Stsh's Book Corner: outlander

Showing posts with label outlander. Show all posts

Dajana Gabaldon je američka autorka, rođena 1952. godine. Po struci je diplomirani zoolog, magistar biologije mora i doktor ekologije, pa je, pre nego što se posvetila pisanju, godinama radila kao univerzitetski profesor. Interesantno je da je prvi roman u serijalu Tuđinka (Outlander) počela da piše iz razonode, zarad vežbe. Kako sama kaže, nije ni sanjala da će joj pisanje doneti svetsku slavu. Iako je prvu knjigu objavila 1991. godine, istinsku slavu je doživela tek nakon ekranizacije priče o Kler Rendal, 2014. godine. Serija Outlander je izuzetno dobro prihvaćena i Gabaldonovoj je donela na hiljade novih čitalaca koji možda pre toga nikada nisu čuli za nju. Serijal je širom sveta doživeo nova izdanja i trenutno je popularniji nego što je ikada bio otkako je objavljen.

Ukoliko još uvek niste čitali ovaj serijal, budite upozoreni, spojleri u ovom postu su neizbežni, pa vam savetujem da prvo bacite pogled na recenzije prvog dela (Outlander – klik OVDE), drugog (Dragonfly In Amber – klik OVDE), trećeg (Voyager – klik OVDE), četvrtog (Drums of Autumn – klik OVDE), petog (The Fiery Cross – klik OVDE) ili šestog dela (A Breath of Snow and Ashes – klik OVDE) zavisno od toga koliko ste upoznati sa samom pričom, bilo kroz knjige ili TV seriju.

An Echo in the Bone je sedmi deo serijala koji osim što obuhvata malo veći vremenski period (ili mnogo veći ako se uzme činjenica da su se Brijana i Rodžer vratili u 20. vek), uvodi mnogo novih likova važnih za razvoj priče, ali i vraća neke stare i stavlja ih u nove, neočekivane uloge. Roman počinje u 1778. godini, dve godine nakon potpisivanja Deklaracije nezavisnosti, ali revolucija i dalje traje i, kao što Kler vrlo dobro zna, trajaće još neko vreme. Džejmi je zahvaljujući znanju koje mu je prenela Kler zna da će Amerika pobediti, mada to možda ne izgleda tako u tom trenutku. No ono čemu se sigurno nije nadao i što zasigurno neće moći da podnese jeste činjenica da je njegov vanbračni sin Vilijam (sećate se njega?) na drugoj strani, i vrlo, vrlo blizu. Budući da Vilijam postaje vrlo važan lik u serijalu, on, kao i još neki likovi u ovoj knjizi prvi put dobija svoju perspektivu pripovedanja. U tom smislu je ovaj roman dinamičniji od prethodnih jer osim što imamo dosta novih narativa, neki od njih su pripovedani u trećem licu, što sagi daje još "epskiji karakter" (ako je to ikako moguće).

Kao što smo već dosad navikli u Dajaninim romanima, početak je dosta spor. Ukratko, prvi deo romana bi se ugrubo mogao opisati kao rat-rat-rat-medicinski zahvati-još-malo medicinskih zahvata-skok u dvadeseti vek-rat-rat-medicinski zahvati, pa ćemo njega preskočiti i odmah preći na drugi. Brijana i Rodžer su zbog bolesti ćerke bili primorani da se vrate u 20. vek. Mendi je sada zdrava i njih dvoje odlučuju da kupe Lalibroh, Džejmijev dom. Tamo čitaju Džejmijeva i Klerina pisma, mudrom taktikom sačuvana, u kojima saznaju šta im se događalo nakon njihovoh odlaska. Ovaj deo nije baš najbolje (zapravo uopšte) objašnjen u ovoj knjizi, ali posle malo guglanja jer sam pomislila da mi je nešto promaklo (dešava se sa knjigama od 1000+ strana) saznala sam da je Dajana izgleda zaboravila na taj sitan detalj i objašnjenje ostavila za neku od narednih knjiga. Serija je ispravila taj gaf i gledaocima odmah objasnila da su pisma čuvana dva veka u banci u Edimburgu i da ih je mogao podići samo Džeremaja Mekenzi (odnosno Džemi, Brijanin i Rodžerov sin). To što se niko nije zapitao kako osobe koje su kutiju s pismima predale u banku znaju ko će je podići za 200 godina, samo govori o tome na šta su sve bankari spremni da pristanu za adekvatnu naknadu. No, Rodžerov i Brijanin život teče svojim tokom, Brijana dobija posao koji dotad uglavnom bio rezervisan za muškarce, a mučeni Rodžer proživljava svojevrsnu egzistencijalnu krizu, sve dok im jednog dana da vrata ne pokuca muškarac koji ne pripada u njihovom veku isto koliko oni nisu pripadali u njegovom. Da, upoznajemo još jednog putnika!

Za to vreme u 18. veku Džejmi i Kler dobijaju priliku da se vrate u Škotsku sa Ijanom koji se opet našao u nebranom grožđu, ovog puta zbog ubistva osobe na kraju prethodnje knjige (neću vam baš sve spojlovati, ali nemoguće je toliko neodređeno pričati o sedmoj knjizi u serijalu). Rodžer i Ijan su Dajanine večne vreće za udaranje, pa nije ništa drugačije ni u ovoj knjizi, ali Ijan makar pronalazi novu ljubav i ma koliko situacija bila komplikovana (jer naravno da jeste), kraj romana sugeriše da ih možda čeka hepi end (doduše, sa Dajanom se nikad ne zna). U Lalibrohu se opraštamo sa još jednim voljenim likom i ponovo srećemo Liri koja ni posle svih tih godina nije oprostila Džejmiju na izdaji. Kler zbog hitne medicinske intervencije mora natrag u Ameriku kod Fergusa (čak i Fergus dobija veoma intrigantnu priču, kad malo bolje razmislim, svašta se zapetljalo ovde što znači da nas u narednoj knjizi čeka mnogo raspretljavanja) i tad kreće potpuno ludilo jer Dajana voli da u poslednjih stotinak strana nadomesti svu sporost prethodnih 900. Ovo je OGROMAN SPOJLER, ali zapravo se razočaravajuće brzo razrešava, tako da čitate na sopstvenu odgovornost. Kao što joj je obećao, Džejmi brodom kreće nazad za Ameriku, međutim brod kreće ranije i Džejmi je primoran da nađe drugi. Kako to sudbina nekad voli da udesi, propušteni brod je stradao u oluji i nema preživelih. Lord Džon to saopštava Kler koja, razumljivo, upada u očaj. Zanimljivo je koliko Dajana bolje opisuje tragične scene od onih lepih, to se posebno vidi u ovom delu. Baš u tom trenutku Džon saznaje i da će Kler biti optužena za špijunažu i samim tim i izdaju a kazna je, razume se, smrtna. Kao poslednji gest svom dragom prijatelju, lord Džon odlučuje da oženi Kler kako bi dobila imunitet. Sve ovo sam vam otkrila samo da bih sa vama podelila citat u kom Džon saopštava Džejmiju da je zapravo bio intiman sa Kler, a koji glasi: I have had carnal knowledge of your wife, i koji je, pored fraze Scottish noise, moja omiljena rečenica iz ovog serijala.

