Čim sine sunce, sinem i ja, kao i svaki drugi nežni cvetić. Načekali smo se vala ove godine, ali pretpostavljam da je i vreme u skladu sa sumanutom situacijom koju proživaljavamo i u kojoj samo nešto čekamo. Ne bih da ureknem, ali sredinom meseca sam se vratila u čitalačku normalu, tačnije počela sam da čitam češće, a ne samo tokom vikenda kao što je to bio slučaj prethodnih meseci. Sigurna sam da to ima veze sa suncem. Kao što rekoh, čim sine sunce, sinem i ja.
Tokom aprila sam pročitala šest knjiga, a evo i kojih:
1. Ne umirem, En Bojer – Pisala sam o ovoj knjizi na blogu (tekst možete pročitati OVDE), i zamolila bih vas da pročitate tekst jer smatram da je ovo zaista, zaista važna knjiga. En Bojer je knjiga o sopstvenom iskustvu borbe s rakom dojke donela Pulicera a vama će dati ne samo ispovest jedne pacijentkinje već i mnogo širu sliku i problematiku ovog zloslutnog oboljenja. Nije prijatno štivo, naravno, mada autorka mnogo lepo piše, ali ovo nije jedna od onih ,,Dobro jutro, lepotice” knjiga i cilj joj nije da prija već da edukuje, zabrine i upozori. Čitajte En Bojer i garantujem vam da više nikad nećete zaboraviti na godišnji pregled. Malo li je?
2. Zelene voćke, Violeta Greg – Kratka knjiga u kojoj je Violeta Greg secirala poljsko društvo s kraja XX veka kroz perspektivu devojčice Viole koja srećno odrasta u provinciji. Koliko je njen život drugačiji od života ljudi u Poljskoj tog doba naslućuje se između redova. Osamdesete godine prošlog veka u Poljskoj mogle bi se porediti sa devedesetim kod nas: opšta nemaština, nezadovoljstvo, diktatura, ideologija i cenzura... zvuči poznato, Ipak, nešto meni tu nije kliknulo i knjiga mi, iako kratka, nije držala pažnju. Ipak, ne držite me za reč, Instagram zajednica je prilično oduševljena Voćkama, tako da, ako vam tema zvuči interesantno, vrlo lako može da postane i vaša omiljena knjiga.
3. Od i ledeni divovi, Nil Gejmen – Nisam vam ja neki Gejmenov fan, iskrena da budem, ali mnogo mi se dopadaju ova luks izdanja novela sa Ridlovim ilustracijama. Oduševila sam se Uspavanom i vretenom i čim sam videla da će Od biti isto upakovan, odmah se smestio na listu. Od je mladi Viking koji zbog povređene noge i čudne navike da se smeje kada ne bi trebalo nije baš omiljen u selu. Kada iz njega ode, sasvim sam, srešće čudnovatu družinu koju čine Lisica, Medved i jednooki Orao. Ako znate išta o Gejmenu neće vas začuditi što to zapravo stari nordijski bogovi. Od je savršeni mitski junak koja pokazuje da snaga ne leži uvek u oku vidljivim osobinama i da je brzina vijuga često važnija od brzine kojom se krećete. Iako sadrži elemente prave epske priče, odlikuje je Gejmenov humor koji izvire kad ga najmanje očekujete. A Ridlove ilustracije... uzaludno ih je opisivati, prosto morate da ih vidite.
4. Sandale, Bekim Serjanović – Moj prvi susret s Serjanovićevem završio se pozitivnim utiskom i sigurna sam da neće biti poslednji. Sandale su zbirka priča koja je objavljena posthumno, a u kojoj autor piše delom autobiografske priče o doživljajima s različitih strana sveta. Iako sam apsolutno svesna da ovo nije najbolja Serjanovićeva knjiga, jer su, pre svega, neke od priča najranije koje je napisao, kvalitet se apsolutno vidi. Na trenutke me je podsetio na Bukovskog, ali zamislite Bukovskog s našim mentalitetom kako se potuca po Skandinaviji i Australiji. Nisu sve priče jednako zanimljive (nekoliko distopijskih priča koje su umetnute na kraju se baš i nisu uklopile, mada mi je priča ,,Zid” apsolutno genijalna), ali baš sam uživala čitajući. Eto, čak i posle jedne od, kako se priča, manje kvalitetnih knjiga, shvatam zbog čega ljudi toliko vole da ga čitaju. Ako imate ,,Sandale” a niste ranije čitali ništa od ovog pisca, kao što je sa mnom bio slučaj, slobodno uplovite u avanturu, nećete se pokajati, naprotiv, samo ćete se obradovati jer vas posle čekaju još bolje priče.
5. Hiljadu brodova, Natali Hejns – Čim sam videla ovaj roman u pripremi pomislila sam: Nova Kirka! I da, očigledno mnogo nas voli grčku mitologiju i privlači nas ideja ponovo ispričanih mitova iz ženske perspektive. Toliko sam se obradovala da sam ovu knjigu izabrala za darivanje, ali avaj, kao što to često bude slučaj sa hajpovanim knjigama, nisam oduševljena. Natali Hejns plete dobro poznatu priču o Trojanskom ratu s tim što o dešavanjima pripovedaju različite žene. Zamisao je sjajna, baš kao i kod Kirke, ali za razliku od Kirke, gde (ma šta mislili o knjizi) mit služi samo kao osnova na koju se nadograđuje priča, ovde je sve već nekako poznato. Na primer, u pismima koje Penelopa piše Odiseju čitamo doslovno prepričavanje Odiseje. Dakle, ako ste očekivali nešto maestralno, kao što nagoveštava činjenica da je knjiga nominovana za Žensku nagradu za književnost, bojim se da ćete se razočarati. S druge strane, ako biste želeli da se časkom podsetite najpoznatijih aktera grčke mitologije, samo izvolite, knjiga se zaista pročita začas.
6. Ljudska posla, Karin Tuil – Mesec sam završila uz tek objavljen roman Karin Tuil koji je strahovito aktuelan, naime govori o uglednoj francuskoj porodici koju strefi optužba za silovanje. Posebno mi se dopada ugao posmatranja na ceo slučaj – bez zauzimanja strane, bez osuđivanja, prosto neutralno opisivanje jednog mučnog događaja u kojem obe strane misle da su u pravu. Na vama je da donesete sud, ako možete. Pisaću opširnije na blogu o ovoj knjizi pa neću dužiti sada, ali već mogu da vam je preporučim jer...
...titulu favorita odnose upravo ,,Ljudska posla” s tim što ravnopravno dele ovu počast sa En Bojer. Ne bih mogla tek tako da se odlučim, obe su ostavile izuzetno snažan utisak na mene što se u poslednje vreme, kada mi je koncentracija ,,tamo daleko” zaista ne dešava često. Od srca vam preporučujem obe.
Šta ste vi čitali tokom aprila? Pišite mi preporuke u komentarima!
Do sledećeg posta
Vaša (suncem obasjana) Stš <3
Posts
0 comments:
Post a Comment