Italo Kalvino (1923 - 1985) je italijanski književnik, esejista i novinar. Smatra se najznačajnijim italijanskim piscem 20. veka. Svoj prvi roman „Staza do paukovih gnezda“ objavio je 1946. godine, a iste godine dobija i prvu književnu nagradu. Nakon toga nastavlja da niže uspehe, ne zadržavajući se na jednom žanru – gotovo sve Kalvinove knjige su tematski, stilski i žanrovski potpuno različite. Neka od najpoznatijih dela ovog pisca su romani „Ako jedne zimske noći neki putnik“ (1979), „Zamak ukrštenih sudbina“ (1969), trilogija „Naši preci“ (1952-1959), zbirka pripovedaka „Kosmikomike“ (1965). Prethodne recenzije Kalvinovih knjiga možete pogledati OVDE.
,,Nevidljivi gradovi” su zbirka zamišljenih razgovora između mongolskog cara Kublaj Kana i mladpg Venecijanca Marka Pola. Kan je dostigao trenutak u životu koji postoji kod svih careva, koji nastupa ,,posle ponosa zbog beskrajne širine osvojenih teritorija, trenutak melanholije i olakšanja zbog saznanja da ćemo uskoro prestati da ih prepoznajemo i shvatamo”. Kako bi mu skrenuo misli i olakšao melanholično stanje, Marko Polo mu pripoveda o gradovima koje video na svojim proputovanjima. Na manje od 150 strana knjige, kroz reči čuvenog putnika, Kalvino čitaoce vodi kroz više od 50 izmaštanih gradova koje ne možemo pronaći ni na jednoj poznatoj mapi. Već iz njihovih imena se naslućuje da ta mesta ne postoje: Diomira, Isidora, Doroteja, Smeraldina, Otavija, a posebno ih uzbudljivim čine svojstva koja mladi putnik samo ovlaš pominje velikom vladaru.
Čitaocu ubrzo biva jasno, kao i Kanu uostalom, da nešto sa ovim opisima nije u redu. Već prva pričica, o Diomiri, zvuči neverovatno, ali može podsećati na zapise o grandioznim antičkim metropolama. To je grad sa šezdeset srebrnih kupola, bronzanim kipovima i pozorištem od kristala – svetsko čudo, moglo bi se reći. Ali to je ništa u odnosu na fantastične elemente koji se smenjuju u ovom izmaštanom putopisu: grad paučina, vodeni grad, grad u kojem možda stanuju samo mrtvi, i tako dalje. Iako je svaka priča originalna i svako novo mesto fantastičnije od prethodnog, Kan u jednom trenutku primećuje ,,da gradovi Marka Pola liče, kao da prelaz iz jednog u drugi ne predstavlja put već razmenu elemenata.” Ne može se reći da mu veruje, ali pušta ga da govori upijajući svaku reč i konačno zaključuje da je jedini grad o kojem nikad ne govori Venecija, dom mladog pripovedača, na šta Polo zagonetno odgovara da je ona u svakom od opisanih gradova.
Kalvino nikada ne piše direktno, sva njegova dela su metafore, pa tako i ovo. ,,Nevidljivi gradovi” se mogu čitati na nekoliko nivoa, kao izmišljeni putopisi, filozofske crtice ili alegorija o utiscima. Prolazeći kroz fantastična mesta koje Marko Polo opisuje, shvatamo da Kalvinovi gradovi obitavaju na nivou pre urbanističkih planova, građevinskih radova i konačno funkcionisanja, oni su ideje, utisci koje sa sobom iz njih nosimo, ono što ih čini živima. Njegovi gradovi su ,,kao i snovi sazdani od želja i strahova, iako je nit njihovog govora sakrivena, njihova pravila su apsurdna, perspektiva je varljiva, i svaka stvar sakriva neku drugu”. Ako je lepota u očima posmatrača, onda su i doživljaji u duši onoga ko doživljava, a samim tim za dotičnog i jedina istina. ,,Opisi gradova koje je Marko Polo posetio imali su tu vrlinu: mogao si da šetaš u mislima kroz njih, da se izgubiš, da se zaustaviš i ohladiš ili da brzo pobegneš.”
Kalvino često piše o pričama i pripovedanju i ova knjiga nije izuzetak. Njena suština leži u sposobnosti pripovedača da izmisli, poveže i povede čitaoca/slušaoca na putovanje vezanih očiju. Ma koliko priča bila neverovatna, ona se prihvata kao umetnička istina i bez tog poverenja umetnost ne može da živi. Kada vas Kalvino uhvati za ruku i povede na putovanje po stranicama svojih knjiga, znajte da ono neće biti jednodimenzionalno i dosadno. Prošetaće vas kroz istoriju, filozofiju, folklor, nauku, politiku (zavisno od toga u koju knjigu kročite), spakovaće vas u postmodernističko vozilo i pustiće vas da se sami snalazite. Ako se budete vraćali njegovim knjigama, vožnja nikada neće biti ista. I kao što mesta o kojima Marko Polo pripoveda ne liče ni na jedno mesto poznato čoveku, tako i Kalvinove knjige predstavljaju jedinstvene, fantastične oaze izgrađene dovitljivošću, beskonačnom maštom i nesvakidašnjom originalnošću.
Ocena: 4.5/5
Izdavač: Plato
Posts
0 comments:
Post a Comment