Leto polako ali sigurno odmiče i dok je većini
ljudi to godišnje doba koje se pamti po plažama, sunčanju i brćkanju, moje leto
su obeležile selidba (koja nikako da se završi) i fizikalna terapija (koja
takođe nikako da se završi). Najavila sam prošlog meseca kako ću vreme
provedeno u Domu zdravlja iskoristiti za čitanje, međutim, to nije bilo moguće,
kako zbog dužine same terapije, tako i zbog konstantne buke koja vlada na
odeljenju za fizikalnu medicinu (što zbog prepirki između pacijenata i osoblja,
što zbog ćaskanja, zavisno od raspoloženja zaposlenih koje izrazito varira).
Sledeće nedelje me očekuju vežbe (zabava zagarantovana) i iskreno se nadam da
je to kraj i da ću uspeti da zbrišem negde na jug i da vam vratim za sve
zazubice izazvane morskim fotkicama. Na kraju krajeva, svi lekari su mi
preporučili plivanje kao terapiju (isključivo leđno, ni slučajno prsno), a
lekare treba slušati.
Epizoda „Selidba (je dugo trajala)“ je i dalje
aktuelna, i ovo je prvi put da ne delim životni prostor sa svojim knjigama, što
zna da bude problem kada vam je dnevna zanimacija fotkanje knjiga, ali i ta tužna
priča će uskoro da dobije svoj hepi end. A kad smo već kod srećnih završetaka,
da pređemo na apsolutni favorit ovog meseca.
Najpre, kratak spisak knjiga koje sam stigla da
pročitam:
1. „Čudo“ – R. H. Palasio
2. „Godina zeca“ – Arto Pasilina
3. „Sve što ti nikada nisam rekla“ – Selest Ing
4. „Spavači“ – Lorenco Karkatera
Ako ništa drugo, ovog meseca je kvalitet
prevladao nad kvantitetom, ali kao što možda već možete da pretpostavite ako me
pratite na društvenim mrežama, favorit bez konkurencije je „Čudo“, debitantski roman autorke R.H. Palasio, koji sam vam već u nekoliko navrata preporučila kao
prosto „divan“. Potpuno je prikladno, složićete se, da avgustovski favorit bude baš priča o jednom Avgustu. I zaista, knjiga je mnogo lepa i ne samo da je najlepša knjiga
koju sam pročitala ovog meseca, već verovatno i najlepša knjiga (mada ne obavezno i najbolja) koju sam
pročitala čitave godine. Već sam pisala o njoj na blogu, ali verujte mi,
recenzija nije dovoljna da prenese utisak koji je knjiga na mene ostavila, pa i
dalje mislim da je najbolji način da se roman opiše kao prosto „divan“. I nisam
usamljena po tom pitanju, očigledno, pošto često viđam ovaj epitet u vezi sa
ovim romanom. Odmah moram da napomenem da od „Čuda“ ne treba očekivati neku
duboku filozofiju, niti je ovo jedna od onih knjiga koje će vam „promeniti
život“ ili kako to već izdavači imaju običaj da formulišu. U pitanju je prosto
feel good priča koja će vas garantovano ostaviti sa osmehom na licu. A meni
je baš tako nešto bilo potrebno.
Koje ste vi knjige pročitali ovog meseca? Jeste li čitali "Čudo"? Kako
ste proveli avgust? Imate li neku „divnu“ knjigu da mi preporučite? Pišite u
komentarima!
Do sledećeg posta,
Stš <3
Još jedna divna knjiga je Poslednje predavanje.Životni entuzijazam u punom uzletu, uprkos problemima...
ReplyDeleteHvala na preporuci!
ReplyDeletePotpisujem favorita! Sjajna knjiga.
ReplyDelete:)
Delete