Sedma sezona serije je već počela da se emituje (ima je i na Netflixu), prema tome, malo kasnim, ali ne mnogo, budući da je tek treća epizoda (u ovom trenutku poslednja emitovana) zagazila u sedmu knjigu. Dugo me nije bilo na blogu, ali pomislila sam da Outlander ipak zaslužuje post. Nadam se da sledeći neće biti o narednoj knjizi. No, kad smo već kod naredne knjige, saopšteno je da će osma sezona biti poslednja. Ne znam šta da mislim o tome. Jasno mi je da ne mogu da čekaju da Dajana završi serijal, ali nadali smo se da će bar ispratiti sve knjige zasebnom sezonom. Možda je neka od narednih knjiga dosadna kao The Fiery Cross pa nema dovoljno materijala za celu sezonu? Ili će u ovoj sezoni zagaziti u sledeću knjigu (tačno ću da odlepim ako to urade, jedna Dajanina ciglica godišnje je moj maksimum). Ostaje da se vidi. Samo se nadam da fanovi knjiga neće doživeti istu sudbinu kao fanovi Martina i da kraj neće biti dozlaboga smandrljan. Ali o tome ćemo brinuti kad na to dođe red, sad je vreme da se uživa.

Izdavač: Orion UK

Ocena: 4/5

Ukoliko još uvek niste čitali ovaj serijal, budite upozoreni, spojleri u ovom postu su neizbežni, pa vam savetujem da prvo bacite pogled na recenzije prvog dela (Outlander – klik OVDE), drugog (Dragonfly In Amber – klik OVDE), trećeg (Voyager – klik OVDE), četvrtog (Drums of Autumn – klik OVDE) ili petog dela (The Fiery Cross – klik OVDE) zavisno od toga koliko ste upoznati sa samom pričom, bilo kroz knjige ili TV seriju.

A Breath of Snow and Ashes je šesti deo serijala koji nakon izuzetno spore prethodne knjige konačno donosi malo (zapravo malo više) dinamike. Godina je 1772. i napetost zbog očekivane revolucije može se seći nožem. Posebno kada je u pitanju porodica Frejzer koja, zahvaljujući Kler, tačno zna šta će se dogoditi. Upoznatost sa događajima u budućnosti može biti mač sa dve oštrice i može vas, kao što smo to već videli u prethodnim knjigama iz serijala, dovesti u silne neprilike. Neprilika ni u ovom delu ne manjka.

Početak romana je prilično spor i opisuje svakodnevni život na imanju Frejzerovih. Kler je ponovo zauzeta pokušajima da unapredi medicinu (nakon uspeha sa penicilinom prelazi na eksperimentisanje sa anestezijom što apsolutno ne pomaže njenoj reputaciji veštice), a Brijana pokušava da upotrebi svoje inženjersko znanje i obezbedi imanju kanalizaciju i vodovod. I šibice, koje takođe prete da je gurnu u društvo mogućih veštica. No, situacija se zahuhtava i još jedan traumatičan događaj je na pomolu (ko je odgledao petu sezonu serije vrlo dobro zna o čemu je reč) zbog kog će porodica Frejzer na svoj spisak neprijatelja upisati još nekoliko imena. Neke već poznajemo, a neki su sasvim novi. Porodica Kristi, koja na imanje stiže na kraju pete knjige, u ovoj dobija vrlo važnu ulogu. Njen najmlađi član, Malva Kristi, napraviće zbrku neviđenih razmera.

A Breath of Snow and Ashes dinamikom podseća na neke od (za sada) najboljih knjiga iz serijala. Toliko se toga događa da je nemoguće izdvojiti najvažnije epizode. Otmice, napadi, silovanja, ubistva, lažne optužbe… samo su deo ove uzbudljive priče. Upoznajemo još jednog putnika kroz vreme. Uprkos želji i nadi Kler da će sa sapatnikom podeliti iskustva, njegove namere su nečasne i želja da se što pre vrati u svoje vreme još jednom će porodicu Frejzer dovesti u smrtnu opasnost. Za razliku od prethodne knjige, šesta obuhvata dosta duži period pa tako konačno stižemo do godine u kojoj je objavljen famozni članak iz novina koji je zapravo naterao Brijanu da prođe kroz kamenje. Neću otkrivati šta se dogodilo i kako je ta vest dospela do novina. Budući da serijal još nije završen, jasno vam je da su i Kler i Džejmi živi. Reći ću samo da savet da ne verujete svemu što pročitate u novinama datira mnogo pre našeg vremena.

Porodica Frejzer će pri kraju knjige postati bogatija za još jednog člana. To će, međutim, ubrzo postati gorko-slatka vest. SPOJLER! Devojčica će se roditi sa urođenom smetnjom koja u 20. veku zahteva rutinsku operaciju, ali u 18. znači sigurnu smrt. Pred Brijanom i Rodžerom je teška odluka. Ostati i osuditi ćerku na smrt ili rizikovati povratak u sopstveno vreme, koji, kao što znamo, takođe može biti smrtonosan.

