Prođe
leto, kao da ga bilo nije. I evo, moram ovako javno da vam priznam da uopšte ne
delim euforiju oko jeseni sa većinom ljudi koje pratim po društvenim mrežama.
Gde oni vide prelepe boje na drveću, ja vidim nakostrešenu frizuru od vlage.
Jesen, naravno, ima i svojih lepih strana, pa se tako već radujem novim
čajevima kojima treba da se snabdem. Ćebići i džemperići se vraćaju na velika
vrata, kao i kućne patofnice (mala ispravka: ćebići za mene nisu sezonski
predmet: čim se upali klima, ja se pokrivam, tako da je uvek pri ruci, čak i
kada je napolju 40 stepeni). A za većinu ljudi i savršeno raspoloženje za
čitanje.
Mene
je avgust u tom smislu pozitivno iznenadio, mada se, realno gledano, onih
nekoliko pravih tropskih dana nije moglo raditi ništa osim ležati i čitati.
Možda nisam bila na plaži, ali vala čitala sam kao da jesam. I ne samo da sam
pročitala više knjiga nego što sam planirala, već su neke od njih bile i baš
debeljuškaste. Evo spiska:
1.
Black Swan Green, David Mitchell (knjiga čija je radnja smeštena u deceniju u
kojoj sam se rodila) – knjiga koja je na mene ostavila toliko mlak utisak da
sam i zaboravila da sam je pročitala. Ovo je prva Mičelova knjiga koju čitam u
originalu i plašim se da je bila loš izbor za prvu zbog velike količine slenga
u romanu; takođe, ovo je prvi Mičelov young
adult roman koji sam pročitala i dosta se razlikuje od njegovih prethodnih
romana koje sam imala prilike da čitam. Sve ovo, naravno, ne znači da je knjiga
loša, ali meni apsolutno nije legla i polako ali sigurno odlazi u zaborav.
2.
Devojka s pomorandžama, Justein Gorder (voće ili povrće u naslovu) – odmah da
se razumemo: da nije Popsugar izazova, verovatno nikada ne bih pročitala još
neku Gorderovu knjigu, a nakon ove imam još manju želju da se ikada sretnem sa
njegovim pisanijama (kao što vidite, avgust je počeo prilično loše, ali ne
bojte se, biće bolje do kraja). Ova knjiga je za mene bila potpuno gubljenje
vremena i bogu hvala što je kratka, inače ne znam da li bih je završila. Na
kraju izuzetno predvidive priče bez neke posebne poente, u mojoj glavi ostaje
večito pitanje, a to je: ko je ciljna grupa Gorderovih knjiga. To pitanje će za
mene ostati večita misterija, još otkako sam čitala „Sofijin svet” (koji je, da
se razumemo, u poređenju sa ovim romanom, remek-delo).
3.
Rakun koji je hteo da opere ceo svet, Ištvan Lakatoš – nakon prethodna dva
romana, Lakatošev vispren duh i nesvakidašnji smisao za humor bukvalno su me
digli iz mrtvih. U pitanju je drugi deo serijala „Ema i Tesla” (u prodaji bi
trebalo da bude za koji dan), stimpank romana za decu. Lakatoš je, inače,
poznat kao mađarski Tim Barton i pored toga što piše knjige, on ih i ilustruje,
tako da to nisu klasični romani, već pre spoj romana i stripa (i ja još uvek nisam sigurna da su to knjige samo za decu). U ovoj knjizi,
rakuni opsednuti čistoćom ustremili su se na Zemlju u svom svemirskom brodu u
obliku veš-mašine, a situacija je toliko ozbiljna da ovoga puta Tesla u pomoć
mora da pozove i svoju armiju klonova. Kao i prvu knjigu, i ovu sam čitala sa
uživanjem i sa neskrivenom ljubomorom što ovako kul knjige nisu postojale kada
sam ja bila mala.
4.
Stanarka napuštenog zamka, En Bronte (knjiga književnice sa muškim pseudonimom)
– En je jedina od sestara Bronte koju do sada nisam čitala. Kakav danak
neiskustvu! Objavila sam recenziju romana (možete je pročitati klikom OVDE), pa
neću da se ponavljam, ali ću vam reći samo da mi je En zvanično omiljena od
sestara Bronte. Eto, toliko.
5.
Alijenista, Kejleb Kar (knjiga čiju si ekranizaciju gledala pre čitanja) – kao
što i sam izazov kaže, seriju „Alijenista” počela sam da gledam pre nego što
sam uopšte i saznala da je knjiga objavljena kod nas (nakon reklamiranja novog
izdanja romana prosto je bilo nemoguće da ne povežete ta dva). Serija mi se
dopadala, pa sam odlučila da potražim i roman, naročito posle ogromnog broja
preporuka. Recenziju ćete uskoro moći da čitate na blogu, a seriju ovim putem
toplo preporučujem svima, naročito ljubiteljima istorijskih trilera.
