Daću ti sunce – Džendi Nelson


Džendi Nelson je američka autorka romana za omladinu. Pre nego što se proslavila kao autor, radila je u izdavaštvu. Svoj prvi roman The Sky Is Everywhere napisala je 2010. godine, ali je svetsku slavu stekla svojim drugim romanom „Daću ti sunce“ (I’ll Give You The Sun), za koji je dobila brojne nagrade i priznanja i koji se vrlo brzo popeo na sam vrh većine top lista najprodavanijih romana širom sveta.


„Daću ti sunce“ je priča koja prati blizance Nou i Džud. Roman se sastoji iz dva narativa. Ne samo što je ispripovedan iz dve perspektive, već su i perspektive pripovedača u različitim vremenskim periodima: Noa pripoveda pre, a Džud nakon tragedije koja ih je izmenila iz korena.

Iako blizanci, Džud i Noa su sušte suprotnosti. Sa trinaest godina, koliko blizanci imaju u delu koji pripoveda Noa, on je osobenjak, povučena umetnička duša koja čitav svet vidi kroz boje i oblike koje će kasnije preneti na papir. Njegov talenat i ljubav prema umetnosti za Nou predstavljaju jedini način da iskreno komunicira sa okolinom. Noa u tajnosti otkriva svoju seksualnost i od okoline krije svoju zaljubljenost u lokalnog dečaka. Zbog tajne koja ga pritiska oseća se kao da je sam na svetu, pa ova osećanja imaju velikog udela u otuđenosti kojoj se prepušta. Džud je, sa druge strane, izrazito društvena i popularna devojčica nemirnog duha.

 Tri godine kasnije, međutim, blizance će zadesiti tragedija koja će učiniti da im se karakteri gotovo zamene: šesnaestogodišnja Džud je tiha, povučena, paranoična umetnica koju paralizuju hipohondrija i sujeverje. Osećaj krivice i sramote koju nosi sa sobom sprečavaju je da se nekome otvori i poveri. Noa se, nakon što nije primljen u umetničku školu, u potpunosti odriče svog talenta i postaje jedan u nizu razuzdanih tinejdžera bez ikakvih interesovanja.

Ma koliko da su bliski, Noa i Džud su u večitom sukobu. Bilo da je to borba za majčinu naklonost i za ljubav oca, ili za ulazak u umetničku školu. Jedna od njihovih mnogobrojnih „igara“ odlično opisuje njihovu poziciju: oni dele svet između sebe, tako da jednom pripadaju drveće, nebo i reke, a drugom zvezde, zemlja i sunce, povremeno se menjajući kada to okolnosti nalažu (otud i naslov romana „Daću ti sunce“, kao replika iz samog dela), kao da čitav svet i sve na njemu ne može biti dovoljno za oboje. I čini se da je upravo tako, jer čak i uloge „čudaka“ i popularne osobe igraju na smenu, a ni titulu umetnika u porodici ne mogu nositi istovremeno.

Osim samog procesa odrastanja (ovo jeste jedan od Coming of Age romana) i svih muka koje sa sobom ovaj period života nosi, roman dotiče još jednu, veoma važnu (i na veliku žalost još uvek tabu) temu: otkrivanje homoseksualne prirode i svih nedoumica i strahova koje osobu u ovom slučaju prate, pa i osećaj nepripadanja i niže vrednosti, kao i konstantnog straha od osude okoline i (još bitnije) osobe ka kojoj se oseća naklonost. Nelsonova jasno izražava svoj stav prema ovoj temi, jer Noa, suprotno svojim očekivanjima, ipak nailazi na podršku okoline, ali i na prihvatanje svoje simpatije, što njegovoj priči, barem u tom pogledu, daje pomalo bajkovitu crtu. Na ovaj način autorka ohrabruje svoje čitaoce da budu ono što jesu i da ne potiskuju svoju prirodu zbog straha da će biti odbačeni. Oni zbog kojih konstantno morate da se pretvarate ni ne zaslužuju da vas upoznaju. Tome se pridružuje i izdavač za naše tržište koji je roman propratio jednostavnom, a vrlo efektnom parolom Different is OK. I naravno da jeste ok.

Uprkos tome što mislim da je tema koja prati Noina poglavlja veoma važna i da o njoj treba otvoreno razgovarati, Džudina priča mi je bila daleko interesantnija (a i tragičnija), možda baš zbog toga što nije pretendovala na tako očiglednu poruku i iznošenje stava.

Nakon tragedije, Džud se potpuno povlači u sebe i gubi samopouzdanje po kojem je ranije bila poznata. Uverena da je zbog greške iz mladosti proganja duh koji lomi svako umetničko delo koje stvori ona se psihotično vezuje za duh pokojne bake i njenu Bibliju (knjigu sa sujevernim savetima i obredima) i strahuje od najegzotičnijih oboljenja za koje je nauka ikada čula. Bakin duh i čitava atmosfera koja okružuje Džud u sebi nosi notu magijskog realizma, čineći njena poglavlja suštinski drugačijim od Noinih. Ono što njenu priču, takođe, čini jačom jeste lik Giljerma Garsije, genijalnog umetnika koji se zbog sopstvene tragedije povlači iz javnosti, i koji nakon kraćeg vremena provedenog sa Džud, prihvata njenu molbu da joj bude mentor i da joj pomogne u misiji da zadovolji rušilački duh tako što će isklesati figuru u kamenu. Kulminacija romana dolazi u momentu kada Giljermo i Džud shvate da tragedije koje su ih zadesile zapravo potiču od istog događaja.

U jednom trenutku se dogodilo da je književnost za omladinu postala zaseban, vrlo popularan, a samim tim i profitabilan žanr, što sa sobom kao posledicu donosi prezasićenje tržišta. I zaista, ovakvi romani su svugde i pišu se po oprobanom receptu, deleći žanr na dve grupe: one distopijske i one koji se dotiču realnih problema tinejdžera, ovaploćenih u izrazito tragičnim pričama ili tabu temama. U moru takvih romana ostaće upamćeni samo pojedini, a to bi vrlo lako mogao biti i ovaj, s obzirom na to da je pobrao simpatije (i izmamio suze) čitatelja širom sveta. Mada je, moram da priznam, moj favorit na ovom polju ipak roman „Na posebna te vodim mesta“. Pročitajte oba i dajte svoj sud, čak iako ste odavno prevazišli sve muke odrastanja, neke teme se ipak nikada ne prerastu.

Ocena: 3/5

Reading Challenge: Preporuka od nepoznate osobe

Izdavač za Srbiju: Urban Reads

CONVERSATION

4 comments:

  1. Ovo mi deluje baš zanimljivo, ja sam još u onom distopija ili YA fantazija, nekako ne čitam često ove coming of age knjige, ne znam zašto.:-D
    Inače sam odušvljena izdavačem urban reads, baš su u toku sa popularnim knjigama u svetu.

    ReplyDelete
    Replies
    1. Meni su ove draže, sa tim YA distopijama se ne slažem najbolje (a inače obožavam distopijske romane). O izdavaču imam samo reči hvale, zaista. :)

      Delete
  2. meni je ova knjiga cista petica, mozda iz razloga sto sam se poistovetila sa gotovo svakim likom iz knjige, a mozda sto je tako ocigledno posebna u moru dosadnih YA knjiga.

    ReplyDelete
    Replies
    1. Na mene nije ostavila baš toliko jak utisak, ali slažem se da se izdvaja od većine u žanru (bar onih koje sam ja čitala). :)

      Delete