A Breath of Snow and Ashes, baš kao i The Fiery Cross broji oko 1400 stranica. Kao i u prethodnim knjigama, Dajana Gabaldon piše opširno i uživa u deskripcijama. Za razliku od pete knjige, međutim, ova je izuzetno bogata dešavanjima i opravdava obim. Uprkos sitnim zamerkama i manama, knjiga od 1400 stranica (da li sam spomenula koliko stranica ima??) koja sve vreme, bez izuzetka, drži pažnju, zaslužuje sve pohvale. Divno je znati da je The Fiery Cross bio samo loš period u evidentno nepresušnom izvoru autorkine inspiracije jer ćete (a to je inače njena uža specijalnost) nakon duge borbe sa (ponavljam) 1400 stranica ove knjige poželeti da istog trenutka pređete na sledeću.

Nova sezona serije Outlander počinje 6. marta. Prethodna je već zagazila u ovu knjigu (što nije ni čudno s obzirom na nedostatak materijala u petoj) i neke stvari u malo izmenjene (mali hint: Stiven Bonet). Najavljeno je osam epizoda što mi se čini nedovoljnim za sve događaje iz knjige (sedma će navodno imati više, tako da možda sezona neće obuhvatiti celu knjigu), ali svakako jedva čekam da vidim šta su nam spremili.

Izdavač: Penguin UK (Arrow)
Ocena: 5/5

Dajana Gabaldon je američka autorka, rođena 1952. godine. Po struci je diplomirani zoolog, magistar biologije mora i doktor ekologije, pa je, pre nego što se posvetila pisanju, godinama radila kao univerzitetski profesor. Interesantno je da je prvi roman u serijalu „Tuđinka“ (Outlander) počela da piše iz razonode, zarad vežbe. Kako sama kaže, nije ni sanjala da će joj pisanje doneti svetsku slavu. Iako je prvu knjigu objavila 1991. godine, istinsku slavu je doživela tek nakon ekranizacije priče o Kler Rendal, 2014. godine. Serija Outlander je izuzetno dobro prihvaćena i Gabaldonovoj je donela na hiljade novih čitalaca koji možda pre toga nikada nisu čuli za nju. Serijal je širom sveta doživeo nova izdanja i trenutno je popularniji nego što je ikada bio otkako je objavljen.

Ukoliko još uvek niste čitali ovaj serijal, budite upozoreni, spojleri u ovom postu su neizbežni, pa vam savetujem da prvo bacite pogled na recenzije prvog dela (Outlander – klik OVDE), drugog (Dragonfly In Amber – klik OVDE), trećeg dela (Voyager – klik OVDE) ili četvrtog dela (Drums of Autumn – klik OVDE) zavisno od toga koliko ste upoznati sa samom pričom, bilo kroz knjige ili TV seriju.

The Fiery Cross je peti deo serijala. Trenutno se nalazimo u Americi, godina je 1771. i revolucija je na pomolu. Kler i Džejmi su se smestili u ,,Frejzerov greben” koji polako postaje pravo naselje sa mnogim prijateljima koji podržavaju Džejmija i vide ga kao vođu. Teku pripreme za dva venčanja, Brijanino i Rodžerovo i Jokastino i Dankanovo, Kler daje sve od sebe da unapredi medicinu 18. veka i život je poprilično miran (posebno ukoliko ga uporedite sa prethodnim knjigama). Ipak nije sve tako savršeno. Džejmi je, kao po običaju, između dve vatre: ovog puta zbog pobunjenika među kojima ima prijatelje i obavezi prema britanskoj kruni koja mu je dala zemlju; Rodžera muči mogućnost da dete nije njegovo iako to nikome ne želi da prizna, a Brijana ne može da se oslobodi traume koju je doživela. Na sve to, tu je famozni isečak iz novina koji ukazuje na veliki požar i veliko pitanje: otići ili ostati.

Tempo pete knjige u serijalu je drastično usporen u odnosu na prethodne u kojima sam često pomišljala kako bi bilo lepo pročitati da neko vreme Džejmi i Kler prosto nisu radili ništa. Pažljivo s željama, dragi moji, jer Dajana Gabaldon je izgleda odlučila da tu želju usliši i da napiše roman od gotovo 1500 strana u kojem jedva da se išta događa. Sve epizode su sumanuto duge. Na primer, kada Džejmi dobije zadatak da skupi dodatne ljude koji će mu biti na raspolaganju u slučaju potrebe da se pobuna gasi, on i Kler kreću na put i dolaze do kuće u kojem otkrivaju stravičnu scenu: nepokretnog čoveka koga je žena ostavila da joj bukvalno istruli pred očima. Kler će, naravno, pokušati da spase pacijenta (iako, ako je verovati supruzi, nije baš bio mio i drag čovek) i taj njen pokušaj će se razvući na mnogo više stranica nego što je to potrebno. Kao i svaki drugi pokušaj da spase bilo koga, kao i svaki drugi događaj u knjizi, uostalom. Na sve to, Brijana piše dnevnik u koji zapisuje svoje snove koje autorka velikodušno deli sa čitaocima (ukoliko niste jedni od retkih kojima je Brijana omiljeni lik u serijalu, male su šanse da će vas ovi zapisi zanimati). A Rodžer, mučeni Rodžer, ponovo razmišlja o povratku u svoje vreme i zaista niko, ali baš niko ne može da ga krivi zbog toga. Sećate se da je tokom cele prethodne knjige bio u zarobljeništvu? E pa, sada će mu se dogoditi nešto još gore. Čovek je hodajući maler i svaki put kada izađe iz kuće očekuje ga neka nezamisliva katastrofa. Imam utisak da je njegov lik Dajani poslužio kao vreća za udaranje na kojoj će ispoljiti sve svoje životne frustracije. Kler i Džejmi ostaju savršeni književni par, i vidi se koliko autorka iskreno voli svoje glavne junake. Karakterizacija je na mestu, kao i razvoj junaka shodno okolnostima i godinama. Džejmi ostaje savršen (jer je Džejmi), ali Kler je dosta smirenija, tolerantnija, mudrija i zrelija (mada pojedine crte karaktera kojima godine ništa ne mogu ostaju dominantne) – baš kakva bi i trebalo da bude u tim godinama, nakon svega što je što je videla i doživela.