6.
Boja purpura, Alis Voker (knjiga adaptirana u predstavu ili mjuzikl) – „Boja
purpura” je višetruko nagrađivani klasik moderne američke književnosti za koji
sam, naravno, čula odavno, ali nekako se dogodilo da do sada nisam imala
prilike niti da pročitam knjigu niti da pogledam film. Sa ovim romanom imam
sličan problem kao sa Mičelovim, samo je situacija obrnuta. Čitala sam prevod i
izuzetno mi je žao zbog toga pošto je prevod, najblaže rečeno, prilično loš. To
je (ma koliko bila svesna toga) dosta uticalo na celokupan utisak o knjizi, ali
odlučila sam, i ovim putem obećavam, da ću je pročitati još jednom, ali u originalu.
7.
Here I Am, Jonathan Safran Foer (knjiga iz poznatog čitalačkog kluba) – ovaj
roman sam kupila na Sajmu i baš sam se obradovala kada sam, tražeći neku knjigu
za ovaj izazov, shvatila da se nalazi na listi čitalačkog kluba Florens Velč
(Florence and the Machine). U pitanju je još jedan odličan Forov roman koji,
nažalost, nije preveden kod nas. Geopoetika je do sada prevela dva njegova
romana („Sve je osvetljeno” i „Izuzetno glasno i neverovatno blizu”), ali nešto
mi se čini da su ga usput zaboravili. Recenziju pišem uskoro, a vi do tada, ako
već niste, obavezno bacite pogled na njegove romane. For je zaista odličan
pisac i zaslužuje mnogo više pažnje.
Među
navedenim knjigama mesto favorita dobija roman En Bronte. „Stanarka napuštenog
zamka” svakako nije najbolji roman koji sam pročitala u životu, pa čak ni ovog
meseca (zato počasno mesto druge pratilje dobija Here I Am), ali je, kao što
sam to pokušala da naglasim u recenziji, izuzetno važan zbog stavova koje je u
njemu iskazala autorka. I uprkos tome što je objavljivanje kasnijih izdanja
javnost pokušala da spreči, En je konačno prepoznata kao žena ispred svog
vremena i kao borac za ravnopravnost polova, a sam roman kao jedan od prvih
feminističkih romana ikada napisanih. I baš zbog toga što je En nepravedno
ostala u senci svojih sestara, što je poznata samo kao „još jedna Bronte” ili
čak „treća sestra Bronte”, treba da pročitate njen roman i uverite se koliko je
zapravo drugačija.
Šta
ste vi čitali prethodnog meseca? Koja knjiga je na vas ostavila najveći utisak?
Da li već, kao i ja, patite za letom? Kako vam se kosa ponaša po vlažnom
vremenu? Pišite mi u komentarima!
Do
sledećeg posta,
Vaša
Stš <3
Posts
Hej, tako mi je divno što sam jutros pročitala ovaj tvoj post da prosto moram to da ti kažem! Da, ni meni nije jasno što su ljudi euforični zato što dolazi jesen! Razumem da neko ne podnosi letnje vrućine (kao ja) ali, iskreno, ovo je moglo biti i malčice toplije.
ReplyDeleteNego, nije to ono što me jutros "vozdiglo iz mrtvih". Konačno, jasno, i licem u lice osetih tu emociju kad se nekom iskreno nešto ne dopada i ništa u njemu ne vidi, a ti na to gledaš sasvim drugačije.
Naravno da sam znala to i ranije, ali mi je jutros prosto došlo do svake ćelije. To je odmah prouzrokovalo da se setim situacija u kojima su drugi ginuli, a mene su ostavljale nedodirnutom.
Duboko cenim i poštujem svakog ko u meni može da izazove emociju (i to ovakvo jaku), a to si jutros bila ti. Pozdravljam te 👍💗
Dobra vest za nas "letoljupce" jeste da se leto još nije predalo i da nas u narednom periodu čeka još lepih dana. :)
DeleteImam neki utisak da je emocija o kojoj govoriš izazvana mojim komentarom o Gorderu :) Znam da je on dosta popularan pisac i da ga ljudi generalno vole, ali ja ne spadam u tu grupu. "Sofijin svet" sam čitala odavno i već tada mi nije bilo jasno kom uzrastu je knjiga namenjena. Isto važi i za "Zamak u Pirinejima", a evo i sada za "Devojku s pomorandžama". Prosto je neverovatno, ali posle svake njegove pročitane knjige po glavi mi se mota isto pitanje.
