24 sata u starom Egiptu – Donald P. Rajan

Donald P. Rajan (1957) je stručnjak za egipatsku i polinežansku arheologiju, i stare jezike i pisma. Poznat je po istraživanju u Egiptu, uključujući iskopavanja u Dolini kraljeva, gde je otkrio izgubljene grobnice i mumije. Autor je brojnih članaka i knjiga na temu arheologije i istorije.

,,24 sata u starom Egiptu” je druga objavljena knjiga u serijalu ,,24 sata u antičkom svetu”, u kojoj autor kroz 24 poglavlja (svako poglavlje predstavlja jedan sat) opisuje svakodnevni život stanovnika starog Egipta. Baš kao i u prvoj knjizi ,,24 sata u Rimu” (recenziju možete pročitati OVDE), glavni junaci su mahom fiktivne ličnosti iz nižih staleža o kojima nemamo prilike da čitamo u istorijskim udžebnicima. Tako u ovoj knjizi saznajemo kako su živeli egipatski seljaci, domaćice, babice, pljačkaši grobnica, ali i šta je tištilo vladare, carske supruge i sveštenike.

Stari Egipat je oduvek bio ogrnut velom misterije. Pored velelepnih piramida i hramova, razrušenih spomenika i zagonetnih hijeroglifa, Egipćani iza sebe nisu ostavili mnogo zapisa. Za razliku od drugih antičkih civilizacija o kojima smo saznavali iz zapisa, književnosti i ličnih dnevnika i pisama, Egipćani se nisu opterećivali pisanjem. Prosečan Egipćanin bio je nepismen – veština pisanja bila je luksuz manjine. Pa, ipak, kako su bili nacija sklona vizuelnom prikazivanju, stručnjacima su od koristi bile slike koje su prikazivale svakodevne običaje, kao i grobnice koje su, s obzirom na verovanja starih Egipćana, bile opremljene gotovo kao porodične kuće (neretko, čini se, i mnogo bogatije nego što je pokojnik posedovao za života). Slika po slika, ćup po ćup – egiptolozi su uspeli da sklope slagalicu mogućeg svakodnevnog života jedne od najvećih civilizacija antike.

Rajan čitaoca vodi kroz jedan dan u Tebi u 12. godini vladavine Amenhotepa II, oko 1414. godine p.n.e. Taj period je danas poznat kao Novo carstvo i smatra se naglim procvatom Egipta. Priča počinje u ponoć, što je po egipatskom računanju vremena bio sedmi sat noći. Stari Egipćani su svoj dan, meren od jednog do drugog zalaska sunca, delili na dvanaest sati obdanice i dvanaest sati noći. U sedmom satu noći nije bilo mnogo budnih, ali i tada su postojali ljudi sa prilično fleksibilnim radnim vremenom. Babice su bile jedne od njih, te putovanje kroz stari Egipat počinje upravo prikazom porođaja. U ovom poglavlju saznajemo koje molitve su se koristile tokom porođaja, kojim bogovima su bile upućene, kako su stari Egipćani utvrđivali trudnoću, kao i koliki im je bio životni vek. Ako bi preživeo rođenje, prosečni Egipćanin živeo bi 30 do 35 godina.

Iz onoga što nam je od starog Egipta ostalo, svako bi zaključio da su Egipćani više pažnje posvećivali onom drugom, zagrobnom životu. Najzanimljivije poglavlje je svakako ono o majstoru balzamovanja Hapuneseba u kojem je detaljno prikazan proces pripreme za onaj svet. Poznato je da su Egipćani zaista bili majstori ove veštine zahvaljujući kojoj danas po muzejima možemo videti odlično očuvane mumije. Zanimljivo je, međutim, da je, uprkos toliko raširenoj praksi balzamovanja, skrnavljenje tela smatrano za bogohulni čin. Zbog toga je za ovaj proces bilo potrebno nekoliko ljudi. Za početak, jedan koji će načiniti prvi rez, a onda biti isteran iz prostorije:

,,Rez je načinio jedan kolega, ali onda je isteran iz kuće balzamovanja, gde su ga u prolazu svi zasipali kletvama i kamenicama. Ništa lično, to je prosto sastavni deo rituala kojim se odbacuje smrt i svako ko nagrdi ljudsko telo – jer ono se, kao što svako dobro zna, ne bi smelo skrnaviti. Majstor balzamovanja koji je razrezao taj tvor uskoro će se vratiti, a nekom drugom prilikom sam Hapuneseb biće primoran da hitro napusti prostorije. To je čudan paradox Hapunesebovog posla, što je njegov rad i nužan i prezren.”

