspektorka Hari, što je odavno stečen nadimak koji se u policijskoj stanici toliko ustalio, da njeno pravo ime više niko i ne pamti. Harijetu srećemo u njenom stanu, dok uživa u slobodnom danu, svađajući se sa papagajem, „u majici do pola butina i zarozanim sportskim čarapama, kako se tegli pored kreveta. Kosa joj je duga, kovrdžava i u ovom trenutku sva raščupana.” Njen bezbrižan slobodan dan prekinuće telefonski poziv, a sa njim i vest da se dogodilo ubistvo na Akademiji nauka i da je njeno prisustvo na mestu zločina apsolutno neophodno.

Napolju je veoma hladno. Decembar je 1996. godine, a demonstracije protiv vladajućeg režima su u punom jeku. Kao da Harijeti nije dovoljno svakodnevno inkognito muvanje po protestima, sad još i po ovoj gužvi mora da se provlači do Akademije i to kako bi rešila ubistvo cijanidom. Da čovek ne poveruje.

Žrtva je uvaženi akademik Bulović, poznat među zaposlenima kao Bule Svinja, i činjenica da je otrovan cijanidom nije najzanimljiva stavka ovog slučaja. Naime, Bulovićevo ubistvo je najavljeno i to, ni manje ni više, nego na oglasnoj tabli u holu Akademije. Sadržaj ovog neobičnog obaveštenja glasi: Danas, 20. decembra 1996. godine, u popodnevnim časovima, pod krovom ove Časne Kuće, dogodiće se ubistvo. Vrlo kratko i konkretno, poput najave datuma održavanja nekog vanrednog seminara.

Ko bi mogao ubiti Bulovića? Posle kratkog propitivanja zaposlenih, deluje kao da bi svako mogao imati motiv. Bule Svinja, o čemu svedoči i njegov nadimak, nije baš bio najomiljenija ličnost u Časnoj Kući (mada je nadimak dobio prosto zbog svog neumoljivog apetita). Naravno, svi osumnjičeni negiraju svoje učešće, a uz to su i akademci (neki od njih i prilično inteligentni), što razrešenje ovog slučaja čini nešto malo komplikovanijim od klasičnog kriminalnog obračuna na ulici.

Lista osumnjičenih je poduža, a čine je svi oni zaposleni koji su tog dana bili u zgradi Akademije. Baš tog dana kada je dr Ana Marić, tradicionalno u svom kabinetu postavljala slavsku večeru kojom su se gostile njene drage kolege, među njima i počivši Bulović. I sve bi to bilo u redu da ovi akademci, suprotno očekivanjima, ne pružaju optuženički prst jedni na druge, iskreno (ili bar poluiskreno) sumnjajući da bi baš taj i taj mogao biti ubica. Harijeta će, tokom istrage otkriti mnogo više nego što joj je bila namera: oportunizam, nepotizam, smicalice, nedolične veze među zaposlenima, tajne ljubavi i neočekivane testamente. Ništa od ovoga neće joj pomoći da slučaj reši, naprotiv, iz dana u dan će klupko biti sve zamršenije.

Dok Mirjana Đurđević zadovoljno plete ovaj akademski kluedo, čitaoci će uživati u šarenolikom asortimanu likova i komičnih situacija, ne gubeći neizvesnost koju pruža detektivski roman, iako će, kako se stranice budu okretale, postajati sve izvesnije da se ovaj slučaj neće rešiti (bar ne zvanično).

Jedini trag koji ima nekog smisla (koliko god delovao besmisleno) jeste da ubistvo strašno podseća na jednu od knjiga Agate Kristi, koju je Hari nekada davno pročitala, a čijeg naslova ne može sa sigurnošću da se seti. Kada konačno dođe do primerka „Nenajavljenog ubistva”, shvatiće da osim najave ubistva nema nikakvih dodirnih tačaka. Ali ko će popamtiti sve te Agatine knjige, ima ih toliko i u svakoj neko nekoga ubija. Ipak, ispostaviće se da nije potpuno pogrešila - jedan zanimljiv detalj, specifičan za lukave detektivske romane jeste taj da je Agata najavljena na samom početku priče, kada je Hari, nakon što je čula da je akademik otrovan cijanidom, svom kolegi šaljivo predložila da bi u tom slučaju trebalo da pozovu kraljicu zločina da im pomogne, umesto što nju gnjave kada ima slobodan dan. Agata će se, na kraju romana, ispostaviti kao važan trag jer će upravo jedan njen roman otkriti ubicu, doduše samo čitaocima.

„Ubistvo u Akademiji nauka” garantuje dobru zabavu i spada u one romane koje nećete tako lako ispustiti iz ruku. On ima sve što je neophodno za jedan detektivski roman: ubistvo, harizmatičnu detektivku, nemali broj neočekivanih preokreta, ali i mnogo više od toga. Stil Mirjane Đurđević je pitak, njen smisao za humor i parodiju (začinjeni tu i tamo i suptilnom društvenom kritikom) izvanredni, pa nije ni čudo što je parodija detektivskih romana nakon ovog dela vrlo brzo postala njen zaštitni znak, a detektivka Harijeta junakinja čijem se povratku čitaoci uvek obraduju.

Ocena: 4/5
Izdavač: Agora


CONVERSATION

6 comments:

  1. Znam da voliš Mirjanu, ja sam je do sada "upoznala" jedino putem brojnih intervjua koje sam pročitala i ostavila je odličan utisak, a u ovoj recenziji sam uživala, uz to se tako lepo ismejala i zabavila, da neću više odugovlačiti, uzimam prvom sledećom prilikom nešto njeno u biblioteci, pa javljam utiske. :)

    ReplyDelete
    Replies
    1. Stvarno bih volela da čujem tvoje mišljenje, tako da se nadam da neću dugo čekati :D
      Ja i dalje više volim one romane u kojima malo zagazi u istoriju, ali to je već stvar ukusa. Za sada nisam pročitala nijedan koji je loš, ali ako se budeš dvoumila, moj savet ti je da uzmeš neki od tih :)

      Delete
  2. Divan post,
    Čitam vas već jedno vreme ali uvek tekstove čitam preko instagrama pa ne stignem da ih komentarišem evo prvi put na kompu čitam i eto prilike :)
    Ja inače sam daleko od domaćih autora ne pamtim kada sam poslednji put čitala nešto domaće (verovatno pre neke 4-5 godine u serednjoj kao lektiru) i dugo me nije delo domaćeg autora zainteresovalo kao ovo, deluje baš dinamično i zanimljivo obavezno ću da ga stavim na spisak za kupovinu :)

    ReplyDelete
    Replies
    1. Hvala na komentaru!

      Ni ja se ne hvatam često za domaće autore i sasvim sam slučajno naletela na Mirjanu Đurđević i to na roman "Kaja, Beograd i dobri Amerikanac" i malo je reći da sam se oduševila (Kaja mi je i dalje favorit). Od tada sam čvrsto rešena da pročitam sve što je napisala i evo, posle 6 pročitanih romana, nijednom se nisam razočarala.
      Tako da, od nekoga ko ne čita često domaće, nekome ko takođe ne čita često domaće - najiskrenija preporuka :)

      Delete
  3. Super post! Odlična recenzija,nisam pročitala niti jednu knjigu ove autorice pa tako ni ovu,ali se čini zanimljiva! <3
    novi post je na blogu:https://katysblogblogger.blogspot.hr/2017/08/putovanje-u-split-i-trogir.html

    ReplyDelete