Tajib
Salih (1929-2009) je sudanski pisac. Većinu života proveo je van svoje rodne
zemlje. Studirao je u Kartumu i Londonu a potom dugo radio kao direktor
dramskog programa u arapskoj redakciji BBC-ja i kao ekspert Uneska u Parizu i
Kataru. Iako je napisao nekoliko romana i zbirki priča, u javnosti je ostao
poznat po svom prvencu, romanu ,,Sezona seobe na sever” (1966) koji mu je odmah
po objavljivanju doneo brojna priznanja, svetsku slavu i titulu jednog od
najboljih arapskih pisaca 20. veka.
Osnovna
tema romana ,,Sezona seobe na sever” je uticaj britanskog kolonijalizma i
uopšte evropskog načina života na afričko društvo i, pre svega, kulturu Sudana.
Uprkos tome što je veći deo svog života proveo u inostranstvu, Salih je
inspiraciju za svoju književnost našao u selu u kom je odrastao.
Neimenovani
pripovedač romana vraća se u svoje rodno selo nakon nekoliko godina školovanja
u inostranstvu, rešen da svoje znanje i iskustvo iskoristi kako bi doprineo
svojoj zajednici. Nedugo nakon svog povratka on upoznaje Mustafu Saida,
misterioznog čoveka koji ubrzo postaje centralna ličnost romana. Said i
pripovedač imaju dosta toga zajedničkog – obojica su okusila modernost severa i
rastrzana su između dva kulturološki potpuno različita sveta. Said će se
ispovediti mladom naratoru, zamolivši ga pritom da vodi računa o njegovoj ženi,
i potom misteriozno nestati, ostavivši momka začuđenog pričom o njegovoj
prošlosti i fasciniranog njegovim likom.
Sudar
Istoka i Zapada (odnosno, u ovom slučaju Juga i Severa) i otpor ruralnih
zajednica da prihvate moderne tokove kulture česte su teme arapskih pisaca koji
su život proveli van rodnih zemalja, i Salih u tom slučaju nije izuzetak. Nakon
nekoliko godina provedenih u inostranstvu, narator zatiče svoje selo u gotovo
istom stanju u kakvom ga je napustio. Promene koje su se u međuvremenu dogodile
minorne su u odnosu na promene koje je iskusio on. Sličan je slučaj i sa
Mustafom Saidom, čovekom koji se takođe, nakon što je iskusio ,,ukus Severa”, vratio
životu ruralne zajednice. Mustafa je na ovaj čin primoran, nakon burnog boravka
u Engleskoj koji se završio zatvorskom kaznom zbog ubistva žene. Ipak, Mustafin
povratak u Sudan predstavlja još jedan korak u nepoznato – iako je okruženje u
koje dolazi isto kao onda kada ga je napustio, on je taj koji je suštinski
promenjen, pa tako on ostaje stranac u svojoj zemlji, baš kao što je to bio i u
inostranstvu. Želja da se utopi u masu i nemogućnost da se odvoji od onoga što
jeste najbolje je prikazana u Mustafinoj tajnoj sobi u koju niko osim njega
nije imao pristup a koja je ovaploćenje svega severnog što ovaj misteriozni
čovek sa sobom nosi. Ta njegova ,,evropska bolest” prenosi se na sve što
dotakne. Nakon Mustafinog nestanka njegova žena će se preudati protiv svoje
volje, a njen brak će ubrzo biti okončan bizarnim činom koji kao da
oslikava zločin za koji je i sam Mustafa bio osuđen u Engleskoj. Zanimljivo je
da je upravo narator, koga je i sam Mustafa zamolio da brine o njegovoj ženi,
mogao da spreči ovu tragediju i tako zakorači u svoju misiju donošenja boljitka
Sudanu, ali to prosto nije učinio.
Poslednja
scena u romanu, u kojoj narator preispituje svrhu svog postojanja, simbolično
je prikazana kao plutanje pripovedača u reci čija ga struja vuče ka severu.
Skrhan saznanjima o Mustafi Saidu i šokantnim događajima koji su uzdrmali selo,
on je na ivici da odustane, ali ipak prikuplja dovoljno snage i razboritosti da
zapliva natrag ka obali, prihvati ulogu davljenika i potraži pomoć. Roman
ostaje nedorečen jer ne postoje naznake kako će nakon ovoga pripovedač delati,
ali pruža nadu u potencijalni pozitivan ishod. Ovo rešenje bi se moglo tumačiti
kao autorov pogled na celu stvar, mada je deo arapske javnosti ovaj roman video
kao jednosmernu kritiku društva, te je roman u brojnim zemljama godinama bio
cenzurisan i zabranjivan. Utisak koji se nameće, međutim, nije taj da autor
pokušava da unizi jednu i veliča drugu stranu, već da prikaže konfuziju koju
nasilno spajanje ovako različitih kultura stvara kako u pojedincu, tako i u
zajednici. Čini se da, kako vreme protiče, ova poruka stiže na obe adrese.
,,Sezona seobe na sever” danas je našla svoje mesto kako na Gardijanovoj listi
najboljih romana svih vremena, tako i na listi najboljih arapskih romana 20.
veka po mišljenju arapskih kritičara.
