Stsh's Book Corner: džon irving

Showing posts with label džon irving. Show all posts

Džon Irving (1942) je američki pisac. Prvi roman je napisao sa 26 godina, ali uprkos dobrim kritikama, nije stekao naklonost publike. Slična sudbina je zadesila i dva naredna romana, da bi se konačno probio četvrtim i verovatno najpoznatijim romanom „Svet po Garpu” (1978) koji je ubrzo postao svetski bestseler i kulturološki fenomen (recenziju možete pročitati OVDE). Irving je od tada napisao još deset romana, među kojima su najpoznatiji „Molitva za Ovena Minija“ (1989) i „Tuđa pravila“ (1985). Živi i radi u Torontu.

„Molitva za Ovena Minija“ je obimna priča o odrastanju neobičnog dečaka niskog rasta i visokog glasa na čije prisustvo niko ne ostaje ravnodušan. Narator romana je Džon Vilrajt, Ovenov najbolji prijatelj, a priča počinje grotesknom nesrećom u kojoj će Oven Mini na lokalnoj bejzbol utakmici nespretnim udarcem loptice usmrtiti Džonovu majku. Priča od tog trenutka postaje još grotesknija: ne samo da se Džonov i Ovenov put neće razići nakon ovog događaja, on će ih dodatno učvrstiti i Oven će postati (i ostati) najvažnija figura u Džonovom životu.

Moj usud je uspomena na dečaka sa slomljenim glasom – i to ne zbog tog glasa, niti zbog toga što je bio najmanja osoba koju sam ikada upoznao, pa čak ni zbog toga što je bio instrument smrti moje majke, već zato što zbog njega verujem u Boga.

Čitaoci upoznati sa delom Džona Irvinga neće se iznenaditi ovakvim zapletom. Kao i u „Svetu po Garpu“, i u ovom romanu postoji sveopšte prisustvo snažnog ženskog karaktera koje oblikuje junake. Majka Džona Vilrajta rodila je vanbračno i nikada nije odala identitet Džonovog oca. Njena iznenadna smrt snažno će uticati na Džona, ali još snažnije na Ovena Minija koji je oduvek gajio izvesnu opčinjenost njome (možda zbog bledunjave uloge sopstvene majke), ali je nakon smrti doživljava kao neku vrstu totema. I ne samo to. Oven postaje ubeđen da je produžena božja ruka i da sve što radi predstavlja božanski plan. To uverenje dodatno će učvrstiti san koji nikome neće ispričati (ali čitalac u nekom trenutku ipak saznaje o čemu se radi) i vizija tačnog datuma sopstvene smrti. Ceo Ovenov život biće usmeren ka izvršenju božje zamisli i ispravljanju nepravde koju je, kao oruđe, naneo svom najboljem prijatelju i ženi koju je odmalena obožavao.

„Molitva za Ovena Minija“ jedan je od onih „velikih američkih romana“, ali ne samo po obimu. Vodeći se načinom naracije engleskih romanopisaca devetnaestog veka (često se poredi sa Dikensom, možda zato što „Božićna priča“ ima značajnog udela u romanu, mada ne treba zanemariti ni očigledan uticaj i važnost Tomasa Hardija), Irving ispreda bildungsroman jednog od najinteresantnijih junaka američke književnosti druge polovine dvadesetog veka. Kao i drugim njegovim romanima, društvena kritika ne izostaje. Kroz roman se provlače brojne političke, socijalne i filozofske teme. Vijetnamski rat i njegova apsurdnost samo su jedna o njih. Ovenova slepa vera u determinizam predstavljena je neutralno koliko je to moguće – iako beskrajno simpatičan, Oven Mini je junak koji se svakako može tumačiti dvostruko. Njegova dobrota i fanatizam prepliću se do te mere da ih je ponekad teško razlučiti. Ne morate biti ateista da biste shvatili da sa njim nešto nije u redu, kao što ne morate biti hrišćanin da bi vas njegov tragičan kraj pogodio. I kao što i sam Oven kaže u jednom pismu upućenom Džonu: Nikad ne mešaj veru ili verovanje bilo kog tipa s nečim izdaleka intelektualnim.

Džon Irving se upisao u istoriju američke književnosti kao jedan od majstora pripovedanja. Njegova sposobnost da tragične priče ispripoveda duhovitim tonom zaista je maestralna. Iako je „Molitva za Ovena Minija“ prilično tragična priča, ona nije patetična (iako se povremeno osete tragovi patetike, ali opravdano jer pripovedač nikako nije objektivan), naprotiv, topla je i prijatna, a na momente i rableovski groteskna (s tim što je Mini očigledna suprotnost čuvenom divu) i potpuno apsurdna, te kao takva poziva na razmišljanje i preispitivanje junaka iz romana. Da li je priča o Ovenu Miniju zaista iziskivala toliko stranica prosudiće svaki čitalac za sebe. Često se u utiscima o ovom romanu kaže da je „svaka reč na mestu“, mada ja mislim da je bez nekih ipak moglo. Kao što je i sam Irving odgovorio na pitanje koje mu je nedavno postavljeno u jednom intervjuu: Šta bi čitalac Džon Irving rekao piscu Džonu Irvingu? – „Je l’ može to malo kraće?“ Ipak, ne dajte da vas obim priče odvrati od upoznavanja Ovena Minija. Iskustvo je u najmanju ruku nesvakidašnje.