Dajana Gabaldon bira da sam kraj knjige učini zanimljivim tako da poželite da se odmah bacite na sledeću (za koju Goodreads kaže da je mnogo bolja). U poslednjih 200 strana ima više akcije nego u prvih 1200. Ukoliko odlučite da se upustite u avanturu čitanja ovog dela serijala, shvatite to kao nagradu za pretrpljeni stres. Ako vam misli odlutaju tokom čitanja ili odlučite da krišom preskočite par strana, bez brige, niko vas neće kriviti. Nijedna od prethodnih knjiga nije bila ovako spora i dosadna. Znate kako TV serije ponekad imaju takozvane filler epizode u kojima se ne događa ništa važno za radnju? The Fiery Cross je filler epizoda serijala Outlander.

Peta sezona TV serije koja prati knjige je nedavno počela da se emituje i mislim da ovoga puta ne moramo da brinemo da neće biti dovoljno prostora da se pokriju svi važni događaji, naprotiv. Još jedan mali spojler sledi, prva epizoda je prekočila nekoliko stotina strana i usredsredila se na Brijanino i Rodžerovo venčanje. Mislim da bi serija ovog puta mogla da premaši knjigu i da pomogne u osvežavanju pamćenja svima koji su se borili da ostanu budni tokom čitanja besomučnih opisa stvari i situacija koje ne zanimaju nikoga osim Dajanu Gabaldon. Jedno je sigurno, već nakon pogledanih prvih nekoliko minuta setićete se zbog čega ste uopšte i zavoleli Outlander i s nestrpljenjem ćete iščekivati svaku narednu epizodu.

Izdavač: Penguin UK (Arrow)

Ocena: 2/5

Dajana Gabaldon je američka autorka, rođena 1952. godine. Po struci je diplomirani zoolog, magistar biologije mora i doktor ekologije, pa je, pre nego što se posvetila pisanju, godinama radila kao univerzitetski profesor. Interesantno je da je prvi roman u serijalu „Tuđinka“ (Outlander) počela da piše iz razonode, zarad vežbe. Kako sama kaže, nije ni sanjala da će joj pisanje doneti svetsku slavu. Iako je prvu knjigu objavila 1991. godine, istinsku slavu je doživela tek nakon ekranizacije priče o Kler Rendal, 2014. godine. Serija Outlander je izuzetno dobro prihvaćena i Gabaldonovoj je donela na hiljade novih čitalaca koji možda pre toga nikada nisu čuli za nju. Serijal je širom sveta doživeo nova izdanja i trenutno je popularniji nego što je ikada bio otkako je objavljen.

Ukoliko još uvek niste čitali ovaj serijal, budite upozoreni, spojleri u ovom postu su neizbežni, pa vam savetujem da prvo bacite pogled na recenzije prvog dela (Outlander – klik OVDE), drugog (Dragonfly In Amber – klik OVDE), ili trećeg dela (Voyager – klik OVDE) zavisno od toga koliko ste upoznati sa samom pričom, bilo kroz knjige ili TV seriju.

Drums of Autumn počinje tamo gde se Voyager završava – u trenutku kada Džejmi i Kler stižu u Ameriku, zemlju u kojoj planiraju da započnu novi život. Olakšavajuća okolnost je to što Džejmi u Americi ima rodbinu (naravno, Džejmi evidentno ima rodbinu rasutu po celom svetu, gde god da zatreba) i to ne bilo koga, već rođenu sestru njegove pokojne majke koja ne samo da živi na bogatom i vrednom imanju koje poseduje, već to imanje nema kome da ostavi. Ova divna vest ipak neće biti dočekana raširenih ruku: Džejmi od svoje tetke ne bi na ovaj način nasledio samo bogato imanje, već i veliki broj robova, a to je nešto na šta Kler, kao žena iz 20. veka prosto ne može da pristane. Džejmi, ni sam ljubitelj ideje o vlasništvu nad ljudima, nakon razgovora sa Kler odbija tetkin predlog i njih dvoje odlaze da traže sreću na drugom mestu i zaista počnu život ispočetka.

Paralelno sa ovom pričom pratimo priču Rodžera i Brijane (ćerke Džejmija i Kler) koja se odvija na istom mestu, nekih dva veka kasnije. Rodžer i Brijana su sada već par, ali karakter koji je Brijana nesumnjivo nasledila od svoje majke njihovu vezu čini mnogo turbulentijom nego što bi trebalo da bude. Apsolutno svaki Rodžerov potez dovodi do svađe, bio to izuzetno romantičan i džentlmenski potez pri kom će je Rodžer zaprositi (a ona, naravno, odbiti) ili nesmotreno prećutkivanje saznanja o datumu smrti njenih roditelja. Ako ste mislili da je Kler žena kojoj je teško udovoljiti, čekajte da malo bolje upoznate njenu ćerku. Razlog zbog Rodžer odlučuje da prećuti podatak o smrtovnici Džejmija i Kler je prilično jednostavan: on se boji da će Brijana, podstaknuta ovim saznanjem, odlučiti da pokuša da prođe kroz kamenje i pokuša da promeni sudbinu svojih roditelja. Ona to, nakon što i sama dođe do istog saznanja, naravno čini, tako da se deo priče koji se bavi Rodžerom i Brijanom uglavnom sastoji iz njegovih pokušaja da je pronađe, najpre u 20. veku, a potom i (nakon što shvati da i sam može da putuje kroz vreme) i u 18. Ovakvo Rodžerovo ponašanje je krajnje nemotivisano (njihov odnos u prethodnim knjigama nedovoljno je produbljen i ni na koji način ne nagoveštava takvu vezanost), ali uzmimo u obzir činjenicu da ljudi svašta rade kada su zaljubljeni i na trenutak ostavimo taj propust po strani. Kada se konačno sretnu i odluče da se ipak venčaju, Rodžer priznaje Brijani šta je otkrio, nakon čega sledi još jedna svađa, još jedno razdvajanje i niz (blago rečeno) neprijatnih situacija koje će znatno uticati na tok priče i živote glavnih junaka. Fakat je, a to su primetili i čitaoci, da je većina tih neprijatnih situacija, na kojima se temelji zaplet čitavog romana, moglo biti izbegnuto prostim razgovorom kakav obično vode odrasle i zrele osobe. Ali ne i junaci ovog serijala! Moram da priznam da sam malo razočarana činjenicom da se čitava drama (a ako nečega ne manjka u ovom delu, to je onda količina drame) zasniva na nekoliko običnih nesporazuma (npr. da se Rodžer nakon prolaska kroz portal predstavljao kao Vejkfild, a ne Mekenzi, osnovnog zapleta ne bi ni bilo!).

