Nepopularni stavovi o knjigama (Unpopular Opinions) Book Tag

Stsh's Book Corner 11/29/2017 5 Comments book tag Edit

Kada sam poslednji put objavila ovakav post, rekla sam da ću ih objavljivati češće i evo nas, dva meseca posle toga, sa novim upitnikom. Obećanje ludom radovanje, pomislili biste, i zaista nemam ništa da kažem u svoju odbranu, naročito kada je ovaj konkretan primer u pitanju. Naime, ovaj upitnik sam pronašla na nekom youtube kanalu pre više od godinu dana i bila sam presrećna kada sam videla pitanja jer, da se ne lažemo, čitav moj blog je jedan veliki nepopularni stav. Zašto sam ovoliko čekala da odgovorim na pitanja – ne znam ni sama. Nedovoljan nalet inspiracije, knjige koje čekaju na recenziranje, činjenica da su u jednom trenutku svi blogeri odlučili da se pozabave ovom temom… No, to je sve nebitno, važno je da je konačno i kod mene stigao na red!

Dakle, kao što vam je već jasno iz naslova posta, današnja tema su popularni naslovi koje ja, iz ovog ili onog razloga ne volim. A hvala bogu, takvih ima koliko hoćete.

Ono što moram da naglasim jeste da svrha ovog posta nije omalovažavanje bilo čijeg čitalačkog ukusa. Svi smo različiti i volimo različite stvari. Uvek govorim da ja nisam bogomdana da stvaram kanon, prema tome, ako ja nešto ne volim, ne znači da smatram da to niko ne treba da voli. E, sad, kada smo te neke bitne stvari razjasnili, mirne savesti mogu da pređem na pitanja. Pa, da počnemo:

Popularna knjiga ili serijal koji se tebi ne sviđa

Kao što rekoh, ovakvih ima koliko vam duša ište. Iskustvo je pokazalo da u većini izuzetno popularnih knjiga ne vidim ništa posebno, pa se onda trudim i da ih zaobiđem. Ali kako sam i ja samo ljudsko biće, pa me ponekad obrlati dobar marketing, dogodi se da ponekad kupim knjigu samo zbog toga što o njoj svi pričaju. Najsvežiji primer je famozni priručnik o sređivanju kuće The Life-Changing Magic of Tidying Up, o kojem sam naširoko pisala (klik OVDE ako ste propustili recenziju), ili „Moja genijalna prijateljica” Elene Ferante, koja me je ostavila bez ikakvog utiska, a o kojoj se šuška da će biti klasik 21. veka. Kada smo već kod klasika, valja spomenuti i „Anu Karenjinu“, roman koji (blago rečeno) ne podnosim, a koji se često nalazi na listi omiljenih klasika i lektira. Zaobišla me je i „Hari Poter“ euforija. Pročitala sam prve četiri knjige kada su objavljene kod nas i bile su mi sasvim ok kao razbibriga. Nemam ništa protiv serijala, i mislim da je super štivo za klince, ali kada vidim da skoro svaki bookstagram profil u biografiji ima jasno naznačenu kuću kojoj pripada, ne mogu da ne osetim mali transfer neprijatnosti. U redu je voleti knjige koje nas vežu za detinjstvo, ali neke stvari se u nekom periodu života valjda ipak malo prerastu.

Knjiga ili serijal koji se tebi sviđa, a koji drugi ne vole

Naslovi koje često srećem kada se govori o lektirama koje niko ne voli jesu Kafkin „Proces“ i Beketova drama „Čekajući Godoa“. Odgovor na pitanje zbog čega ljudi ne vole Kafku će za mene večno ostati misterija, naročito što vrlo retko nailazim na neko argumentovano objašnjenje. Sa druge strane, mogu da razumem zbog čega je Beket na ovoj listi. Iako me je „Godo“ zainteresovao još u srednjoj školi, zaista sam ga razumela tek na fakultetu, kada sam se detaljnije upoznala sa teatrom apsurda, Beketovom poetikom i ostalim delima iz njegovog opusa. Ne smatram da je problem bio u godinama, već u pristupu predavača. Beket je jedan od najlošije interpretiranih pisaca u školama, i sigurna sam da bi većina ljudi o njemu imala potpuno drugačije mišljenje, samo da ih je sa njim upoznao neko ko ga zaista razume i voli. Ja sam, eto, imala tu sreću, pa sam, nakon što sam završila fakultet, počela da čitam i njegova prozna dela. Reći ću vam samo da mi je Beket od tada jedan od omiljenih pisaca, ako ne i omiljeni. Naravno da razumem da je moguće da nekome Beketovo pisanje prosto ne leži, ali kao što je to često slučaj sa avangardom, neodobravanje najčešće proizilazi iz nerazumevanja. Ovde ću se zaustaviti, iako smo u polje rizika, da pomislite da sam kompletan intelektualni snob, odavno zagazili.

