KZM kutija – jul

Danas ćemo razgovarati o tri stvari: o lošem osećaju, Pošti Srbije i sadržaju KZM kutije.

Sigurna sam da znate koliko je teško izbeći spojlere o nečemu što još nište videli. Ja se svakog meseca trudim da ne vidim šta su drugi ljudi dobili po ovim kutijama iznenađenja, jednako kao što se trudim da ne otvaram fejs pre nego što ću pogledati neke od super popularnih serija koje pratim. Ovih par dana je to bilo malo teže jer su svi dobili kutiju pre mene, a pošto znam odakle dolazi i koliko jednoj pošiljci obično treba da stigne iz jednog grada u drugi, počela sam, naravno, malčice da brinem.

Umesto da jučerašnji dan provedem u kuckanju posta o kutiji, provela sam ga u razgovoru sa desetak službenika pošte (btw. upravo su me zvali da mi jave da je stigla u Beograd, što zaokružuje priču o tome koliko sistem funkcioniše). Pošto sam proverila sa drugarima iz KZMa da li je kutija poslata (jeste), a oni proverili sa svojom lokalnom Poštom da li su je prosledili, saznala sam da „koleginica“ nije skenirala paket, tako da oni nisu u mogućnosti da ga prate, pa sve što znaju jeste da su primili moju kutiju u toj Pošti u kojoj nije skenirana, ali ne i gde se trenutno nalazi. Onda je bio red na mene, pa sam posle nekoliko poziva i mnogo „Uh, oh, znate, mi nismo zaduženi za to, zovite taj-i-taj broj i tražite tog-i-tog“ konačno dobila izvesnog Vladu koji je bio izuzetno ljubazan i rad da mi pomogne. Uprkos njegovoj dobroj volji, nije mnogo mogao da uradi, jer sve što su znali o kutiji jeste njen broj za praćenje. S obzirom na to da paket nije skeniran, u sistemu nije bilo podataka ni o primaocu, ni o pošiljaocu, ni o gramaži, ali su imali informaciju da je cena poštarina nešto više od 3000 dinara, što, naravno, ne može biti slučaj, sve da je u paketu bilo suvo zlato. Neka moja pretpostavka je da je možda u tome bio problem. Da ne dužim, posle još nekoliko razgovora sa raznim službenicima raznih filijala, kolektivno smo došli do zaključka da nemamo pojma gde je kutija i da ćemo verovatno morati da popunjavamo neke silne formulare o žalbama i potražnjama. A pretpostavićete, nisam nameravala tako da provedem vikend.

A onda me je jutros probudio pošar (poziv koji sam primila dok sam kucala ovaj post svedoči da nisam sve to sanjala)! I konačno sam preuzela svoju (poprilično tešku) KZM kutiju.

Caka sa paketom ovog meseca bila je u tome što je svako dobio drugačiju knjigu, dok su propratne sitnice u svim paketima iste. Pored toga, nekoliko kutija (nasumično odabranih) sadržalo dve knjige, i kao potvrda da kosmička pravda ipak postoji, ova moja vagabundo kutija bila je jedna od tih! Kao što to obično biva, imala sam malu pomoć pri otvaranju, jer ako iko voli unboxing sesije više od mene, to su onda moje mačke. Ovog puta, asistentkinja mi je bila Živka (koja traži nekoga da je udomi, čisto da znate).

Pa da krenemo:

Prvo i osnovno, knjige! „Ne pitaj me kako sam“ (Ivana Lukić), u izdanju Kreativnog centra, ovogodišnji dobitnik nagrade Politikinog zabavnika i „Spavači“ (Lorenco Karkatera) u izdanju Samizdata. Nemam nijednu, nisam čitala nijednu i planiram da pročitam obe. „Ne pitaj me kako sam“ naginje na tinjedž štivo, ali je u formi crtica i deluje zanimljivo, „Spavači“ su malo agresivniji triler, koji me po opisu podseća na Cidade de Deus, dakle... očekujte recenziju na blogu u skorijoj budućnosti.

Prva stvar koja je ispala iz paketića bio je privezak za ključeve koji poručuje Be brave (i univerzum će te nagraditi kutijom koja ima dve knjige).

Tu su i obeleživači za knjige, ovog puta sa motivima iz „Pesme leda i vatre“. Ja sam dobila kuće Stark i Targerijen. Trivia: nisam zaluđenik za Martinovom beskrajnom sagom, ali gledam seriju sa svojom lepšom polovinom. I znate šta, omiljeni likovi su mi Sersei i Tirion, odnosno Lanisteri (haha!). Šta da vam kažem, postoji to nešto što se zove harizma negativnog junaka, i ponekad joj je teško odoleti.

Još jedan veoma popularan trend van čijih sam tokova je roman „Lažljivci“ (E. Lokhart) i u njegovu čast smo dobili nešto za šta pretpostavljam da je podmetač za čaše sa citatom „Ne prihvataj zlo koje možeš da promeniš“.

Radost za školarce/studente/skribomane stiže u obliku sveske i grafitne olovke. To je lep, praktičan detalj ovog paketa, jer ko čita, taj obično nešto i piše i svakako se da iskoristiti.

I na kraju – čarapice! Omiljeni Živkin predmet koji sam joj jedva otela. Ako mene pitate, soknica nikad dosta, a ove su još i mirišljave. Ako Živku pitate (koja sada umilno spava pored mene), trebalo bi proveriti sastav supstance kojom su čarapice namirisane, pošto imaju čudan efekat na mačke.

To bi bilo to! Zaključiću ovaj poduži post opštim utiskom, koji je svakako pozitivan. Kutija je puna sitnica, ovog puta vrlo iskoristljivih (bukvalno svaka stvar može da se iskoristi, što je stvarno plus) i sadrži dobre naslove. Moram da pohvalim drugare iz Knjižare za mlade jer se vidi da se trude da udovolje svakome, ma koliko to zaludna rabota bila, i što slušaju predloge kupaca (sećate se, drugari, kada sam pominjala čarapice kao mogući detalj u kutiji? *svima kojima se čarapice ne dopadaju se ovim putem izvinjavam*).

I naravno, ukoliko se do sada niste susreli sa ovim proizvodom, a želeli biste, možete poručiti svoju kutiju tako što ćete kontaktirati Knjižaru za mlade (facebook, instagram). Kutija se poručuje jednom mesečno i cena joj je 950 dinara (u cenu je uključena i poštarina).

Da li ste vi dobili svoju KZM kutiju (znam da jeste, svi su)? Šta vam se najviše dopada ovog meseca?

4 comments:

IvanaJuly 1, 2016 at 2:41 PM
Već neko vreme kružim oko Spavača, gledala sam film odavno i užasno je težak, verujem da je knjiga još jezivija, čekam recenziju.😊
AnonymousJuly 3, 2016 at 11:14 PM
Spavaci je jedan od mojih omiljenih filmova. Knjigu nisam citala iako sam film prvi put gledala bas davno. Takodje sa nestrpljenjem cekam recenziju knjige