Popsugar Reading Challenge 2016 – utisci

Tadaaam! Pre neki dan sam pročitala poslednju knjigu sa pripremljenog spiska za ovogodišnji Pop Sugar Reading Challenge i ovaj post specijalno posvećujem hvalisanju na tu temu. Ove godine sam završila nešto ranije nego prošle, mada, ruku na srce, izazov jeste bio „lakši“ za čak deset stavki, prema tome, bilo je i očekivano da ću ga završiti ranije. U svakom slučaju, tek je kraj jula i moram priznati da se radujem narednom periodu nasumičnog biranja nepročitanih knjiga koje se ove godine nisu uklapale u izazov, a već čine popriličnu gomilu na mojoj polici.

No da ne bude da me je izazov namučio i unesrećio, napominjem da sam, kako sam već na polovini izazova shvatila da ću završiti dosta ranije nego što je to predviđeno, i da nema razloga za žurbu, pročitala i nekoliko knjiga van spiska, o kojima ste uglavnom imali prilike da čitate na blogu. Takođe, ove godine sam bila malo neodlučnija, pa sam naslove za određene zadatke menjala nekoliko puta. Konačan spisak pročitanih knjiga možete pogledati OVDE, zvezdicama su označeni naslovi koje sam menjala.

Klik za uvećanje slike

I ove godine napominjem (utiske o prošlogodišnjem izazovu možete pročitati OVDE) da ovakva vrsta planiranja čitanja može biti oslobađajuća koliko i ograničavajuća. Kako se na spisku uvek nalazi više „labavijih“ kategorija od onih izričitih, većinu knjiga koje ste svakako planirali da pročitate možete svrstati u svoj plan. Neke od tih kategorija su ovog puta bile: knjiga prevedena na engleski (dakle bilo koja knjiga koja nije izvorno napisana na engleskom jeziku), New York Times bestseler (obratite pažnju na korice popularnih knjiga, gotovo svaka druga ima ovo obeležje), knjiga čija se radnja odigrava u Evropi, knjiga objavljena 2016. godine, knjiga sa plavim koricama, nasumično izabrana iz knjižare, knjiga iz biblioteke, itd.

Takođe, neke od ovih kategorija mogu slobodnije da se tumače, pa sam ja za knjigu samopomoći odabrala Fromovo „Umeće ljubavi“ (dala sam sebi poveliku slobodu, s obzirom na to da ne čitam takvu literaturu, ali iskreno, svaka knjiga iz psihologije može da se tumači kao self improvement literatura, prema tome, nema problema!), a za knjigu objavljenu u 2016. godini odabrala „Nevidljive sate“ Dejvida Nikolsa, koja je ove godine prvi put objavljena u Srbiji (opet slobodno tumačenje, ali ispunjena suština zadatka, mora se priznati).

Neke od kategorija gde se nije moglo mnogo vrdati bile su one koje su uključivale knjigu koja je osvojila National Book Award (zahvaljujući ovoj sam konačno pročitala nešto od Filipa Rota, a da stvar bude još interesantnija, roman „Zbogom Kolumbo“ na polici imam već godinama i ko zna koliko bi još tu stajao zaboravljen da nije bilo ovog zadatka), politički memoari (zahvaljujući kojoj sam konačno pričitala Malalinu knjigu), radnja smeštena na ostrvu (mnogi ljudi su lepo primetili da je i Britanija ostrvo, na primer... ja sam se odlučila za Vonegatov „Galapagos“), knjiga iz Oprinog književnog kluba (uglavnom prilično kvalitetni naslovi, ja sam odabrala Toni Morison i njen roman „Solomonova pesma“).

Naravno, nisam propustila priliku da na spisak uglavim i neke od svojih omiljenih autora, tako da sam za knjigu čija se radnja odvija u rodnoj zemlji odabrala roman Mirjane Đurđević „Deda Rankove Riblje teorije“, a uspela sam da provučem i čak dva Saramagova romana: „Putovanje jednog slona“ kao knjigu o putovanju i „Udvojeni čovek“ kao knjigu koja izvorno nije napisana na engleskom jeziku.

Opet je naravno bilo mesta (i potrebe) za knjige koje nisu u domenu fikcije. Osim pomenute Malale i „Umeća ljubavi“, tu su još i „Leto trideset i devete“ Vernera Birna, „Filozofija mode“ Larsa Fr. H. Svensena, „S one strane dobra dobra i zla“ (F. Niče) i memoari Ejmi Puler pod nazivom Yes Please.

Pored knjiga koje su me oduševile, a koje ste mogli videti u favoritima prethodnih meseci (o tome ću detaljno pisati na kraju godine, kad se slegnu utisci), bilo je, naravno, i knjiga koje mi se nisu dopale. Među njima su prvi deo jedne od veoma popularnih ya trilogija, „Legenda“ (Mari Lu), Tajmsov bestseler „Tigrova žena“ (Tea Obreht), „Iscelitelj“ Larsa Mula i još nekoliko sličnih, za koje je zajedničko to da su u jednom trenutku bile veeeoma popularne ili su to i danas. Za većinu ovih knjiga nisam pisala recenzije (za „Tigrovuženu“ jesam), pošto na mene nisu ostavile neki poseban utisak, pa o njima baš i nisam imala toliko toga da kažem. Sa druge strane, toliko je bilo knjiga za koje sam jedva čekala da vam ih preporučim, pa za kuknjavu i nezadovoljstvo nije ostalo mnogo mesta.

Već se radujem sledećem izazovu, a do tada, kao što rekoh, imam sasvim dovoljno vremena da pročitam sve ono što se u međuvremenu nagomilalo (a biću iskrena, prilično se nagomilalo). S druge strane, potpuna sloboda u biranju knjiga sa sobom nosi jedan problem: neodlučnost. Već ne znam šta bih pre čitala (upravo planiram TBR za avgust!). Ali sa tim ću se već nekako izboriti. Bitno da je bez griže savesti mogu da uronim u more dobrih knjiga koje se nikako nisu uklapale u ovogodišnje kategorije.

Jeste li vi učestvovali u ovogodišnjem izazovu? Kako vam ide? Koja kategorija vam je bila posebno problematična? Ako ste odabrali da ne učestvujete, šta je bio razlog? Pišite svoje utiske u komentarima!

Stš <3

8 comments:

Olja RisticJuly 30, 2016 at 12:51 PM
Ja nisam imala dovoljno vremena a nadam se od jeseni imacu malo prostora vise da ozbiljnije se pridruzim
Olivera BabicJuly 30, 2016 at 3:05 PM
Nikad nisam učestvovala u izazovima, ali možda u budućnosti.
WednesdayJuly 30, 2016 at 3:50 PM
Ja učestvujem, mada nisam toliko uspešna (možda sam upotpunila polovinu?). U svakom slučaju, najveći problem mi je predstavljala knjiga koju je napisao komičar, ali sam se snašla (stavila sam delo od Molijera koji je bio komediograf, tako da se može priznati :)). Sada ne znam šta da uzmem za Self-improvement knjigu, ali snaćiću se, imam još dovoljno vremena :)
Марина МајскаJuly 30, 2016 at 5:39 PM
Kako je lepo čitati svaki tvoj tekst. Znam, ovo prilično banalno zvuči, ali sve više se distanciram od angažovanih tekstova, a sve više volim da zaronim u ono što bih ja nazvala intimni (u smislu lični) tekstovi - uranjanje u mikrosvet, u nešto što donosi lepotu, utehu, što ima smisao i što ne nameće... već nas pušta da sami plovimo do dubina koje odaberemo...