Drums of Autumn je roman još obiminiji od svojih prethodnika, ali za razliku od njih, njegov prvi deo je izuzetno spor i lišen bitnih dešavanja. Tek na polovini Gabaldonova ubrzava tempo i pripoveda o događajima bitnim za osnovni tok radnje. Ako ste u prethodnik delovima zaticali sebe kako iskreno želite da Džejmi i Kler konačno imaju malo mira, u ovom ćete činiti upravo suprotno. Par se konačno skrasio, pa prvi deo knjige prati njihovu svakodnevnicu, izgradnju imanja, upoznavanja sa indijanskim običajima (što, naravno, ne protiče bez problema) i nekoliko nasumičnih mini-avantura. Dajana Gabaldon zaista lepo piše i uspela je već u prvoj knjizi da stvori junake koji su toliko prijemčivi da čitaoci širom planete s nestrpljenjem čekaju svaki novi nastavak kako bi saznali šta im se dalje dešavalo. Stvar je u tome da ste, ako ste već stigli do četvrtog dela, verovatno dovoljno investirani pa ćete nastaviti sa čitanjem serijala, međutim, da biste saznali kako će se završiti priča o Džejmi i Kler, moraćete da prolazite kroz stotine stranica deskripcije, digresija i događaja koji sa osnovnom radnjom nemaju nikakve veze. Za sada ne izgleda kao da autorka nema dovoljno ideja da bi nastavila serijal, naprotiv, ali njena neobjašnjiva potreba da svaki roman bude obimniji od prethodnog sa sobom nosi određeni danak.

Uvođenjem novih likova koji nose priču, Gabaldonova kao da je svoje glavne junake ovoj knjizi zanemarila. Iako su konstantno prisutni, Džejmi i Kler nisu nosioci fabule, a primetan je i korak unazad u slojevitosti njihove karakterizacije. Zanimljivo je, međutim, da Džejmi u kontaktu sa Brijanom konačno pokazuje u kom veku je rođen. Njihov odnos mnogo bolje akcentuje razlike u načinu mišljenja u 18. i 20. veku od odnosa Džejmija i Kler, naročito kada je u pitanju položaj žene (što je bistar omaž autorke promenama koje su na tom polju počinjale da se odvijaju drugoj polovini 20. veka). Primetno je i da se serijal sve manje oslanja na romansu (čitaoci koji su preskakali ljubavne scene konačno mogu da odahnu), a sve više na žanr klasičnog istorijskog romana. Uprkos svim ovim promenama na koje se autorka odlučila, kao i brojnim nedostacima na koje nailazimo u knjizi, Džejmi i Kler ostaju savršen par, možda ne toliko strastven, ali svakako zreliji, a njihov odnos ono što čitaoce tera da posegnu za svakom sledećom knjigom, ma koliko stranica imala. Nadajmo se da će tako biti i nakon sledećeg (još obimnijeg) dela serijala.

Kako Drums of Autumn nije preveden na srpski jezik, niti ima izgleda da će biti, ukoliko ne želite da čitate original, predlažem da date šansu seriji (Outlander) čija se četvrta sezona (koja prati baš ovu knjigu) upravo emituje. Do sada je izašlo nekoliko epizoda i ono što vam mogu reći jeste da je, uz nekoliko sitnih izmena, i dalje prilično verna originalu, a zbog formata, naravno, daleko dinamičnija. Prema tome, ako vas interesuje dalja sudbina likova Dajane Gabaldon, a niste sigurni da ste spremni da uložite svoje dragoceno vreme na čitanje desetak hiljada stranica koliko, za sada, čini ovaj serijal, znate šta vam je činiti i ne brinite, ima nas koji smo uporni i koji će vam u budućnosti prenositi svoja iskustva o svakom narednom nastavku.

Ocena: 3.5/5

Izdavač: Bantam Doubleday Dell Publishing Group Inc

Bojazan da će kvalitet pisanja Dajane Gabaldon opasti nakon dve obimne knjige o Kler Rendal, ratnoj medicinskoj sestri koja, potpuno neplanirano, prolazi kroz „drevni portal“ na jednom zabačenom brdašcetu u Škotskoj, i budi se na istom tom mestu, ali dva veka pre sopstvenog rođenja, nestala je onog trenutka kada sam počela sa čitanjem trećeg romana u serijalu Outlander, nazvanog prosto Voyager („Putnik“).

Ukoliko još uvek niste čitali ovaj serijal, budite upozoreni, spojleri u ovom postu su neizbežni, pa vam savetujem da prvo bacite pogled na recenzije prvog dela (Outlander – klik OVDE) ili drugog (Dragonfly In Amber – klik OVDE), zavisno od toga koliko ste upoznati sa samom pričom, bilo kroz knjige ili TV seriju.

Voyager je definitivno najkompleksnija knjiga u serijalu do sada i u njoj se toliko toga događa da prosto ne znam odakle bih počela. I strukturalno je roman kompleksniji od svojih prethodnika. Sastoji se od nekoliko vremenski različitih narativa koji se sporadično smenjuju. Najpre, narativ iz 1968. godine, u kojem Kler zajedno sa svojom ćerkom i istoričarem Rodžerom Mekenzijem istražuje dokumentaciju o Džejmiju; zatim narativ koji obuhvata period od 1948. godine, odnosno od njenog povratka u 20. vek, pa do 1968. godine kada će se Kler vratiti u Škotsku, u kojem saznajemo kako je izgledao njen brak sa Frenkom; zatim praćenje Džejmijevog života nakon bitke na Kalodenu i rastanka sa Kler, odnosno nakon 1745. godine; i konačno, period od 1766. godine, kada će se Kler i Džejmi ponovo sresti, posle čitave dve decenije razdvojenosti.

Dragonfly In Amber završava u trenutku kada Kler saznaje da je Džejmi preživeo bitku kod Kalodena, načinivši pri tome vremenski skok od dve decenije. Voyager je tu da zadovolji znatiželju čitalaca, pa konačno saznajemo o zajedničkom životu Kler i Frenka, o razvoju njene karijere i odluci da svojoj ćerki otkrije tajnu koju je čuvala godinama. Uporedo sa tom pričom, pratimo i Džejmijev život nakon bitke – izgnanstvo, vreme provedeno u zatvoru i konačno sticanje slobode.

Naslov romana jednom rečju obuhvata njegovu suštinu. Od trenutka kada se Kler ponovo susretne sa Džejmijem, koji pod novim imenom živi u Eginburgu kao poznati vlasnik štamparije, njih dvoje će konstantno biti u pokretu. Kler će ubrzo shvatiti da njen san o mirnom životu upravo to i jeste – samo san. Pri povratku u Lalibroh, Kler će doživeti prvo neprijatno iznenađenje, za koje će se pobrinuti Džejmijeva sestra: Džejmi je oženjen, a njegova supruga je Liri, devojka zbog koje Kler umalo da završi na lomači. Impulsivna kakva jeste, Kler odlučuje da zauvek napusti Škotsku, ali nepredviđene okolnosti će je naterati da se predomisli, mnogo brže nego što je to planirala. Od tog trenutka, nevolje se samo nižu.

Jedan od novih likova koje Dajana Gabaldon predstavlja u ovoj knjizi je mladi Ijan, Džejmijev najmlađi sestrić. Upravo će on biti razlog zbog kojeg će se Kler i Džejmi otisnuti na neplanirano putovanje iz Škotske. Prilikom Džejmijevog pokušaja da dođe do novca kojim će obezbediti Liri nakon što je njihov brak proglašen nevažećim, Ijana će oteti pirati. A kako je Džejmi već u lošim odnosnima sa svojom sestrom, jedino što mu preostaje jeste da krene za njim. Od tog trenutka, Voyager postaje potraga za mladim Ijanom – potraga koja će Džejmija i Kler odvesti čak do Amerike – a ujedno i pravi avanturistički roman čija se radnja mahom odvija na pučini i novim, neistraženim teritorijama, i koji pritom sadrži sve što jedan avanturistički roman sadrži: pirate, skriveno blago, nove kulture, pa čak i nešto nalik na vudu magiju.

Trenutak koji smo svi željno iščekivali – susret Kler i Džejmija nakon dvadeset godina razdvojenosti - a za koji je autorka lukavo gradila tenziju u prvoj trećini knjige, napisan je maestralno. Ono u čemu Dajana Gabaldon briljira svakako je opisivanje veoma emotivnih scena bez trunke patetike. Potpuno nespreman za ono što dolazi, Džejmi će izgubiti svest kada shvati da Kler zaista stoji u njegovoj štampariji. Time autorka otpušta tenziju, dodajući trunku komike ovom važnom trenutku i štedi čitaoca potpunog emotivnog rastrojstva. Ono o čemu će posebno voditi računa jeste realnost situacije. Time naročito mislim da odnos dvoje ljubavnika, koji se nisu videli čitave dve decenije, ispunjen stidljivošću i blagim grčem. Ovaj „period upoznavanja“, međutim, kratko će trajati i uskoro će Kler i Džejmi biti oni stari, što je pomalo problematično u pogledu karakterizacije. Čitalac može na trenutak da zaboravi da je prošlo toliko godina, likovi ne deluju nimalo starije, niti zrelije – ali s obzirom na to da su, takvi kakvi jesu, izuzetno dopadljivi, to je jedan od onih propusta na koji se može povremeno zažmuriti.

Sa druge strane, ono što je delovalo kao propust u drugoj knjizi, odnosno problematika „ciljanog“ vraćanja u prošlost, izražena kroz slučajeve Gejlis i Kler, dobilo je svoje pojašnjenje u ovom tomu. Naime, proučavanjem Gejlisinih dnevnika, Kler, Brijana i Rodžer će shvatiti da postoji način da se manipuliše prolaskom kroz portal. Vremenska razlika ostaje dva veka, ali je pomoću određenih vrsta dragog kamenja i posebnog rituala moguće bliže odrediti vreme u kojem će se „putnik“ naći. Ovo će kasnije potvrditi i sama Gejlis, kada je ponovo sretnemo u kolonijama, ovog puta kao gospođu Abernati. Njeno ponovno pojavljivanje biće nagovešteno na početku knjige, kada Kler, još uvek u Americi u 20. veku, bude prisustvovala pokušaju svog kolege da identifikuje zagonentne posmrtne ostatke pronađene u jednoj pećini na Jamajci.

Voyager je, osim što je kompleksniji, obimniji od svojih prethodnika (to je trend koji će autorka forsirati do kraja serijala – svaka knjiga je malo obimnija od prethodne) i tokom čitanja deluje kao da su neke scene umetnute kako bi se ispunila kvota. Ono što je meni bilo posebno zanimljivo jeste da Gabaldonova nije propustila da se osvrne na ovaj problem, pa će Džejmi u jednom razgovoru sa lordom Grejom (još jedan, ne tako nov lik, koji će biti važan u ovoj knjizi) diskutovati o obimnim knjigama i upravo kroz taj razgovor će autorka pokušati da objasni svoju sklonost ka opširnom pisanju:

“What is it – twelve hundred pages? Aye, I think so. After all, it is difficult to sum up the complications of a life in a short space with any hope of constructing an accurate account.”

“True. I have heard the point made, though, that the novelist’s skill lies in the artful selection of detail. Do you not suppose that a volume of such length may indicate a lack of discipline in such selection, and hence a lack of skill?”

“I have seen books where that is the case, to be sure. An author seeks by sheer inundation of detail to overwhelm the reader into belief. In this case, however, I think it isna so. Each character is most carefully considered, and all the incidents chosen seem necessary to the story.”

