Nataša Apana
je francuska autorka i prevoditeljka indijskog porekla. U Francusku se doselila
1998. godine, kada je aktivno počela da piše, a pre toga se bavila
novinarstvom. Do sada je napisala šest romana, među kojima se izdvajaju „Anina svadba“, Hridi zlatnog praha“ i
„Poslednja braća“ koji su joj doneli brojne nagrade i priznanja.
„Do sutra“
je peti roman Nataše Apane, objavljen 2015. godine. U ovom kratkom romanu
opisan je život Anite i Adama, od trenutka kada su se, oboje obeleženi jakim
osećajem nepripadanja, upoznali na jednoj žurki u Parizu. Anita je mlada
novinarka sa Mauricijusa, sa ogromnim životnim ambicijama, a Adam slikar i
arhitekta iz provincije koji ne uspeva da se uklopi u tempo velikog grada.
Rečenica „Meni ovde nije mesto“, koju će Adam u jednoj novogodišnjoj noći
polusvesno izgovarati poput mantre, zauvek će ih spojiti, ali ujedno i
obeležiti njihov život i poslužiti kao neka vrsta lajtmotiva romana.
Nakon što se venčaju, Anita i Adam će se preseliti u Adamov rodni grad, gde će, zajedno
sa neobičnom ženom iz Anitine domovine, Adel,
podizati svoju kćerku Loru. Roman počinje dve decenije kasnije, nakon tragedije
koja je zauvek obeležila živote ovih mladih ljudi: tog kobnog dana na jezeru
kada se „Adel u njemu udavila, pre četiri godine, pet meseci i trinaest dana“.
Autobiografski momenat u romanu je očigledan. Baš
kao i Anita, i autorka romana se u Francusku doselila sa Mauricijusa i sa sobom
je ponela etiketu stranca (naglašenu u ovom slučaju i bojom kože) i baš kao i
svaka osoba koja se bavi pisanjem, prolazila je kroz krize koje sa sobom nose
povremeni nedostaci inspiracije. Iako je na prvi pogled u središtu romana
problem migracije (prikazan u dva sasvim različita primera) i (ne)mogućnost
osobe da se uklopi u novu sredinu, kao i osećaj samoće i nepripadanja koje taj
proces sa sobom neretko nosi, suština romana je ipak životni problem koji
prevazilazi etičku pripadnost: pokušaj bega iz kolotečine svakodnevnice. Anita
u tom smislu ima dvostruki problem: osim što je doseljenik, ona je i žena, uz
to i žena koja istovremeno želi da se ostvari i kao majka i kao osoba od
karijere.
Anita je, u tom smislu, svaka žena, ovaploćenje
frustracija koje prate sve one žene koje su svoje snove zauvek zakopale u
temeljima toplog porodičnog doma, i svoj život svele na postojanje od danas do
sutra, obeleženo začaranim krugom svakodnevnice u kojoj život gubi svaki
smisao.
„Možda
će u tom ponavljanju uspeti da otkrije ono što joj izmiče, pronađe izgubljeno
(šta?), nađe rešenje (za koji problem?) ili odgovor (na koje pitanje?).“
Ton kojim je ispripovedan ovaj roman je turoban i
na momente trom, ali istovremeno tečan i poetičan. Svaka rečenica svojim
ritmom plastično dočarava temu kojom se roman bavi i opipljivo oslikava duševno stanje likova
koje opisuje. Adelino vaganje između volje za životom i želje da se život
okonča; Anitine pokušaje da se istrgne iz kandži kolotečine; Adamovu nemoć da
se iskaže kao umetnik i da pomogne svojoj ženi da ponovo oživi. Ulazak Adel u
život ovog mladog para biće dašak vazduha koji je potreban da se razgori plamen
koji je u njima tinjao, ali i požar koji će im zauvek uništiti živote.
Roman „Do sutra“ je, uprkos malom broju stranica,
krcat premišljanjima o kulturnom nasleđu, položaju žene, braku, prijateljstvu i
životu nakon velikih tragedija. Uprkos gorčini koja izranja iz ovog romana,
jednostavan i efektan stil autorke će vas dovesti do raspleta brže nego što
biste to očekivali, zatvorivši krug (ali ne i priču) frazom koju ste videli na
koricama romana: do sutra.
Ocena:
3/5
Izdavač:
Clio
Posts
Deluje zaista zanimljivo. Juče sam završila čitanje romana "Bog malih stvari", pa me ova lajtmotivska fraza, ali i egzotično poreklo autorke, malo podsetiše na tu knjigu.
ReplyDeleteOdličan prikaz, stavljam na listu.:)
Clio i Dereta me obično pozitivno iznenade kvalitetom izdanja.
Hvala!
DeleteJoj, meni se nešto ta knjiga nije dopala. A ne znam nikoga ko je nije hvalio. :D
Clio i Dereta u poslednje vreme stvarno imaju odlična izdanja :)