Ljubavni trougao u kom je glavni lik završio s pogrešnom osobom ili popularni par koji ti se ne sviđa

Vraćamo se na Tolstoja, ali ovoga puta pričamo o „Ratu i miru“, odnosno o Nataši i Pjeru. Sad možda već mislite da imam nešto protiv Tolstoja, što nije tačno, molim vas da uzmete u obzir činjenicu da „Rat i mir“ obožavam, ali se sa piščevom životnom filozofijom ne slažem ni ič. Tolstoj je odgovoran za postojanje jedne od mojih najvećih književnih ljubavi – Andreja Nikolajeviča Bolkonskog – i sami razlozi zbog kojih on u romanu završava kako završava, dok Nataša i Pjer ostaju na pijedestalu kao „ljudi reke“, za mene je neprihvatljiva. Ruku na srce, većina Natašinih izbora u romanu je krajnje diskutabilna, ali odbijanje Bolkonskog zbog, najpre Kuragina (!!!), a potom i Pjera, stvarno je van svake pameti.

Popularni žanr koji retko kada uzimaš u ruke

Znate šta, istina je da ja zapravo slabo čitam „žanrovsku“ književnost i mnogo više volim knjige kojima je malo teže odrediti žanr. Gotovo nikada ne čitam ljubavne romane, trilere (mada ponekad baš poželim neki dobar triler, da malo odmorim mozak), fantastiku (ni epsku, ni naučnu, ako izuzmemo zaista kvalitetne distopije… i Pračeta i Adamsa), a naročito ne književnost za omladinu (takozvani young adult). Kao što sam rekla na početku posta, ovaj upitnik kao da je stvoren za mene.

Obožavani književni lik kog ne voliš

Ako nekome slučajno nije bilo jasno, da ponovimo: Nataša Rostova i Pjer Bezuhov.

Popularni autor koji ti iz nekog razloga ne leži

Ne znam baš da li potpada pod popularne autore, ali jeste nobelovac i cenjen pisac: Gabrijel Garsija Markes. „Sto godina samoće“ sam nekoliko puta počinjala i nikada nisam završila. Pokušala sam da dam šansu „Ljubavi u doba kolere“ tako što bih prvo odgledala film (pa ako me zainteresuje, krenula sa čitanjem knjige), ali zaspala sam tu negde na polovini. Ono što je vrlo interesantno jeste to što stvarno volim i magijski realizam i latinoameričku književnost, ali me Markesov stil načisto umrtvi. Još jedan nobelovac sa istog podneblja sa kojim se nisam najbolje razumela je Ljosa, ali pročitala sam samo „Avanture nevaljale devojčice“, pa još uvek ne mogu da budem sigurna da li smo u ljubavi ili nismo. Pored njih, tu je i Koeljo, sa kojim sam se susrela samo kroz Alhemičara, ali to mi je bilo više nego dovoljno da više nikada ne poželim da pročitam bilo šta što je ovaj autor potpisao.

Popularan književni kliše koji ti je dosadio

Klišei i jesu klišei zato što su predvidivi i dosadni, ali jedan od onih kojih mi je stvarno dosta za „vijek vjekova“ jeste priča o junaku (ili još česće junakinji) koji dolazi iz neke neugledne porodice, samo da bi se ispostavilo da je predodređen da na ovaj ili onaj način spasi svet. Bilo da ima plavu krv, ili neke skrivene moći, potpuno je nebitno. To je glavni zamajac većine ovih distopija za mlade koje sam pročitala, tako da i taj žanr slobodno mogu da okarakterišem kao jedan veliki književni kliše.

Popularan serijal koji ne planiraš da pročitaš

Sigurno nikada neću čitati „50 nijansi“, ne zato što mislim da je to nešto strašno loše, već prosto zbog toga što me taj žanr nikada nije privlačio. Isto važi i za „Sumrak sagu“, ali i „Igre gladi“ i sve ostale serijale iz tog žanra (interesantno je da maltene sve te knjige dolaze makar u trilogijama). Pokušala sam sa „Legendom“ i „Crvenom kraljicom“ i nikada nisam osetila potrebu da čitam dalje od prve knjige (o Kraljici sam pisala, klik OVDE). Nekako imam utisak da kada pročitate jednu od tih knjiga, kao da ste ih pročitali sve. Još jedan serijal, verovatno popularniji od svih do sada navedenih je „Pesma leda i vatre“. Nikada nisam čitala Martinove knjige (nisam sigurna kako se to dogodilo, pošto sam kao klinka dosta čitala epsku fatastiku), i mislim da nikada ni neću. Ja u principu slabo čitam serijale, naročito zbog toga što imaju tendenciju da kvalitativno budu sve lošiji iz knjige u knjigu. Seriju jesam gledala, i dopala mi se, ali ne toliko da bih se odlučila da čitam serijal za koji niko nije siguran ni da li će biti završen.

Izreka kaže "Knjiga je uvek bolja od filma". Međutim, koja filmska ili TV adaptacija ti se više svidela od knjige?

