Mesečni favorit – avgust


Leto polako ali sigurno odmiče i dok je većini ljudi to godišnje doba koje se pamti po plažama, sunčanju i brćkanju, moje leto su obeležile selidba (koja nikako da se završi) i fizikalna terapija (koja takođe nikako da se završi). Najavila sam prošlog meseca kako ću vreme provedeno u Domu zdravlja iskoristiti za čitanje, međutim, to nije bilo moguće, kako zbog dužine same terapije, tako i zbog konstantne buke koja vlada na odeljenju za fizikalnu medicinu (što zbog prepirki između pacijenata i osoblja, što zbog ćaskanja, zavisno od raspoloženja zaposlenih koje izrazito varira). Sledeće nedelje me očekuju vežbe (zabava zagarantovana) i iskreno se nadam da je to kraj i da ću uspeti da zbrišem negde na jug i da vam vratim za sve zazubice izazvane morskim fotkicama. Na kraju krajeva, svi lekari su mi preporučili plivanje kao terapiju (isključivo leđno, ni slučajno prsno), a lekare treba slušati.

Epizoda „Selidba (je dugo trajala)“ je i dalje aktuelna, i ovo je prvi put da ne delim životni prostor sa svojim knjigama, što zna da bude problem kada vam je dnevna zanimacija fotkanje knjiga, ali i ta tužna priča će uskoro da dobije svoj hepi end. A kad smo već kod srećnih završetaka, da pređemo na apsolutni favorit ovog meseca.

Najpre, kratak spisak knjiga koje sam stigla da pročitam:

1. „Čudo“ – R. H. Palasio
2. „Godina zeca“ – Arto Pasilina
3. „Sve što ti nikada nisam rekla“ – Selest Ing
4. „Spavači“ – Lorenco Karkatera

Ako ništa drugo, ovog meseca je kvalitet prevladao nad kvantitetom, ali kao što možda već možete da pretpostavite ako me pratite na društvenim mrežama, favorit bez konkurencije je „Čudo“, debitantski roman autorke R.H. Palasio, koji sam vam već u nekoliko navrata preporučila kao prosto „divan“. Potpuno je prikladno, složićete se, da avgustovski favorit bude baš priča o jednom Avgustu. I zaista, knjiga je mnogo lepa i ne samo da je najlepša knjiga koju sam pročitala ovog meseca, već verovatno i najlepša knjiga (mada ne obavezno i najbolja) koju sam pročitala čitave godine. Već sam pisala o njoj na blogu, ali verujte mi, recenzija nije dovoljna da prenese utisak koji je knjiga na mene ostavila, pa i dalje mislim da je najbolji način da se roman opiše kao prosto „divan“. I nisam usamljena po tom pitanju, očigledno, pošto često viđam ovaj epitet u vezi sa ovim romanom. Odmah moram da napomenem da od „Čuda“ ne treba očekivati neku duboku filozofiju, niti je ovo jedna od onih knjiga koje će vam „promeniti život“ ili kako to već izdavači imaju običaj da formulišu. U pitanju je prosto feel good priča koja će vas garantovano ostaviti sa osmehom na licu. A meni je baš tako nešto bilo potrebno.

Koje ste vi knjige pročitali ovog meseca? Jeste li čitali "Čudo"? Kako ste proveli avgust? Imate li neku „divnu“ knjigu da mi preporučite? Pišite u komentarima!

Do sledećeg posta,

Stš  <3

CONVERSATION

4 comments: