Illuminae – Ejmi Kaufman, Džej Kristof

Stsh's Book Corner 12/14/2016 2 Comments sf , urban reads , ya Edit

Ejmi Kaufman je australijska autorka književnosti za omladinu. Svoj prvi roman The Broken Stars (prvi deo trilogije Starbound), napisala je u saradnji sa Megan Spuner, sa kojom trenutno priprema još jedan serijal. Svetsku slavu joj je, međutim, donela trilogija ILLUMINAE, koju zajedno sa Kaufmanovom potpisuje i Džej Kristof, autor trilogija The Lotus War i The Nevernight Chronicle.

Prvi deo trilogije Illuminae, koji nosi naziv „Illuminae fajlovi_01“, naišao je na ogromno interesovanje publike čak i pre nego što je objavljen, a vrlo brzo se našao i na listi najprodavanijih knjiga New York Times-a.

Radnja ovog neobičnog romana smeštena je u daleku 2575. godinu i odvija se u svemiru, nakon što je megakorporacija BeiTek izvršila invaziju na planetu Kerenzu. Kao što i sam naslov predočava, u pitanju je moderna verzija epistolarnog romana, koji čini skup fajlova o ovom tragičnom događaju, koji je prikupio hakerski kolektiv pod nazivom Illuminae. Akcenat istraživanja stavljen je na delovanja Kejdi Grant i Ezre Milera, koji su ujedno i glavni junaci ove priče.

Ono što ovaj roman čini nesvakidašnjim nije sama fabula, već forma. Čitav narativ se sastoji iz intervjua, sačuvanih prepiski putem imejla, transkribovanih audio i video zapisa i dokumentacije izvučene iz veštačke inteligencije jednog od svemirskih brodova na kojima se odvija radnja.

Roman počinje transkripcijom intervjua u kojima Kejdi i Ezra opisuju svoje poslednje dane na Kerenzi i pokušava da hronološki rasvetli događaje koji su potom usledili na letelicama Aleksandar i Hipatija. Samo okruženje i istorijat u kojem se likovi nalaze čitalac upoznaje kroz nacrte brodova i iz priložene stranice sa sajta Unipedija. Bez dodatnih pojašnjenja i uvođenja u univerzum romana, pred čitaocima je zbirka pronađenih rukopisa koji su namenjeni poslodavcu grupe Illuminae. Međutim, ono što naručioca ovih dokumenata razlikuje od čitaoca, jeste znanje o svetu i vremenu u kojem se radnja odvija. Ipak, ma koliko ovi podaci delovali zbunjujuće i nepotpuno, oni zapravo nisu preterano važni za fabulu. Događaji opisani u romanu mogli su se odigravati bilo gde, u bilo kom vremenu u budućnosti.

Nakon invazije na Kerenzu i evakuacije preživelih, na letelicama počinje da se širi epidemija sumnjivog porekla i stvari polako počinju da izmiču kontroli. Osim činjenice da glavnokomandujući kriju okolnosti od posade, pojavljuje se još jedan problem: veštačka inteligencija broda,Viktor, u potpunosti se osamostaljuje, čime postaje jedan od protagonista romana, i počinje da deluje suprotno naređenjima. Ono što će programeri tumačiti kao „ludilo“, zapravo je Viktorov detaljno osmišljen plan, koji će se korak po korak otkrivati čitaocima.

Illuminae je, pre svega vizuelno, izuzetno lepa knjiga i njeno čitanje zahteva od čitaoca potpuno drugačiju vrstu interakcije. Da biste pročitali ovaj roman, nije dovoljno samo da okrećete stranice: na momente ćete morati da okrećete čitavu knjigu, da je približavate očima kako biste pročitali i najsitnija slova, ili da tražite kontekst u slikama načinjenim od reči.

Forma romana je, prema tome, neodvojiv deo fabule i u određenim momentima po kvalitetu prevazilazi sadržaj, baš kao što sam i pretpostavila pre čitanja samog dela. Postavlja se pitanje da li bi Illuminae doživeo ovoliki uspeh da nam je predstavljen u tradicionalnoj formi, stoga je interesantno da autori u zahvalnici na kraju romana posebno ističu hrabrost izdavača jer su na sebe preuzeli rizik objavljivanja nečeg evidentno drugačijeg. Vizuelni identitet ovog dela je, međutim, ono što ga izdvaja od dela sa sličnom tematikom, tako da sumnjam da se ovaj poduhvat može nazvati rizičnim u bilo kom smislu, jer je jasno da je forma ključni momenat koji je doprineo globalnoj popularnosti ovog romana.

Ipak, treba imati na umu da autori romana Illuminae nisu prvi koji su se dosetili ovakvog trika, i da među knjigama ovog tipa postoji par reprezentativnih primeraka kojima je neobična forma samo dodatak na svakako uspelu priču, a ne i glavna odlika (primer koji mi odmah pada na pamet je roman „Izuzetno glasno ineverovatno blizu“, bacite pogled). Illuminae bez svog vizuelnog identiteta postaje sasvim prosečna SF priča, sa elementima koje je čitalac video nebrojeno puta: invazija na planetu, postapokaliptično okruženje, epidemija misteriozne bolesti, „zla“ korporacija, ljubavna priča između dvoje tinejdžera, itd. Ono što se autorima mora priznati jeste činjenica da je priča, iako ne preterano kreativna, dobro ispričana. Nije lako stvoriti napetu atmofseru u epistolarnom romanu, ali autori su to ovog puta ipak uspeli.

Drugi deo trilogije, Gemina, uveliko je u prodaji i naišao je na jednako veliko interesovanje kao i njegov prethodnik. Ovoga puta, interesantno, timu autora pridružila se i Mari Lu, već proslavljena autorka distopijskih romana za omladinu, koja je roman obogatila svojim ilustracijama. Gemina se drži istog koncepta kao i Illuminae, oslanjajući se na formu koja stoji kao zaštitni znak ove trilogije. Pred njom je ipak, čini mi se, teži zadatak, jer forma koja je imala efekat u prvom delu, u drugom svakako slabi, tako da se nadam da će autori ovog puta malo više pažnje posvetiti kreativnom razvoju same priče.

U svakom slučaju, ako ste fan young adult žanra i volite naučnu fantastiku (i niste sitničavi kao neki ovde), Illuminae je prava knjiga za vas. Čitanje ovog dela predstavlja zanimljivo iskustvo, a pojedine vizuelne elemente knjige sigurno dugo nećete zaboraviti.

Ocena: 2.5/5

Izdavač: Urban Reads