Nije knjiga uvek bolja od filma, to samo mi knjiški moljci volimo da pametujemo. U pitanju su dva potpuno različita formata i ponekad ih je besmisleno porediti. Osnovni problem sa modernim adaptacijama (kao uostalom i sa većinom savremenih knjiga) jeste što podilaze ukusu mase, pa imamo više nego dovoljno primera kada su književna dela pojednostavljena ili bukvalno osakaćena (na moju veliku žalost, u tu grupu spada dosta adaptacija knjiga koje baš volim). Isto tako postoje i primeri kada neko od nečega sasvim prosečnog napravi malo remek-delo. Jedan takav primer je film „Rekvijem za snove“ Darena Aronofskog (koji je zaista fenomenalan režiser), inspirisan istoimenom knjigom koja je sasvim prosečna, dok je film jedan od boljih koji sam ikada gledala (i jedan od mojih omiljenih). Primera kada adaptacije stoje rame uz rame sa knjigom ima koliko god hoćete: Fight Club (za koji ću se usuditi da kažem da je možda čak za nijansu bolji od knjige, ako ne bolji, onda svakako upečatljiviji), Outlander (ne bih rekla da je serija bolja od knjiga, ali za sada odlično izlaze na kraj sa svim tim materijalom koji bi nestrpljivom čitaocu možda na momente bio way too much), Hours (koji ne samo da je adaptacija knjige, već je i sam roman kojim je inspirisan svojevrsna adaptacija „Gospođe Dalovej“). Eto, da navedem samo par.

To bi bilo sve za danas, ali čini mi se, ne i sve kada je ova tema u pitanju. Videla sam nedavno da dosta buktjubera s vremena na vreme obavesti javnost o tome koje popularne knjige nikome ne bi preporučili, pa možda i ja nekad objavim sličan post (primetite kako se lukavo ograđujem pojmovima kao što su „možda“ i „nekad“).

Još jednom želim da naglasim da mi ni u jednom trenutku nije bila namera da odgovorima na ova pitanja uvredim bilo koga. Ako se to ipak dogodilo, ovim putem se izvinjavam. Svrha ovog posta je, kao i uvek, da razmenimo iskustva i mišljenja, tako da u komentarima očekujem da čujem o popularnim naslovima koji se vama nisu dopali, ali i razloge zbog kojih možda volite neke od knjiga koje sam ovde navela.

Do sledećeg posta,

Vaša Stš <3

5 comments:

Stsh's Book CornerNovember 29, 2017 at 10:25 AM
Hvala!

Znam da imamo sličan ukus kada su knjige u pitanju, pa me ne čudi i da se na ovom polju slažemo. :) Kao što već rekoh za Beketa, naravno da razumem da ne mogu svi da ga vole. On zaista jeste specifičan i shvatam zbog čega je nekome teško da ga svari. Ali i dalje stojim pri tome da je većina ljudi površno upoznata sa njegovim delom. Šta misliš, koliko ljudi zna da navede još nešto što je napisao, pored "Godoa"? :)

O Martinu smo toliko puta pričale, i znam da ga voliš, ali već godinama imam ceo serijal kod kuće i nikada nisam ni pomislila da ga pročitam. To me vraća na pitanje o popularnim likovima koje ne volim - Džon Snou i Sansa! Nisam htela da ih navedem iz prostog razloga što ne znam "kakvi" su u knjigama. Moguće je da je do glumaca :D

Odmah se bacam na čitanje tvojih odgovora, hvala na linku :)
Stsh's Book CornerNovember 29, 2017 at 11:08 AM
Eto vidiš! A često je navode kao jednog od najvoljenijih likova :)
Stsh's Book CornerNovember 29, 2017 at 12:25 PM
Ne znam. Sva mišljenja koja imam formirana su zbog serije, mada me je muž (koji je pročitao sve i, zanimljivo, nikada me nije terao da uzmem da čitam serijal) uglavnom informisao o glavnim izmenama u odnosu na knjige. Nikad ne reci nikad, jelte, ali sve mi se nešto čini da ću večno ostati samo napola obaveštena o Martinovom svetu :D
NinaNovember 29, 2017 at 5:03 PM
Ovo za Beketa i Godoa je potpuno tačno,moje mišljenje je da deci u tom izrastu treba to delo približiti i objasniti 'širu sliku',kako bi mogli da ga shvate na pravi način.Na mene samo delo nije ostavilo neki utisak kada sam ga prvi put čitala,bilo mi je konfuzno,ali nakon sjajne obrade na času pročitala sam ga još jednom i stekla poptuno drugačije mišljenje.
"Proces" nismo,nažalost,imali kao lektiru(što mi je i dalje vrlo nejasno,ali dobro),umesto toga smo radili "Preobražaj" od Kafke i to delo me nije baš oduševilo ali sam zato kasnije čitanjem "Procesa" zavolela Kafku kao pisca i zainteresovala se i za ostala njegova dela.
Što se tiče Martina i "Pesme",ponekad mi se čini da sam medju retkim izuzecima koji su pročitali čitav serijal a nisu pogledali nijednu epizodu serije:D Nisam mnogo čitala fantastiku pre toga,ali ove knjige su mi postale omiljene.Obožavam način na koji Martin pripoveda i kako gradi likove,zato nekako i nemam želju da odgledam seriju,mislim da bi me samo mogla razočarati.