Do sutra – Nataša Apana

Nataša Apana je francuska autorka i prevoditeljka indijskog porekla. U Francusku se doselila 1998. godine, kada je aktivno počela da piše, a pre toga se bavila novinarstvom. Do sada je napisala šest romana, među kojima se izdvajaju „Anina svadba“, Hridi zlatnog praha“ i „Poslednja braća“ koji su joj doneli brojne nagrade i priznanja.

„Do sutra“ je peti roman Nataše Apane, objavljen 2015. godine. U ovom kratkom romanu opisan je život Anite i Adama, od trenutka kada su se, oboje obeleženi jakim osećajem nepripadanja, upoznali na jednoj žurki u Parizu. Anita je mlada novinarka sa Mauricijusa, sa ogromnim životnim ambicijama, a Adam slikar i arhitekta iz provincije koji ne uspeva da se uklopi u tempo velikog grada. Rečenica „Meni ovde nije mesto“, koju će Adam u jednoj novogodišnjoj noći polusvesno izgovarati poput mantre, zauvek će ih spojiti, ali ujedno i obeležiti njihov život i poslužiti kao neka vrsta lajtmotiva romana.

Nakon što se venčaju, Anita i Adam će se preseliti u Adamov rodni grad, gde će, zajedno sa neobičnom ženom iz Anitine domovine, Adel, podizati svoju kćerku Loru. Roman počinje dve decenije kasnije, nakon tragedije koja je zauvek obeležila živote ovih mladih ljudi: tog kobnog dana na jezeru kada se „Adel u njemu udavila, pre četiri godine, pet meseci i trinaest dana“.

Autobiografski momenat u romanu je očigledan. Baš kao i Anita, i autorka romana se u Francusku doselila sa Mauricijusa i sa sobom je ponela etiketu stranca (naglašenu u ovom slučaju i bojom kože) i baš kao i svaka osoba koja se bavi pisanjem, prolazila je kroz krize koje sa sobom nose povremeni nedostaci inspiracije. Iako je na prvi pogled u središtu romana problem migracije (prikazan u dva sasvim različita primera) i (ne)mogućnost osobe da se uklopi u novu sredinu, kao i osećaj samoće i nepripadanja koje taj proces sa sobom neretko nosi, suština romana je ipak životni problem koji prevazilazi etičku pripadnost: pokušaj bega iz kolotečine svakodnevnice. Anita u tom smislu ima dvostruki problem: osim što je doseljenik, ona je i žena, uz to i žena koja istovremeno želi da se ostvari i kao majka i kao osoba od karijere.

Anita je, u tom smislu, svaka žena, ovaploćenje frustracija koje prate sve one žene koje su svoje snove zauvek zakopale u temeljima toplog porodičnog doma, i svoj život svele na postojanje od danas do sutra, obeleženo začaranim krugom svakodnevnice u kojoj život gubi svaki smisao.

„Možda će u tom ponavljanju uspeti da otkrije ono što joj izmiče, pronađe izgubljeno (šta?), nađe rešenje (za koji problem?) ili odgovor (na koje pitanje?).“

Ton kojim je ispripovedan ovaj roman je turoban i na momente trom, ali istovremeno tečan i poetičan. Svaka rečenica svojim ritmom plastično dočarava temu kojom se roman bavi i opipljivo oslikava duševno stanje likova koje opisuje. Adelino vaganje između volje za životom i želje da se život okonča; Anitine pokušaje da se istrgne iz kandži kolotečine; Adamovu nemoć da se iskaže kao umetnik i da pomogne svojoj ženi da ponovo oživi. Ulazak Adel u život ovog mladog para biće dašak vazduha koji je potreban da se razgori plamen koji je u njima tinjao, ali i požar koji će im zauvek uništiti živote.

Roman „Do sutra“ je, uprkos malom broju stranica, krcat premišljanjima o kulturnom nasleđu, položaju žene, braku, prijateljstvu i životu nakon velikih tragedija. Uprkos gorčini koja izranja iz ovog romana, jednostavan i efektan stil autorke će vas dovesti do raspleta brže nego što biste to očekivali, zatvorivši krug (ali ne i priču) frazom koju ste videli na koricama romana: do sutra.

Ocena: 3/5

Izdavač: Clio