Danas
ćemo
razgovarati o tri stvari: o lošem osećaju, Pošti Srbije i sadržaju KZM kutije.
Sigurna sam da znate koliko je teško izbeći spojlere o nečemu što još nište videli.
Ja se svakog meseca trudim da ne vidim šta su drugi ljudi dobili po ovim
kutijama iznenađenja, jednako kao što se trudim da ne otvaram fejs pre nego što
ću pogledati neke od super popularnih serija koje pratim. Ovih par dana je to
bilo malo teže jer su svi dobili kutiju pre mene, a pošto znam odakle dolazi i
koliko jednoj pošiljci obično treba da stigne iz jednog grada u drugi, počela
sam, naravno, malčice da brinem.
Umesto da jučerašnji dan provedem u kuckanju
posta o kutiji, provela sam ga u razgovoru sa desetak službenika pošte (btw. upravo
su me zvali da mi jave da je stigla u Beograd, što zaokružuje priču o tome
koliko sistem funkcioniše). Pošto sam proverila sa drugarima iz KZMa da li je
kutija poslata (jeste), a oni proverili sa svojom lokalnom Poštom da li su je
prosledili, saznala sam da „koleginica“ nije skenirala paket, tako da oni nisu
u mogućnosti da ga prate, pa sve što znaju jeste da su primili moju kutiju u
toj Pošti u kojoj nije skenirana, ali ne i gde se trenutno nalazi. Onda je bio
red na mene, pa sam posle nekoliko poziva i mnogo „Uh, oh, znate, mi nismo
zaduženi za to, zovite taj-i-taj broj i tražite tog-i-tog“ konačno dobila
izvesnog Vladu koji je bio izuzetno ljubazan i rad da mi pomogne. Uprkos
njegovoj dobroj volji, nije mnogo mogao da uradi, jer sve što su znali o kutiji
jeste njen broj za praćenje. S obzirom na to da paket nije skeniran, u sistemu
nije bilo podataka ni o primaocu, ni o pošiljaocu, ni o gramaži, ali su imali
informaciju da je cena poštarina nešto više od 3000 dinara, što, naravno, ne
može biti slučaj, sve da je u paketu bilo suvo zlato. Neka moja pretpostavka je
da je možda u tome bio problem. Da ne dužim, posle još nekoliko razgovora sa raznim
službenicima raznih filijala, kolektivno smo došli do zaključka da nemamo pojma
gde je kutija i da ćemo verovatno morati da popunjavamo neke silne formulare o
žalbama i potražnjama. A pretpostavićete, nisam nameravala tako da provedem
vikend.
A onda me je jutros probudio pošar (poziv koji
sam primila dok sam kucala ovaj post svedoči da nisam sve to sanjala)! I
konačno sam preuzela svoju (poprilično tešku) KZM kutiju.
Caka sa paketom ovog meseca bila je u tome što je
svako dobio drugačiju knjigu, dok su
propratne sitnice u svim paketima iste. Pored toga, nekoliko kutija (nasumično
odabranih) sadržalo dve knjige, i
kao potvrda da kosmička pravda ipak postoji, ova moja vagabundo kutija bila je
jedna od tih! Kao što to obično biva, imala sam malu pomoć pri otvaranju, jer
ako iko voli unboxing sesije više od
mene, to su onda moje mačke. Ovog puta, asistentkinja mi je bila Živka (koja traži nekoga da je udomi,
čisto da znate).
Pa da krenemo:
Prvo i osnovno, knjige! „Ne pitaj me kako sam“ (Ivana Lukić), u izdanju Kreativnog centra, ovogodišnji
dobitnik nagrade Politikinog zabavnika i „Spavači“
(Lorenco Karkatera) u izdanju Samizdata. Nemam nijednu, nisam čitala nijednu i
planiram da pročitam obe. „Ne pitaj me kako sam“ naginje na tinjedž štivo, ali
je u formi crtica i deluje zanimljivo, „Spavači“ su malo agresivniji triler,
koji me po opisu podseća na Cidade de
Deus, dakle... očekujte recenziju na blogu u skorijoj budućnosti.
Prva stvar koja je ispala iz paketića bio je privezak za ključeve koji poručuje Be brave (i univerzum će te nagraditi
kutijom koja ima dve knjige).
Tu su i obeleživači
za knjige, ovog puta sa motivima iz „Pesme leda i vatre“. Ja sam dobila
kuće Stark i Targerijen. Trivia: nisam zaluđenik za Martinovom beskrajnom
sagom, ali gledam seriju sa svojom lepšom polovinom. I znate šta, omiljeni
likovi su mi Sersei i Tirion, odnosno Lanisteri (haha!). Šta da vam kažem,
postoji to nešto što se zove harizma negativnog junaka, i ponekad joj je teško
odoleti.
Još jedan veoma popularan trend van čijih sam
tokova je roman „Lažljivci“ (E. Lokhart) i u njegovu čast smo dobili nešto za
šta pretpostavljam da je podmetač za
čaše sa citatom „Ne prihvataj zlo koje možeš da promeniš“.
Radost za školarce/studente/skribomane stiže u
obliku sveske i grafitne olovke. To
je lep, praktičan detalj ovog paketa, jer ko čita, taj obično nešto i piše i
svakako se da iskoristiti.
I na kraju – čarapice!
Omiljeni Živkin predmet koji sam joj jedva otela. Ako mene pitate, soknica
nikad dosta, a ove su još i mirišljave. Ako Živku pitate (koja sada umilno
spava pored mene), trebalo bi proveriti sastav supstance kojom su čarapice
namirisane, pošto imaju čudan efekat na mačke.
To bi bilo to! Zaključiću ovaj poduži post opštim
utiskom, koji je svakako pozitivan. Kutija je puna sitnica, ovog puta vrlo
iskoristljivih (bukvalno svaka stvar može da se iskoristi, što je stvarno plus)
i sadrži dobre naslove. Moram da pohvalim drugare iz Knjižare za mlade jer se
vidi da se trude da udovolje svakome, ma koliko to zaludna rabota bila, i što
slušaju predloge kupaca (sećate se, drugari, kada sam pominjala čarapice kao
mogući detalj u kutiji? *svima kojima se čarapice ne dopadaju se ovim putem
izvinjavam*).
I naravno, ukoliko se do sada niste susreli sa
ovim proizvodom, a želeli biste, možete poručiti svoju kutiju tako što ćete
kontaktirati Knjižaru za mlade (facebook, instagram). Kutija se poručuje jednom
mesečno i cena joj je 950 dinara (u cenu je uključena i poštarina).
Da li ste vi dobili svoju KZM kutiju (znam da
jeste, svi su)? Šta vam se najviše dopada ovog meseca?
Već neko vreme kružim oko Spavača, gledala sam film odavno i užasno je težak, verujem da je knjiga još jezivija, čekam recenziju.😊
ReplyDeleteBiće, biće! :)
DeleteSpavaci je jedan od mojih omiljenih filmova. Knjigu nisam citala iako sam film prvi put gledala bas davno. Takodje sa nestrpljenjem cekam recenziju knjige
ReplyDeleteBacam se na čitanje prvom prilikom! :)
Delete