Ocena:
3.5/5
Izdavač:
Clio
Posts
Odlično, odlično...! Drago mi je da si stigla da napišeš post za danas. Nekako sam na iglicama od tvoje jučerašnje nade-najave.
ReplyDeleteSad dobih neki okvir, iz toga su već krenule neke moje konstrukcije. Čini mi se da kraj nije baš toliko bombastičan, ali je, more biti, središnja radnja malo sadržajnija. Moje čitanje ostaje neupitno, bez obzira na tvoju ocenu. (Ha-ha, juče ja tipujem kako ćeš oceniti - pomislim, ubiću je ako da trojku; onda mi sine, biće 3.5)
PS. Baš nešto mislim koliko bi drugačiji bio lični doživljaj da si prvo čitala ovu knjigu pa onda "Glasove"?
pozdrav i hvala na divnom prikazu!
Za nešto lošiji utisak (ajde tako da kažem) su apsolutno krivi ,,Glasovi". Kao što sam napisala u komentaru na tvom blogu, teme su suštinski srodne, a ,,Glasovi" su na mene ostavili toliko jak utisak da je prosto bilo nemoguće čitati bez poređenja. Čak i činjenica da je ovaj roman napisan ranije i da je možda imao uticaja na Sulejmanovo pisanje ništa ne menja. Ponekad se dogodi da nam neka knjiga ni kriva ni dužna zamuti utisak o nekoj drugoj, ali protiv toga se ne može. Zato uvek kažem da moje ocene treba uzimati sa rezervom, pošto su izrazito subjektivne i zavise od milion različitih faktora. Trudim se da o knjigama pišem što objektivnije, ali volim da zadržim pravo na taj mali luksuz ličnog. Pretpostavljam da se zbog toga nekad stiče utisak da recenzija i ocena nemaju veze s vezom. :)
DeleteBaš kad sam birala njihova izdanja na sajmu, dvoumila sam se između ,,Svadbe" i ,,Sezone", ali je ,,Sezona" ipak pobedila kao najpoznatija knjiga autora. Ne sumnjam da će i ovaj roman jednom doći na red, mada Clio ima toliko zanimljive i dobre naslove da čovek prosto ne zna šta će pre. Hvala na preporuci, obavezno ću baciti pogled na recenziju :)
ReplyDeleteBaš mi je žao što ti se nije dopala knjiga, jer sam ja baš bila pozitivno oduševljna " Zejnovom svadbom". Možda delom zbog toga što ja nisam čitala "Glasove", a delom i zbog toga što ja u Salihu nekako vidim Andrića , čak mi je i ta poslednja scena u reci koju navodiš kao ona a Andrićeva priča " Morati plivati. Postojati. Nositi identitet".
ReplyDeleteKo kaže da mi se nije dopala? :D Ne znam ni kako smo upetljali ,,Glasove" toliko u celu ovu priču, meni su oni samo poslužili kao opravdanje za krajnji utisak, nekom drugom možda uopšte ne liče. Sad čekamo nekoga ko je pročitao obe da se javi :D
DeleteJao hvala ti za reklamu :)
ReplyDeleteJa sam mislila da 3.5 zvezdice znači da ti se nije dopla? Jer su 3 zvedice da ne knjiga samo ok, pa 3,5 značj da je malo više od ok?
ReplyDeleteJa to računam po Goodreads principu :) U svakom slučaju, 3,5 od 5 nikako nije loša ocena, naročito kad u obzir uzmeš da sam baksuz i da kod mene petice dobijaju retke knjige koje me izuju iz cipela koliko me oduševe. :D
DeleteHahah ma nisi baksuz nkako mi je to normalnoi svi tako računaju te zvezdice 5 samo za nešto najbolje, a ja imam osećaj da mene sve oduševljava i da delim te zvezdice i šakom i kapom. :)
ReplyDeleteOdličan prikaz, kao i uvek! Uživam i čitajući komentare. Ja sam prvo pročitala Glasove, pa onda Zejnovu svadbu, pa Sezonu seobe i slažem se sa tobom da Clio ima neverovatna izdanja. Glasovi i Sezona su mi se podjednako dopali. Fantastični pisci,mađioničari.Glasovi zbog svog dramatičnog završetka ostave čoveka bez daha i u stanju šoka(bar je tako delovao na mene). Ne, ne bih mogla da kažem koji mi je roman bolji. Različit pristup istoj temi. Zejnova svadba je pak nešto drugačije štivo. Više puta sam se nasmejala dok sam ga čitala zbog humora koji se proteže kroz čitav roman . Jedva čekam neke tvoje nove preporuke😁
ReplyDeleteHvala! <3
DeleteDa, definitvno moram uzeti ,,Zejnovu svadbu", baš me zanima kako Salih pristupa vedrijim temama. A Clio stvarno retko izneveri. Naravno, nemaju svi isti ukus i bilo je tu romana koji me nisu baš oduševili (što ne znači da su loši, samo nisu wow), ali većina knjiga iz edicije Gral je ozbiljno dobro štivo, maltene čovek može redom da uzima i čita bez bojazni. :)