Ostala poglavlja pružaju prilično opšte informacije, ali i u njima se mogu naći neke prilično zanimljive činjenice. Na primer, proces pravljenja hleba koji, reklo bi se, nije bio usavršen do tančina. Naime, zbog geografskog položaja Egipta, pesak je bio svugde pa bi obavezno završio i u brašnu. ,,Hleb sa peskom” uzimao je svoj danak i mnogi Egipćani su zbog njega imali muke sa zubima što potvrđuju veoma istrošeni zubi većine pronađenih mumija.

Već je bilo reči o tome da većina stanovništva u Egiptu nije umela da piše. Teško je proceniti udeo pismenih, ali procene stručnjaka su da taj broj ne prelazi 3%. U škole za pisare su mahom išli muškarci, ali bilo je i pismenih žena, doduše, isključivo iz elitnih porodica. Položaj žena je, takođe zanimljiv. Nema mnogo podataka na tu temu, ali istraživači su uspeli da sklope izvesnu sliku. Čini se da žene nisu bile tretirane kao niža bića, naprotiv. Nisu imale ista prava kao i muškarci, muževe uglavnom nisu birale same, ali su imale prava na razvod. Razvod je u Egiptu bio ,,prost gotovo kao stupanje u brak, samo uz sporazum o rastavi i iseljavanju”. Žena bi nakon razvoda zadržala deo svoje imovine, a ponekad i deo suprugove. U pronađenoj zbirci saveta poznatoj kao ,,Ptahotepove pouke” među komentarima o odgovornosti i ophođenju među ljudima različitih položaja postoji i nekoliko komentara o ženama, na primer: ,,Ne kažnjavaj je, ali drži je podalje od moći. Nadziri je jer su njene oči hitre i oštre. Motri na nju i dugo će ti ostati u kući. Ako si prestrog, biće suza. Zauzvrat za izdržavanje ona pruža supružanske milosti, a od tebe traži da i njene želje budu ispunjene.” Žene su uglavnom bile domaćice, ali bilo je i onih koje su se same izdržavale: muzičarke, igračice, krčmarice, kuvarice, itd...

Sigurno bismo danas mnogo više znali o Egiptu da nije bilo pljačkaša grobova. Mnogo je grobnica opustošeno pre nego što su arheolozi stigli do njih, neke i milenijumima ranije. Pljačkaši grobova postojali su i u vreme kada su se grobnice gradile a neki od njih su obilazili gradilišta i već unapred planirali pohode. Jedna epizoda opisuje pohod na grobnicu pljačkaša početnika koji se prestrašen zbog sujeverja i straha od skrnavljenja svetinja. Mada su čuvene legende o kletvama produkt novije istorije, kazne za pljačkanje grobnica bile su drakonske. Pronađena su dokumenta sa nekoliko suđenja. Osuđeni bi neretko bili spaljivani ili nabijani na kolac. Pored takve kazne, prokletstva nisu bila neophodna.

Ako ste zaljubljenik u egipatsku istoriju i kulturu, nemojte očekivati bogzna kakva nova saznanja iz ove knjige. Egipat ostaje obavijen velom misterije i danas i o njemu se zaista ne zna onoliko koliko o drugim civilizacijama koje su revnosno popisivale svoje svakodnevne dogodoštvine. Mnogi podaci o Egiptu dolaze upravo spolja, na primer od Herodota, i oni se moraju uzeti s rezervom. Pa ipak, čitav serijal ,,24 sata u antičkom svetu” odličan je način da saznate nešto novo ili makar osvežite pamćenje i da, uz pomoć anegdota i istorijskih činjenica, prošetate ulicama gradova čiji su žitelji svojim naporom, marljivošću i radoznalošću pokrenuli civilizacijski točak koji nastavlja da se okreće i dan danas.

Izdavač: Laguna

Ocena: 3/5

4 comments:

Isidora ĐolovićMarch 15, 2020 at 11:33 PM
E, ovo se čekalo!:)
Otkako si najavila recenziju, a pod dobrim utiskom od prethodne (Rim), radujem se tekstu. Divan je, stvarno sam uživala, od fotografije do odlomaka. Egipat mi je oduvek bio fascinantan i privlačan.
Planiram da nabavim i pročitam sve tri knjige, uključujući ovu o Atini koju "Laguna" priprema. Hvala što pratiš i predstavljaš serijal.:)
ZvezdanaMarch 15, 2020 at 11:37 PM
Mnogo me zanima ova knjiga a i podsetila si me na Crveni sator Anite Dijamant. Skoro sam zavrsila tu knjigu i deo radnje se odvija u Egiptu a daje odlicnu sliku zivota (narocito zena) u to starozavetno doba. Ovo cu obavezno citati iako vec znam pojedine detalje o zivotu stanovnika. Meni je to uvek interesantno. :) Hvala na odlicnoj recenziji!