Stsh's Book Corner: citamcitas

Jedna od knjiških manifestacija kojoj se najviše radujem svakako postaje ČitamČitaš trampa knjiga. Ovo je već šesti festival po redu koji se odigrava u Beogradu i baš kao i svake godine, osim razmene, po kojoj je događaj najpoznatiji, uključuje i brojne zanimljive tribine i radionice.

Ove godine festival je svoj dom našao u Muzeju Vuka i Dositeja. Muzej se ispostavio kao odlična lokacija za manifestaciju, jer ima veliko dvorište sa natkrivenim delom u kojem su se nalazile knjige za razmenu, ali i dovoljno mesta za tribinu. S obzirom na to da je juče bila i Noć muzeja u kojoj je Muzej, naravno, učestvovao, trampa ni na koji način nije remetila posetioce izložbe. Otvoreni prostor je svakako bolja varijanta za ovaj događaj i nadam se da će organizatori festivala i ubuduće uspevati da nađu slične lokacije.

Kao i na novogodišnjoj trampi, i ovog puta su volonteri festivala brojali knjige koje ste doneli, delili papiriće sa brojevima i kontrolisali knjige koje odnosite na izlazu. Ono što je promenjeno, međutim, jeste činjenica da se sve knjige koje donesete ostavljaju volonterima koji će ih kasnije, pečatirane, doneti na mesto predviđeno za trampu. To mi se nije preterano dopalo, jer to praktično znači da ostajete bez svojih knjiga čak iako ne nađete ništa za sebe. Ja sam ove godine odnela šest, a vratila četiri, pa mi je volonterka predložila da uzmem još dve (makar za narednu trampu), ali kako mi uskoro predstoji još jedna selidba, to mi nije bilo ni na kraj pameti. Knjige koje sam ponela mi zaista nisu potrebne i nemam problem sa tim što sam ih ostavila, ali ipak mislim da je sistem od prethodnih godina (kada smo nosili knjige sa sobom i ostavljali knjige na mesto gde smo našli nešto što nas zanima) daleko bolji.

Kada je reč o samoj trampi, čini mi se da je bila slabije posećena od prethodnih na kojima sam bila. Kada smo mi stigli (oko 18h), gotovo da nikoga nije bilo, osim publike koja je slušala predavanje. Štaviše, nekoliko ljudi iz Muzeja je mislilo da smo volonteri. Moguće je da je za to zaslužna Noć muzeja, nisam sigurna. Takođe, čini mi se da je i izbor knjiga bio dosta slabiji. Nećete verovati, ali nisam videla nijednu Anđeliku! Bilo je svega i svačega, zaista, najviše, rekla bih, knjiga za decu i starih lektira, ali i dosta (stvarno starih) knjiga na stranim jezicima. Zapravo, bilo je zabrinjavajuće malo dobro očuvanih romana novijeg datuma, ako izuzmemo par ljubića i krimića, nekoliko Radusinovićki i Bjelica, i čak dve knjige Eve Ras (da li ste znali da je žena objavila dnevnik sa Farme?? Ja nisam). Sa druge strane, moguće je da sam okasnila i da se ono najbolje već razgrabilo. Kao uvek, na ovakvim događajima sve je stvar tajminga i sreće.

A sada, ono što vas, pretpostavljam, najviše interesuje – knjige koje sam udomila na festivalu!

Odmah na ulazu sam deveru maznula roman Kristalni svet Viktora Peljevina. Stalno merkam Peljevina, a nikako da se dočepam neke njegove knjige i evo, konačno mi se ukazala prilika. Knjiga je potpuno nova i nemam pojma kakva je (nema ni on, pošto je nije pročitao), pa ako ste je čitali, pišite mi utiske u komentarima.

Nakon gotovo pola sata kopanja po stručnoj literaturi iz pedesetih, naišla sam na roman Sudnji dan, Salvatora Sata. Ništa o knjizi ne znam, osim da je potpisuje italijanski pisac, ali s obzirom na to da je u pitanju knjiga iz Kliove edicije Gral, uzela sam je, pošto sam do sada sa romanima iz ove edicije imala gotovo isključivo pozitivno iskustvo. Kao što možete da primetite, moto ove razmene za mene je bio „Nemam pojma šta je ovo, ali neće da se baci“.

Za sledeću knjigu jesam čula, ali u pitanju je peta knjiga u serijalu i opet, nemam pojma da li se može čitati bez prethodnih (našla sam jedan komentar na Goodreads-u gde devojka kaže da nikada nije čitala knjige o Adrijanu Molu, ali da se oduševila, pa me je to malo utešilo). Dakle, u pitanju je Adrian Mole – The Cappuccino Years. Znam da je ovo dosta popularan i voljen serijal, pa ako među vama koji ovo čitate ima fanova, molim vas, javite mi da li je neophodno da se upoznajem sa tinejdžerskim jadima protagoniste (što verovatno nikada neću učiniti).

I poslednja knjiga, zbog koje je svakako vredelo otići jeste pravi pravcati antikvitet i zvanično najstarija knjiga u mojoj biblioteci. Austrijski kuvar iz 19. veka! Moje sramotno loše znanje nemačkog me dovodi u sumnju da ću ikada spremiti nešto od specijaliteta sa juga Austrije, ali nikad se ne zna. U svakom slučaju, knjiga je iz 1894. godine, u kožnom povezu, potpisuje je Katharina Prato (čuvena austrijska autorka kuvara u to vreme koja ima svoju Wiki stranicu) i cela je na gotici. Sadrži čak i nekoliko ilustracija. I što je najluđe, na prvoj strani ima ispisan podsetnik za recept za nekakvu tortu, nažvrljan na brzinu (ćirilicom, verovatno prilično davno, pošto kao sastojke navodi friško maslo i jem). Već mogu da zamislim neku Sremicu, glavnu frajlu u šoru, koja se hvali svojim izvrsnim dezertima spremljenim po nemecki. Prosto ne mogu da verujem da je neko odlučio da se otarasi ovakve knjige, ali hvala mu, pošto sam upravo postala bogatija za jedan 124 godine star primerak. I znate šta, ovo je jedini kuvar koji posedujem. Ali kakav!

Ove godine trampa traje dva dana, sa završetkom u nedelju u 18h. Ja neću stići da odem i na drugi dan, jer nemam vremena, a vala ni knjiga, pošto sam ostavila višak, ali vi još uvek možete (pod pretpostavkom da čitate ovaj post na dan kada je objavljen!). Ove trampe su stvarno poseban događaj, prosto nikada ne znate šta se krije ispod one gomile knjiga. Možda neki komunistički manifest, ili udžbenik iz pedesetih, možda neki treš roman, možda neko delo koje ste, eto, baš dugo tražili, a možda i odbačeni biser iz pretprošlog veka.

Jeste li vi bili na trampi? Da li ste pronašli nešto zanimljivo za sebe? Šta uopšte mislite o ovakvim dešavanjima? Pišite mi u komentarima!

Do sledećeg posta,

Vaša Stš <3