Izdavač: Laguna
Ocena: 4/5

Džon Irving (1942) je američki pisac. Prvi roman je napisao sa 26 godina, ali uprkos dobrim kritikama, nije stekao naklonost publike. Slična sudbina je zadesila i dva naredna romana, da bi se konačno probio četvrtim i verovatno najpoznatijim romanom ,,Svet po Garpu” (1978) koji je ubrzo postao svetski bestseler i kulturološki fenomen. Irving je od tada napisao još deset romana, a trenutno piše još jedan čije je objavljivanje najavljeno za 2020. godinu. Živi i radi u Torontu.

,,Svet po Garpu” prati život istoimenog junaka od začeća do smrti. Samo začeće ovog junaka je prilično neobično iz čega odmah na prvim stranicama shvatamo da je pred nama jedna zanimljiva životna priča. Garpova majka, Dženi Filds, bila je bolničarka koja je za vreme rata radila na intenzivnoj nezi sa teško ranjenim vojnicima. Dženi je od malena bila neobična i nije želela ono što je vreme jednoj ženi diktiralo da treba da želi (napustila je školovanje da bi radila kao bolničarka jer je smatrala da škola ženi služi samo kao ,,priprema za brak"). Na primer, želela je da bude majka, ali nije želela da bude supruga. Možda nije oduvek znala kako da postigne tako nešto u vremenu koje ne razdvaja te dve uloge, ali rat joj je pružio priliku. I Dženi je tu priliku iskoristila.

,,U ovom svetu prljavih umova, mislila je, ili si nečija žena, ili nečija kurva – ili si na dobrom putu da postaneš jedno ili drugo. Ako se ne uklapaš u jednu od tih kategorija onda se svi trude da te ubede da s tobom nešto nije u redu. Samo što je, pomislila je, sa mnom sve u redu.”

To će biti početak knjige, autobiografije ,,Seksualno sumnjiva” koja će proslaviti Dženi Filds širom Amerike, posebno u feminističkim krugovima koji će od nje napraviti svojevrsnog idola. Čitav Garpov život biće obeležen snažnom ličnošću majke, njenom književnom slavom (koja će baciti senku na njegovo pisanje), njenim stavovima, čak i njenom smrću. Garp odrasta u ambulantnom aneksu škole Stiring koju će i sam pohađati sve dok ne napuni sedamnaest godina i izrazi želju da ode u Beč. Dženi će ovu ideju prihvatiti oberučke i, sasvim suprotno Garpovim planovima, poći će sa njim. Tamo će napisati svoj prvi roman ,,Pansion Grilparcer” koji mu neće doneti slavu kakvoj se nadao, makar ne ni približnu onoj koja je pratila njegovu majku. I dalje će ostati poznat kao sin Dženi FIlds.

Odvajanje od majke, ipak, neće značiti samostalnost, štaviše, Garp će i nakon ženidbe nekako ostati u senci svoje žene. Neće odustati od pisanja, naprotiv, ali će, zbog prirode posla preuzeti ulogu domaćice. Uspeh će, ironično, doživeti tek nakon stravične porodične tragedije koja će pogurati njegov novi roman. Izdavač je iskoristio priliku da njegovo delo reklamira tragedijom koju je pisac doživeo. Garp više neće biti poznat kao sin feministkinje Dženi Filds već kao slomljeni otac koji je izgubio dete.

Nemoguće je prepričati ,,Svet po Garpu”, baš kao što je nemoguće i prepričati jedan život. Irvingov roman je izuzetno slojevit. On pripoveda o životu Dženi Filds, o Garpu i njegovoj porodici i još sijaset živopisnih sporednih likova kakve ne srećete često u književnosti, kao što je grupa žena koja nakon silovanja jedne devojčice kojoj je silovatelj odsekao jezik (uveren da će je to sprečiti da ga oda, zaboravljajući pritom da devojčice u njenim godinama umeju da pišu) proglašava sebe elendžejmsijankama (po imenu devojčice Elen Džejms) i dobrovoljno odseca sebi jezik u znak protesta (postoji među njima, doduše, i ona razumnija grupa koja se prosto zavetovala na ćutanje). Iako je glavni junak romana muškarac, ,,Svet po Garpu” vrvi od jakih ženskih karaktera koji obeležavaju Garpov život, pogled na svet i tokom čitanja romana izbijaju u prvi plan. Jak ženski karakter bio je razlog što je Garp došao na svet, ali i razlog što je s njega prerano otišao.

,,Svet po Garpu” je svet rata, ekonomskih kriza, previranja u srednjem staležu, svet seksualnih i feminističkih revolucija, svet mašte, književnosti, groteske i crnog humora. To je svet pun ekstrema, nasilja, apsurda i tragedije, a opet nekako vedar i prijemčiv. Kada ga pročitate shvatićete da je s razlogom proglašem kultnim književnim delom. U njemu je svakodnevni život prikazan kroz prizmu jednog pisca, čoveka koji je ostao običan uprkos svim neobičnim okolnostima u kojima je živeo. I kao takav, taj svet je obojen različitim nijansama tuge i vedrine, skoro pa olako shvaćen jer ,,u svetu po Garpu, svi smo mi neizlečivi”.

Ocena: 5/5

Izdavač: Laguna