Ono što je sigurno jeste da Dajani Gabaldon ne nedostaje veština, a njen osećaj za detalje je izvanredan. I zaista, gotovo svaka, na prvi pogled nebitna scena iskorišćena je kasnije kao najava za neki događaj (jedan od najočiglednijih primera za to je upravo skelet koji će Kler i Džo zajedno ispitivati). Uprkos obimu romana, on ni u jednom trenutku nije dosadan i konstantno drži čitaoca napetim. Voyager je znatno dinamičniji od prethodne dve knjige. Taman kada ste pomislili da je vreme za predah, autorka će vam servirati nešto novo. Ovolika količina akcije može na trenutke da bude zamorna, lično sam priželjkivala da barem jednom naiđem na rečenicu poput „narednih nedelju dana su proveli mirno“, ali to se nikada nije dogodilo. Od trenutka kada se Kler vrati Džejmiju, radnja se odvija u svega nekoliko meseci konstantnog pokreta i preokreta.

Kao što neki od vas već znaju, prethodne dve knjige sam čitala nakon što sam ogledala ekranizaciju. Ovog puta je situacija obrnuta pa, s obzirom na to da se serija upravo emituje, neću moći u potpunosti da je uporedim sa originalom. Ono što mogu da kažem, do sada, jeste da su u seriji, za razliku od knjige, događaji prikazani hronološki (u dva narativa) što, iako mislim da nije loše rešenje, čini da priča deluje veoma razvučeno. U knjizi taj utisak izostaje, jer prikaz života Kler pre povratka u Škotsku dobijamo kroz reminiscencije, što priči daje izvesnu dinamičnost. Ovog puta su producenti odlučili da izbace neke delove iz knjige, što je razumljivo ako u obzir uzmemo broj događaja koji su u njoj opisani, ali i da izmene pojedine situacije koje su meni bile vrlo zanimljive. Jedna od tih izmena, mada ne preterano važna, jeste priprema Kler za prolazak kroz portal, koja je u romanu uključivala kupovinu kostima u jednoj lokalnoj radnji u Škotskoj, dok je u seriji, iz nekog razloga, Kler sama sašila haljinu u Americi.

Jedan interesantan i veoma važan momenat koji u seriji izostaje (što ne znači da ga neće biti) jeste psihička priprema Kler za povratak u prošlost. Naime, kada definitivno odluči da će se vratiti, Kler će otputovati u Ameriku kako bi dala otkaz u bolnici i regulisala obaveze i papirologiju u vezi sa imovinom. Kada se vrati u svoj porodični dom, ona će vrlo pažljivo posmatrati sve blagodeti modernog doba i pitati se koliko će joj odricanje od tehnologije u narednom periodu teško pasti, što je, verovatno, prva stvar koja bi svakome od nas pala na pamet pri samoj pomisli na putovanje kroz vreme: Koliko bi nam bilo teško da se odreknemo određenog stila života na koji smo navikli i koji shvatamo zdravo za gotovo?

I had been taking careful note of the machines-all the contrivances of modern daily life-and more important, of my own response to them. The train to Edinburgh, the plan-- to Boston, the taxicab from the airport, and all the dozens of tiny mechanical flourishes attending - vending machines, street lights, the plane's mile-high lavatory, with its swirl of nasty blue-green disinfectant, whisking waste and germs away with the push of a button. Restaurants with their tidy certificates from the Department of Health, guaranteeing at least a better than even chance of escaping food poisoning when eating therein. Inside my own house, the omnipresent buttons that supplied light and heat and water and cooked food.

The question was-did I care? I dipped a hand into the steaming bathwater and swirled it to and fro, watching the shadows of the vortex dancing in the marble depths. Could I live without all the "conveniences," large and small, to which I was accustomed?

Pažljivo promišljanje i planiranje povratka dovodi do toga da Kler ovog puta na put polazi spremna. Sa sobom će poneti antibiotike, stari novac kupljen od antikvara, prigodnu odeću (ako izuzmemo rajsferšlus na leđima) i jedan vrlo zanimljiv detalj: fotografije Brijane, kako bi Džejmi mogao da je vidi.

Kako će se razvijati serija ostaje da vidimo, naročito sada kada smo stigli do scene u štampariji koju smo nestrpljivo iščekivali. Ono što je sigurno jeste da materijala ima više nego dovoljno i da će biti pravi izazov smestiti ga u preostalih osam epizoda. A kada je o knjizi reč, ovde ću se zaustaviti, kako ovaj prikaz ne bi postao predugačak, i samo ću vam još jednom preporučiti da zaboravite na strah od obimnih knjiga i ovom serijalu pružite šansu. Ja lično, jedva čekam da vidim šta Džejmija i Kler čeka na novom kontinentu.

Ocena: 5/5

U poslednje vreme izbegavam serijale. Volim zaokruženu priču, a iskustvo je pokazalo da pisci koji upadnu u klopku dugih serijala ne mogu da se iskobeljaju iz nje, pa imamo ili slučajeve beskonačnih serijala (poput najčuvenijeg Martinovog) ili one priče koje su već zamišljene kao (uglavnom) trilogije, isključivo zbog trenutne popularnosti serijala kao takvih. U većini slučajeva kvalitet priče opada sa svakom knjigom, pa na kraju ostanete ili razočarani, ili, ako u nekom trenutku odustanete od čitanja, bez mogućnosti da stavite tačku na priču koju ste započeli, uprkos silnom vremenu koje ste u priču uložili (dakle, opet razočarani).

Sa serijalom Outlander Dajane Gabaldon upoznala sam se preko TV formata, odnosno TV serije koja je pre nekoliko godina snimljena po njenim knjigama. Tada sam saznala da je u pitanju ekranizacija i već nakon odgledanih nekoliko epizoda odlučila sam da moram pročitati knjige, uprkos činjenici da se serijal (trenutno) sastoji od devet knjiga, od kojih svaka ima približno hiljadu stranica.

Ukoliko još uvek niste upoznati sa ovim delom, vodite računa: s obzirom na to da će u ovom postu biti reči o drugoj knjizi serijala, spojleri su neizbežni. O prvoj knjizi, Outlander (kod nas prevedena kao Tuđinka) već sam pisala, recenziju možete pročitati klikom OVDE.

Dragonfly In Amber (Vilin konjic u ćilibaru) je, dakle, druga knjiga u serijalu koji prati Kler Randal, ženu koja je, sasvim slučajno, uspela da se vrati u prošlost i to čitava dva veka pre svog vremena. Nakon neuspelog pokušaja da izmeni tok istorije i spasi klanove Škotske od propasti, ona ponovo prolazi kroz misteriozni portal i vraća se natrag u dvadeseti vek.