Pozdrav i hvala na iskrenom komentaru! <3
Da, naravno, poznata su mi još od ranije tvoja razmišljanja o njegovom pisanju! Nije to bila poenta. Nije ni bitno koji su argumenti ili šta već vezani za dotičnog pisca. Nije bitan ni dotični pisac, zato se i nisam potrudila da ga imenujem. Ono što je jedino bitno i što sam poentirala je razumevanje za tebe koje me je totalno preplavilo. Da nekako obrnem priču: oseti razumevanje za nekog ko je pročitao tri Saramagove knjige i ima isto mišljenje koje i ti imaš o Gorderu. (I ne, ne interesuju me stručni argumenti, ni ko je nobelovac, ni da li se kvalitetom daju porediti, jer umesto Saramaga sam mogla staviti i Mirjanu Đurđević koju mnogo voliš, profesora više građevinske škole i plodnog pisca ...) Drago mi je da ti iskreni komentari ne smetaju :)
ReplyDeleteNaravno da mi ne smetaju! Ja nekako ne doživljavam lično ako se nekome ne dopadne pisac kog ja volim. Naravno da je prvi instinkt da ga branim i teram ljude da mu pruže novu šansu, ali nikada ne navaljujem. Svi smo drugačiji i imamo drugačiji ukus i senzibilitet. Prosto je prirodno da ljudima ne prijaju iste stvari (ne mislim ovde samo na književnost, možemo kao primer uzeti bilo šta - muziku, boje, godišnja doba, hranu...). Rekla sam hiljadu puta, pa mogu još jednom da ponovim: srećom, izbor je toliko šarenolik da svako može da nađe nešto što mu se dopada. :)
DeleteAko za Fora nikada nisi čula, trk na recenziju "Izuzetno glasno i neverovatno blizu", to je stvaaarno izuzetan i neverovatan roman :)
ReplyDeleteGorder će morati da pričeka neke dane kada baš ne budem znala šta ću sa sobom (i to pod pretpostavkom da padne sa neba). Mislim da smo nas dve već pričale o ovome, i sećam se preporuke za "Pasijans", ali posle tri mlake knjige baš i ne trčim da čitam sledeću, ma koliko preporuka dobijala.
Mnogo me zanimaju tvoji utisci o Lakatošu, ove knjige o Tesli su stvarno blesave, ilustracije su mu odlične i stil je takav da "legne" i deci i odraslima. Ja sam baš uživala u oba dela, možda mi je ovaj drugi čak i malčice bolji. Treba još da pročitam i "Kockograd" i to vrlo uskoro, jedva čekam da vidim kakva je knjiga :)
Hvala na čitanju i preporuci za "ženskog Don Kihota", moram da priznam da nisam čula za knjigu, sad ću da bacim pogled! :)
Volim ova tvoja mesecna sumiranja! :) Pokupim dobre preporuke i obogatim svoju listu za citanje, a ako se desi da sam nesto citala sa tvoje liste, uporedim utiske. :) Ja sam od Gordera citala samo "Devojku sa pomorandzama" i meni se jako dopala. Tada sam bila u nekim previranjima, lutanjima, razmisljanjima o buducnosti i proslosti i bas mi je legla. Gledala sam i film u bioskopu koji mi nije preneo emociju koju sam dozivela sa knjigom. Ne znam kakve su mu ostale, ali probacu sa jos nekom.
ReplyDeleteJa sam bila na moru 11 dana, i iz Nisa sam otisla kad je sve jos bilo zeleno, a vratila se pre dva dana kada su ulice vec bile prepune opalog pozutelog lisca! Kao da me nije bilo bas dugo u gradu! :D I jos se aklimatizujem od morske toplote na ovo "nosi-dzemperic-svuda-sa-sobom" vreme.
Sto se citanja tice, moj avgust je prosao uz dva toma romana "London" Edvarda Raderfurda, a treci treba da uzmem sad za neki dan jer na moru nije bilo sanse da ista citam od trckaranja oko deteta i umora (cak sam i svako popodne spavala po dva sata sto je potpuno atipicno za mene). Tako da ce septepmbar verovatno proci samo uz taj jedan preostali Raderfurdov tom. :)
Nastavljam da uzivam uz tvoje postove koje sam propustila u prethodnom periodu! :)
Pozdrav!
Odmor i služi da se napune baterije, tako da se nadam da su popodnevne dremke urodile plodom :) Nisam imala priliku da čitam nešto od Raderfurda, a pozitivni utisci pljušte na sve strane. Moraću malo da se pozabavim time, samo da se iskobeljam iz sopstvenog beskrajnog spiska knjiga za čitanje :D
DeleteHvala na čitanju i na komentaru! <3