Frederik Bakman (1981) je švedski pisac,
kolumnista i jedan od najpoznatijih blogera na švedskoj sceni. Svetsku slavu je
stekao 2012. godine, kada je objavio svoj prvi roman „Čovek po imenu Uve“, koji
je preveden na 40 jezika, prodat u više od tri miliona primeraka širom sveta, a
2017. godine je po njemu snimljen istoimeni film, nominovan za Oskara. Nakon
ogromnog uspeha svog prvenca, Bakman je napisao još dva romana, takođe
bestselera, i jedno delo iz oblasti publicistike.
Uve je glavno džangrizalo u komšiluku. Svi to
znaju. Svakoga dana, u isto vreme, on kreće u svoju inspekciju po naselju:
šutne tablu sa natpisom o zabranjenom saobraćaju u naselju, proverava da neko
slučajno nije obio neku od garaža (to se nikada nije dogodilo, ali niko ne može
da tvrdi da nikada neće), popisuje registarske tablice sa parkinga za goste
(ukoliko je neko na parkingu ostao duže od 24 časa, koliko je predviđeno, Uve
bi od Saobraćajne uprave tražio kontakt, pozvao vlasnike i saopštio im da su
„proklete nesposobne vucibatine koje ne umeju da čitaju table napisane na
švedskom“), nadgleda kante za reciklažu đubreta i tri puta proverava da li su
vrata zaključana.
Svi u kraju znaju ko je Uve: „Uve ima pedeset
devet godina. Vozi Sab. Ima običaj da u ljude koji mu se ne dopadaju upire
prstom i to tako kao da su oni provalnici, a Uveov kažiprst policijska džepna
lampa“. Ali oni isto tako znaju da Uve nije uvek bio toliko ogorčen (mada
nikada nije bio ni posebno vedar). A znaju i zbog čega je sada takav.
Pravila su za Uvea jako bitna. Da nema pravila,
nastao bi opšti haos, njemu je to jasno. On je u svom životu sve radio po
pravilima: zaposlio se, oženio se, redovno plaćao poreze. I život prosto nije
trebalo da bude ovakav. Život bez Sonje. Pre nego što se ona pojavila, on kao
da nije ni živeo („Ranije su ljudi tvrdili da Uve posmatra život kao crno-beo.
Ona je donela boje. Sve boje u njegovom životu.“), a nakon svih godina
provedenih sa njom, život bez nje prosto nema smisla. I zbog toga je Uve odlučio
da umre.
Ali onda se pred njegovim vratima pojavila jedna
ofucana mačka, koja nikako da ode, a u naselje se doselila nova porodica. I sve
se poremetilo. Uve prosto nije imao vremena da obavi ono što je namerio. Prvo
su ga prekidali kad god bi rešio da završi sa tim, a onda je postepeno postao
strašno zauzet rešavanjem tuđih problema. I tako je, malo po malo, čovek po
imenu Uve od glavnog džangrizala u komšiluku postao neizmerno voljen i cenjen,
kako od strane svojih komšija, tako i od čitalaca.
„Čovek po imenu Uve“ je zaista divan roman. I
postoji razlog što je baš ovo jedna od onih knjiga koju svi vole. Svaki junak u
knjizi ima svoje mesto u priči i doprinosi joj svojim prisustvom. Sećanje na
Sonju, koja je Uveovom životu dala smisao, i njena smrt koja ga je oduzela;
odnos Uvea i Runea, dva prijatelja i rivala, kojima je povod za dugogodišnji „rat“
bio neslaganje oko marke automobila („Sonja je jednom rekla da onaj ko želi da
razume Uvea i Runea mora da shvati kako su to ljudi rođeni u pogrešno vreme.
Ljudi poput njih traže samo nekoliko jednostavnih stvari od života, govorila
je. Krov nad glavom, tihu ulicu, određenu marku automobila i ženu kojoj će biti
verni. Posao na kom imaju funkciju. Kuću u kojoj se različite stvari kvare u
ravnomernim intervalima, tako da imaju šta da popravljaju.“); Parvani, njen muž
„nesposobnjaković“ Patrik i njihova deca, čiji će dolazak u naselje Uveu
indirektno dati razlog da nastavi da živi.
Priča o lokalnom zanovetalu koji je izgubio volju
za životom i kroz čitav roman razmišlja o načinima na koje bi konačno mogao da
ga okonča, u osnovi obećava depresivan ton, ali ovaj roman je izuzetno duhovit
(za čitaoce koji uživaju u specifičnom skandinavskom humoru) i zrači
nesvakidašnjom toplinom. Reminiscencije na Uveovu mladost izazvaće u vama
razumevanje za njegovo ponašanje, a uz pomoć vedre Parvani i svojeglave ofucane
mačke (i zajedno sa njima), postepeno ćete se vezivati za ovog ćudljivog starca ogromnog srca (bukvalno ogromnog, to će vam potvrditi njegov lekar),
sve dok ne sklopite korice knjige i kraj ove priče dočekate obuzeti miksom
emocija – sa toplinom u grudima i suzama u očima. Kratko poznanstvo sa Uveom vas neće ostaviti ravnodušnim (mene svakako nije) i sigurno ćete poželeti
da mu se u nekom trenutku ponovo vratite. I ponovo. I da ga preporučite svima.
Jer ipak postoji dobar razlog što je ova priča, ispisana pitkim, jednostavnim
stilom, opčinila i najizbirljivije čitaoce širom sveta.
Ocena: 5/5
Izdavač: Laguna
Posts
Knjiga koju bukvalno svako moze da zavoli. A u startu sam bila i ja skeptik, vecina modernih "hit" knjiga mi se ne dopadne.
ReplyDeleteIsti slučaj i kod mene. Zapala mi je za oko još pre nego što su kod nas krenuli da je najavljuju kao fenomen, a onda sam se malo zabrinula. Ali ipak sam odlučila da je pročitam (ohrabrilo me je to što je skandinavski pisac u pitanju, a u poslednje vreme mi se dopada njihov stil) i malo je reći da mi je drago. Stvarno je divna :)
DeletePokušavam da se setim da li sam čitala išta od nekog savremenog skandinavskog autora i ništa mi ne pada na pamet. Kakav je taj skandinavski humor i koliko se razlikuje od britanskog?
ReplyDeleteDa li je moguće? :) Meni u poslednje vreme baš prijaju. Ako voliš britanski humor, onda će ti možda leći i njihov (ja volim oba). Nije im stran crni humor, a vala ni apsurd, a meni je to ponekad sasvim dovoljno. Ako budeš tražila preporuke za Skandinavce, javi se :)
DeleteObozavam tvoj blog i tvoje recenzije! Nije me ova knjiga narocito vukla upravo iz razloga sto je svi hvale, bojala sam se da se meni nece dopasti, ali nakon tvoje recenzije i preporuke, definitivno cu je nabaviti :)
ReplyDeleteHvala od srca! I ja sam poprilično sumnjičava prema "svetskim bestselerima", ali ova knjiga je zaista divna i najiskrenije je preporučujem :)
DeleteHvala! Baš me zanima da li će ti se dopasti. :)
ReplyDeleteEvo, ja sam je upravo kupila, inspirisana tvojom recenzijom. :)
ReplyDeleteDivno! Uživaj! :)
DeleteKnjiga je za cistu desetku
ReplyDeleteКњига је, наравно, феноменална. "Срце му је превелико" - суво је закључио лекар.
ReplyDeleteЈедино ми није на крају јасно на каквој му се позајмици захваљује Парвани.