Pustinjak – Tomas Ridal

Tomas Ridal je danski pisac i prevodilac. Studirao je psihologiju i filozofiju, a završio je i kurs za vatrogasca. Njegov prvi roman „Pustinjak“ proglašen je najboljim debitantskim ostvarenjem u godini u kojoj je objavljen, što je u Danskoj prvi put da to priznanje pripadne trileru. Pored toga, dobio je i prestižnu nagradu Glass Key za najbolji skandinavski triler, koju su pre njega dobili Ju Nesbe i Stig Lašon. Posle „Pustinjaka“, Ridal je objavio još jedan kriminalistički roman, „De savnede“.

Erhard Jorgenson, poznatiji kao Pustinjak, danski je iseljenik koji je odlučio da sreću potraži na Fuerteventuri, jednom od Kanarskih ostrva, gde živi usamljeničkim životom u kojem mu društvo prave uglavnom dve koze, taksira i povremeno štimuje klavire bogatim ostrvljanima. Monotonu svakodnevnicu Erhardovog života, koji se mahom sastoji iz taksiranja i opijanja, prekinuće niz tragičnih slučajeva na ostrvu. A upravo će se Pustinjak, sasvim slučajno, u sva tri događaja, zateći na pravom mestu u pogrešno vreme.

U novogodišnjoj noći prisustvovaće saobraćajnoj nesreći u kojoj će njegov poznanik izgubiti život i jedan prst – prst koji će Erhard poneti sa sobom i opsesivno čuvati kako bi popunio prazninu na sopstvenoj šaci i u sopstvenoj duši. Ovo će biti samo početak njegovih bizarnih reakcija na nesrećne događaje na ostrvu. Nekoliko dana nakon saobraćajne nesreće, dok sa svojim prijateljima Raulom i Beatris bude išao na plažu Kotiljo, naići će na još jedno mesto zločina – policija je na plaži pronašla napušten automobil u kojem se nalazila mrtva beba. Erharda će ova vest izuzetno uzrujati i njegovo interesovanje za slučaj dovešće ga do saznanja da policija ne mari preterano da ga reši. U novinama će ubrzo osvanuti vest o pronađenoj majci deteta, ali Erhard će saznati da je ta priča, baš kao i navodna majka, podmetnuta i da policija ništa ne radi kako bi slučaj zaista i rešila. Erharda priča o štetnosti slučaja po turizam ostrva neće zadovoljiti i on će učiniti sve da sazna istinu o mrtvom dečaku, a istina je, ispostaviće se, mnogo komplikovanija nego što je to mogao i da zamisli.

Roman „Pustinjak“ potpada pod žanr po imenu Nordic noir, podvrstu skandinavskog trilera ispripovedanog iz perspektive detektiva ili policajca. Ridalov prvenac, međutim, nije baš tipičan predstavnik žanra. Kao prvo, radnja je smeštena van teritorije skandinavskih zemalja, iako zbog tropske klime ne gubi na sumornoj atmosferi specifičnoj za ovakve romane; pored toga, protagonista, iako se samoinicijativno upušta u sopstvenu istragu, nema nikakvog detektivskog iskustva.

Erhard ne samo da nije detektiv, već je ekscentrični starac koji čak ne poseduje ni računar, niti osnovno znanje o tome kako funkcioniše internet. Ono što Erhard poseduje, ipak, mnogo je važnije – inteligenciju i nesvakidašnju upornost – i upravo zahvaljujući tome će, korak po korak, otkrivati delove slagalice i ispuniti svoj cilj – saznaće šta se dogodilo dečaku iz napuštenog automobila.

Erhard Jorgenson nije tipično dopadljiv protagonista, ali u njemu ipak postoji nešto što će čitaoca naterati da navija za njega i da ga prati čitavim putem. Njegove (re)akcije su često bizarne i moralno problematične, ali upornost kojom korača ka višem cilju prosto ne dozvoljava da se o njemu razmišlja kao o negativcu u bilo kom smislu. Slična ambivalentnost postoji i kada je sam roman u pitanju. „Pustinjak“ je izrazito spor i tmuran roman, dostojan podneblja iz kog potiče pisac, uprkos plažama na kojima se radnja odvija; a opet, uprkos sporom tempu i stranputicama kojima nas autor vodi, a koje ponekad i nemaju nekog velikog značaja za ravoj fabule (neki delovi su, iskreno govoreći, višak i roman je zaista mogao bez njih), „Pustinjak“ ni u jednom trenutku ne postaje naporan i dosadan za čitanje, a fokus čitaoca konstantno stapa sa opsesijom protagoniste, usmeravajući im pažnju na samo jedno pitanje – ko je odgovoran za sudbinu nesrećnog dečaka.

Pa, ako ste ljubitelj žanra, „Pustinjak“ je uprkos očiglednim odstupanjima, sve ono što skandinavski triler treba da bude; ali isto tako i, uprkos problematičnom protagonisti koji bi se lako mogao okarakterisati kao antijunak, sporom tempu i mračnim događajima kojima obiluje, iznenađujuće čitljivo i prijatno štivo.

Ocena: 3/5
Izdavač: Kamelia

3 comments:

Stsh's Book CornerFebruary 14, 2018 at 3:47 PM
Hvala! Drago mi je kada čujem da ljudi cene to što "kopam" po nepoznatim naslovima, mada to dolazi prirodno, jer i sama slabo čitam one baš popularne naslove. Ali opet, drago mi je! :))

Apsolutno si u pravu kad je reč o ekspanziji džangrizavih staraca, ali ja se ne bunim, ispostavilo se da baš volim džangrizave starce :D Pustinjak, ipak, ne spada baš u tu grupu, ne bih rekla da je džangirzav koliko je baš pravi autsajder, skoro da može da prođe kao sociopata :) Baciću pogled na recenziju "Krusoa", nisam je čitala!

Živim obilje knjigaFebruary 18, 2018 at 9:30 PM
Ovim reritetom si stvarno prevazišla sebe! Ne samo da su mi nepoznati pisac i delo, nego ni za izdavačku kuću nisam čula. Pratim te i čitam sve tvoje tekstove koji se tiču knjiga, komentarišem samo ona dela koja me inspirišu, ili, bar na neki način, intrigiraju, kao ovo napr. Nadam se da i ti ponekad baciš oko na moje tekstove. Malo tuđe pažnje nikad nije na odmet, pogotovo nama, žutokljuncima ...