Mesečni favorit – septembar

Ok, pošto sam kukanje zbog leta koje je iza nas obavila po društvenim mrežama, poštedeću vas iste priče. Prošao je i septembar i jesen nam je i zvanično tu, a potrudila se da sa sobom donese i tmurne kišovite dane koji mirišu na melanholiju. Verujem da su mnogi jedva čekali ovakvo vreme, ali ja svake godine prolazim kroz izvesnu adaptaciju i verovali ili ne, već sam otvorila zimsku sezonu. Ovaj post vam kucam pokrivena ćebetom, u patofnama, uz šolju čaja i grlo koje nikako da odluči da li je bolesno ili nije.

Ovih nekoliko kišnih dana koje smo imali iza sebe sam uporno potencirala kao idealno vreme za čitanje, ali istina je da kod mene to nije bio slučaj. Mnogo više slobodnog vremena sam provela gledajući filmove i serije, dok mi je čitanje malo teže išlo. Za to ovog puta krivim pojedine naslove, ali stići ćemo i do toga. Pošto je u pitanju post o favoritima, biću slobodna da vam ovog puta preporučim i jednu seriju kojom sam se zaludela protekle nedelje. U pitanju je This Is Us, i ako volite kvalitetnu dramu obavezno je pogledajte (ali obavezno). Ja sam je otkrila tek pre nekoliko dana, mada je sa emitovanjem počela prošle godine (druga sezona je upravo počela). Prvu sezonu sam odgledala u cugu (bukvalno sam svaki slobodan deo dana posvetila seriji) i čim sam je završila, već sledećeg dana, naterala muža da je gleda sa mnom (i dopala mu se!) od početka. Zbog toga baš i nisam imala vremena za čitanje, pa ovog meseca brojim četiri pročitana naslova, i to:

No, pre nego što krenemo na priču o ovomesečnom favoritu, moram da kažem reč-dve o fenomenu Ferante. Roman sam jedva pročitala. Znam da su ga svi hvalili i da se o Eleni Ferante priča kao o sigurnom klasiku 21. veka i ja prosto imam osećaj da smo ja i ostatak sveta čitali dve potpuno drugačije knjige. Iako ovakvim knjigama obično prilazim sa rezervom, sada to nije bio slučaj, štaviše, očekivala sam da će makar da mi se dopadne. Interesantno je da ne mogu da kažem čak ni da sam se razočarala, niti mogu da kažem da je knjiga loša – toliko me je ostavila bez utiska, kao da sam danima gledala u prazan papir. Prevod je mogao biti mnogo bolji, priča je repetitivna, meni lično je bilo veoma teško da se vežem za bilo kog junaka u romanu (dok neke baš nisam uspevala ni da razlikujem) – jednom rečju, bila mi je dosadna. Ipak nisam odustala od čitanja na polovini (tu negde gde sam dobila ozbiljan poriv da odustanem) jer sam se nadala nekakvom genijalnom preokretu, ali ništa se nije dogodilo i pravo da vam kažem, ničeg genijalnog tu nema, bar ako mene pitate. 

Zašto vam sve ovo pišem sada? Zato što zaista nemam ništa više da kažem u vezi sa ovom knjigom, toliko mi je bila bleda, tako da ni nemam dovoljno materijala da napišem zaseban post, a ne bih želela da vas lišim makar nekakve recenzije. Čim sam pročitala knjigu, otišla sam na Goodreads da pročitam komentare i laknulo mi je da vidim da nisam jedina koja nije oduševljena knjigom, ali ono što je bilo posebno zanimljivo nisu negativne ocene, već pozitivne. Dosta ljudi je uz visoke ocene pisalo komentare prepune opštih mesta (knjiga je divna, lako se čita, biće klasik, oborila me je s nogu, itd), što me je nateralo da pomislim da je ovo jedna od onih knjiga koju je reputacija dobrano prevazišla i da je dosta ljudi ocenjuje idući linijom manjeg otpora, pošto važi za tako kvalitetno štivo. Što, naravno, ne mora da bude slučaj, možda je ja prosto nisam doživela na pravi način (što je evidentno, jer je nisam doživela uopšte).

Za razliku od Genijalne prijateljice, koju sam premeštala sa noćnog stočića do stočića u dnevnoj sobi danima, roman koji nisam ispuštala iz ruke je treći deo serijala Outlander. I to je (konačno stigosmo i dotle) moj apsolutni favorit za ovaj mesec. I vrapci na grani znaju koliko sam se radovala čitanju ove knjige i koliko sam se radovala trećoj sezoni serije, i ovom prilikom ću vam samo reći da nastavak nije razočarao i da se tih 1000 strana čita mnogo brže nego što mislite (na primer, mnogo brže nego 300 strana Prijateljice). Recenziju pišem uskoro, gde ću vam detaljno predstaviti svoje oduševljenje, a ako ste se dvoumili da li da nastavljate sa čitanjem ili da li uopšte da počinjete – nastavite/počnite, sigurna sam da se nećete pokajati.

To bi bilo to od mene za danas. Koje knjige ste vi čitali ovog meseca? Koje popularne i hvaljene knjige vam se nisu dopale (uskoro stiže poseban post na tu temu)? Da li ste čitali Elenu Ferante? Pišite mi svoje utiske o knjizi, naročito ako vam se dopala, pišite mi konkretne razloge, zaista me zanima šta mi je to promaklo.

Do sledećeg posta,

Vaša Stš <3