Početno pitanje – Dejvid Nikols

Dejvid Nikols je britanski pisac, autor romana „Početno pitanje“, „Understudy“ (nije preveden na srpski jezik), „Jedan dan“ i „Mi“. Osim što se bavi pisanjem romana, Nikols je i scenarista, pa je tako sam pisao scenarije za ekranizacije svojih romana „Početno pitanje“ i „Jedan dan“.

„Početno pitanje“ je prvi Nikolsov roman. To je priča o Brajanu Džeksonu, studentu na prvoj godini studija engleske književnosti, smeštena u 1985. godinu. Brajan je hodajuća riznica opštih informacija i kao takav, ljubitelj je kvizova, naročito „Univerzitetskog izazova“, koji je još kao dete gledao sa svojim ocem. „Univerzitetski izazov“ je ujedno i najsnažnija uspomena koja ga vezuje za pokojnog oca.

Nakon što stigne na fakultet, Brajan nalazi oglas za testiranje potencijalnih kandidata za ovaj kviz i odlučuje da se prijavi. Tu upoznaje Alis, fakultetsku lepoticu, i odlučuje da će je osvojiti jedinim kvalitetom koji poseduje: svojim širokim znanjem i dokazivanjem na testu. Alis na testiranje dolazi blago pripita i traži od Brajana odgovore na određena pitanja (koje joj on kavaljerski daje), što rezultira činjenicom da Alis prolazi kvalifikacije, dok Brajan ostaje kao prva rezerva.

Originalni naslov romana je Starter for ten, što je zapravo fraza iz samog kviza. Radi se o početnom pitanju (otud prevod naslova) koje određenoj ekipi može doneti 10 bodova (Your starter for ten). Naslov na taj način direktno ukazuje na kviz, dok, sa druge strane, funkcioniše kao metafora za dokazivanje, polaganje „životnog ispita“ koji stoji pred protagonistom.

Roman se i kod nas reklamira kao knjiga koju „morate pročitati ako ste ikada bili student“, međutim, kako se britanski sistem školovanja razlikuje od našeg, mene čitava priča više podseća na srednjoškolske nego na studentske dane.

Brajan nije savršen, a ponekad je i iritantan, ali mislim da je to bila piščeva poenta, jer – koji je osamnaestogodišnjak savršen? Bačen u novo okruženje, Brajan očajnički pokušava da se dopadne svima, trudeći se da u svakom momentu bude zanimljiv i duhovit. Kako nema baš izražen smisao za humor, često ćete uz ovu knjigu prevrtati očima na neuspele šale, do te mere neuspele da izazivaju blagi transfer neprijatnosti kod čitalaca. Ali to jeste upravo to životno doba, kada svako izgrađuje sebe i kada su mišljenje okoline i osećaj pripadnosti visoko na skali prioriteta.

U tom smislu je „Početno pitanje“ pomalo klišeizirana priča o sazrevanju. Brajan se na početku zaljubljuje u Alis, samo zbog toga što je vanredno lepa, iako sa drugim devojkama koje se pojavljuju u romanu (Rebeka i Lusi) ima mnogo toga zajedničkog. Pored Alise, tipične lepotice iz bogate porodice, srećemo još tipskih, ukalupljenih likova, poput Spensera („probisveta“ iz radničke klase), Patrika (uobraženog „štrebera“), Rebeku (alternativnu, politički aktivnu devojku koja se zalaže za marksizam), pa čak i liberalne roditelje lepe Alis (koji su, naravno, nudisti i vegetarijanci).

Roman otvara pitanje socijalnih razlika u Britaniji, pa tako s jedne strane imamo Brajanovo okruženje na univerzitetu (viša srednja klasa), a sa druge okruženje kod kuće (radnička klasa) i njegovu konstantnu razapetost između njih. Takođe, autor se poigrava ključnom razlikom između tipova znanja, tj. opšteg, teorijskog znanja i životne mudrosti, kao i zamkom u koju individua može da upadne ukoliko te dve vrste znanja ne razlikuje.

Brajan na kraju romana ipak shvata gde pripada i koje su prave životne vrednosti, pa je u tom smislu „Početno pitanje“ Nikolsov pokušaj pisanja tipičnog bildungsromana.

Ono što je zanimljivo kod Nikolsa kao pisca jeste njegov trud oko građe romana. Svako poglavlje „Početnog pitanja“ počinje pitanjem nalik na ona iz kviza. Pitanja nisu nasumično odabrana, već nagoveštavaju pravac u kom će se priča u datom poglavlju razvijati, tako da, osim što ćete pratiti priču o Brajanu, dobićete i 42 informacije (koliko ima poglavlja), koje možda i niste znali. Sličan pristup formi romana vidi se i u romanu „Jedan dan“. Naime, svako poglavlje predstavlja isti datum u rasponu od 20 godina. To je nešto po čemu se Nikolsov stil svakako izdvaja.

Kao što je već rečeno, „Početno pitanje“ je prvi Nikolsov roman. Pre “Početnog pitanja“ sam pročitala „Jedan dan“ (napisan šest godina posle) i moram priznati da mi se potonji znatno više dopao, ali mislim da je to pozitivna stvar, jer pokazuje Nikolsa kao pisca koji svakim svojim romanom napreduje. Stilski, autor podseća na mešavinu Parsonsa i Hornbija, pa ukoliko volite takve autore, dajte mu šansu. Ovo verovatno neće biti poslednja knjiga ovog pisca koju ću pročitati, jer svima nama ponekad treba odmor od „teškog štiva“, zar ne?

Ocena: 2.5/5

Reading challenge: Prva knjiga popularnog pisca

2 comments:

Isidora ĐolovićMarch 2, 2017 at 7:11 PM
Baš sam juče završila čitanje ovog romana i odmah se setih tvog prikaza. Kao i uvek, savršeno istaknute sve dobre i loše strane dela, slažem se u svemu, potpuno identični utisci. Inače, prvo sam pogledala film negde oko Nove godine i ovo je redak slučaj da je ekranizacija išla pre čitanja, tako da mogu reći samo - film je za nijansu bolji! Iako su likovi u romanu, naravno, složeniji, više mi se dopada način na koji su njihovi odnosi i oni sami predstavljeni u igranoj verziji. Primera radi, Džejms Mekavoj kao Brajan daleko je dopadljiviji od ovog književnog, koji me toliko nervirao da sam na momente prekidala čitanje radi negodovanja naglas!:)
Potpuno se slažem za glupave "odvale", a takođe mi se dopala smislenost citiranih pitanja i odgovora kao nagoveštaj radnje u poglavlju koje sledi.
Da napomenem, ne znam kako tebi, ali najviše me - onako, kolegijalno - iritirao Brajanov nadobudni (premda ubedljivo predočen) stav, iako (što i ne krije) niti razume tu književnost koju studira, niti je svestan koliko nema pojma....INGRID Lindgren? GERI Karamazov? Zaspao na pola uvodnog stiha Kolridžovog "Starog mornara"?....itd. Znam ovakve likove, što je najgore.