Godina je 1968. i Kler, sada priznata lekarka u američkim medicinskim krugovima, zajedno sa svojom kćerkom Brijanom, stiže u Škotsku kako bi odala poslednju počast starom prijatelju svog pokojnog muža. Ali to nije jedini povod njenog dolaska. Kler je, nakon svog neobjašnjivog povratka, obećala Frenku da Brijana nikada neće saznati da joj on nije otac. A sada, kada je Brijana dovoljno odrasla i kada Frenk više nije među živima, Kler je odlučila da se konačno oslobodi tereta koji sa sobom nosi godinama i svojoj kćerki pokuša da objasni šta se zaista dogodilo one davne 1945. godine. U tome bi joj mogao pomoći Rodžer, usvojeni sin pastora Vejkfilda, i sam vrlo ugledan istoričar. Kler će svoje zanimanje za Jakobitski ustanak predstaviti kao mali istorijski projekat, a Rodžerova upornost da joj pomogne, uprkos Brijaninom negodovanju, rezultiraće informacijama koje neće šokirati samo Kler, već i Rodžera samog.

Roman je ispresecan reminiscencijama u kojima nas autorka vraća u osamnaesti vek, na mestu gde se prvi roman završio. Kler i Džejmi su sada u Parizu i nastavljaju svoju misiju gušenja ustanka i sprečavanja tragične pogibije škotske vojske na Kalodenu. Roman je, baš kao i njegov prethodnik, izuzetno obiman i detaljan, ali Gabaldonova i ovde pokazuje svoj talenat u pripovedanju – uprkos velikom broju strana, brojnim sporednim likovima, opisima ulica Pariza, običaja vremena u kojem se priča odvija, istorijskim činjenicama i političkim zbivanjima, letećete kroz ovu priču i bićete ubeđeni da je svaki pasus u romanu neophodan.

No, iako se može reći da je akcenat u ovoj knjizi na istorijskom i političkom aspektu, roman zbog toga ne gubi poene kod čitalaca koji su željni romanse. Kler i Džejmi su i dalje onaj savršeni par koji je mnoge uvukao u priču, a situacije kroz koje prolaze slamaće vam srce i jačati veru u ljubav i postojanje srodnih duša, iznova i iznova. Džejmi, pak, po mom skromnom mišljenju, ostaje jedan od najsavršenijih muškaraca koje je književnost ikada iznedrila. Ako vas je osvojio u prvoj knjizi, do kraja druge ćete verovatno već biti beznadežan slučaj.

Spekulacije o paralelnim univerzumima, mogućim promenama istorijskog toka i posledicama koje bi takvo delovanje imalo na sadašnjost kakvu znamo, Gabaldonova je pokušala da produbi u nekoliko navrata, čak i kroz teoriju o virusima i bakterijama koje izazivaju bolesti (što joj je, ipak, struka). Kler će u jednom momentu uceniti Džejmija, tražeći nemoguće – da poštedi život Džonatanu Randalu, kako bi njen muž uopšte i dobio šansu da se rodi dva veka kasnije. No, neizbežan sukob Rendala i Džejmija (sa ne tako neočekivanim preokretom), ali i sled događaja glavne niti fabule, odnosno gušenja ustanka, pokazuju stav autorke da istorijom ipak nije moguće manipulisati.

Sa druge strane, ono o čemu nikako ne mogu da prestanem da razmišljam otkako sam počela da čitam ovaj serijal, jeste nerešiv začarani krug koji bi izazvalo ovakvo putovanje kroz vreme. Baš kao i Kler, i Gejlis Dankan je uspela da prođe kroz kružno kamenje Kreg Na Duna, i to baš u godini u kojoj se Kler sa svojom kćerkom vraća u Škotsku. Kler će pokušati da spreči Gejlis da ode, kako bi joj spasila život, ali i taj čin bi sa sobom mogao nositi posledice neviđenih razmera. Dakle, slučaj ovakvog vraćanja kroz vreme doveo bi do beskonačne petlje (infinite loop) i sukobio se sa logikom linearnog protoka vremena. Odnosno, svakih dve stotine godina, vreme bi napravilo izvestan zaokret. Kler bi prošla kroz portal 1945. godine, vratila se u 1743. godinu, pa natrag u 20. vek i konačno, opet natrag u osamnaesti. No bilo kako da se njen život završi, i u bilo kom veku, ona će se ponovo roditi 1918. godine, samo da bi se 27 godina kasnije vratila u prošlost gde će sresti Džejmija (isto važi i za Gejlis). Ovakvo stanje stvari svakako daje jednu novu dimenziju pojmu večne ljubavi, zar ne?

Koliko god nelogičan zamajac čitave priče bio, ako uopšte ima smisla tražiti bilo kakvu logiku u fikciji koja se bavi putovanjem kroz vreme, Dragonfly In Amber je svakako opravdao očekivanja (možda čak i nadmašio), a cliffhanger kojim je autorka rešila da završi knjigu, učiniće da budete zahvalni što ste serijal otkrili tek sada i što ne morate da čekate na objavljivanje trećeg dela. Verujte mi, trebaće vam ogromna snaga volje da makar ne zavirite u Voyager. Dokle će Gabaldonova održavati kvalitet, ostaje da vidimo.

I za kraj, par reči o odnosu romana i njegove ekranizacije, za vas koji ste već gledali seriju, a tek planirate da čitate knjigu. Ja sam, pre čitanja knjige, dobila informaciju da se roman i serija znatno razlikuju. To, međutim, nije slučaj. Priča je izuzetno verna, baš kao i u slučaju sa prvim delom, uz neke sitne izmene koje ne utiču značajno na glavnu nit fabule. Ipak, kao neko ko je prvo pogledao ekranizaciju, pa tek onda pročitao knjigu, odgovorno tvrdim da to što znate šta će se dogoditi, neće mnogo uticati na uživanje u knjizi (možda će čak i pomoći da je brže i lakše pročitate), a to je, rekla bih, još jedna stavka koja se mora dodati na spisak stvari koje Gabaldonovu čine dobrim piscem (barem za sada, da ne ureknemo).

Ocena: 5/5