Videla – Elenor Katon


Elenor Katon je rođena 1985. godine u Kanadi, a još kao devojčica se sa svojom porodicom preselila na Novi Zeland. Do sada je napisala dva romana. Njen prvi roman „The Rehearsal“ osvojio je brojne nagrade i priznanja širom sveta, a ušao je i u uži izbor za Gardijanovu nagradu za najbolji roman prvenac. Drugi roman, „Videla“ (The Luminaries) imao je još više uspeha – doneo je ovoj mladoj autorki Bukerovu nagradu za 2013. godinu, čime je Elenor Katon ponela priznanje najmlađeg laureata.


Radnja romana „Videla“ smeštena je na Novi Zeland. Priča počinje 1866. godine, kada mladi advokat, Volter Mudi, stiže na ostrvo u nadi da će se obogatiti. Pri svom dolasku u Hokitiku, Mudi prisustvuje tajnom sastanku dvanaest meštana koji pokušavaju da razreše niz misterija koje su zadesile njihov grad. U istom danu jedan bogati mladić je nestao, lokalna prostituka je pokušala da izvrši samoubistvo, a poznati pijanac pronađen je mrtav u svojoj kući u kojoj je, pored njegovog beživotnog tela pronađena velika količina zlata, kao i određeni ugovor koji povezuje svo troje pomenutih.

Ne samo da se radnja odigrava u 19. veku, roman i sam stilski podseća na delo viktorijanskog realizma. Katonova vrlo sporo razvija priču (otud više od 900 stranica), njen stil pripovedanja liči na namotavanje i razmotavanje klupka – najpre sporo otkrivanje činjenica, od strane različitih likova i različitih perspektiva, da bi se, kada se sve te činjenice slože u celinu, klupko sve brže i brže razmotavalo. Pored prepoznatljive naracije, Katonova koristi i sumiranje poglavlja na njihovom početku (primer prvog poglavlja: U kome stranac stiže u Hokitiku; tajno veće je prekinuto; Volter Mudi skriva najsvežiju uspomenu; a Tomas Balfur započinje priču), veoma popularan postupak u romanima pisanim u 18. i 19. veku.

„Videla“ su roman koji podražava viktorijansku misteriju i u tom smislu nije revolucionaran. Pred čitaocima je veoma zamršena priča u koju je upleteno mnoštvo likova koji su odgovorni kako za zaplet, tako i za rasplet situacije. Ono što ovaj roman čini nesvakidašnjim jeste prosta činjenica da je jedna mlada autorka odlučila da čitalačkoj publici 21. veka pruži uvid u to kako bi možda izgledao roman viktorijanske ere koji bi se bavio zlatnom groznicom Novog Zelanda, s obzirom na to da takvih romana baš i nema u izobilju.

Ono što svakako privlači najviše pažnje jeste struktura „Videla“. Roman se sastoji iz dvanaest delova i uz svaki, pored koordinata, dolazi natalna karta. Broj dvanaest odgovara broju kuća u natalnoj karti, kao i broju likova koji čine „Tajno veće“ s početka romana. Kada otvorite roman, pored mape, naći ćete i kartu likova, podeljene na „zvezdane“ i „planetarne“. Svaki od zvezdanih likova (tajno veće) odgovara jednom od znakova u horoskupu , dok su planetarni likovi povezani sa nebeskim telima poznatim starim Grcima.


Svako poglavlje nosi naziv nekog aspekta, koji možete pronaći u natalnoj karti koja je data kao prilog. Nazivi poglavlja upućuju na glavne aktere, ali i pojedine situacije koje će se u tom poglavlju odigrati. Na primer, prvo poglavlje, Merkur u Strelcu, aspekt je koji se nalazi u polju označenom kao Balfur (jer Balfur nosi znak Strelca). U ovom poglavlju, Balfur se sreće sa Mudijem (koji je Merkur). Ovaj aspekt označava osobe koje vole da razmišljaju o velikim pitanjima, svetskim problemima i drugim krupnim životnim stvarima poput religije ili filozofije. U svemu traže pravičnost, istinu i veruju u ideale. Nakon Balfurove procene Mudija, on odlučuje da ga upozna sa razlogom tajnog sastajanja, a Mudi odlučuje da pomogne u razrešenju misterije.

Ovo je veoma ambiciozan poduhvat autorke i prilično ga je komplikovano pratiti, naročito ukoliko čitalac ne poznaje astrologiju, ali nije suštinski važan za samu radnju. Laiku (kao što sam ja, a pretpostavljam i većina vas koji ovo čitate) može poslužiti kao interesantan bonus i razlog za dodatno istraživanje na ovom polju, ali ako vam to nije zanimljivo, možete u potpunosti ignorisati ovaj deo. Ono što je evidentno svakome ko poseduje i najmanje znanje o astrologiji jeste da većina likova nosi neke od osnovnih osobina znakova i planeta Zodijaka. Tako nije čudno to što baš Blizanac radi za lokalne novine ili to što je Bik bankar. Isto važi i za planetarne likove: Jupiter je političar, a glavna zavodnica iz romana je Venera. Likovi koji se svakako izdvajaju jesu oni oko kojih se odvija čitava misterija: Emeri Stejns, mladić koji je nestao i Ana Vederel, lokalna prostitutka (Sunce i Mesec), kao i nesrećni Krozbi Vels koji je pronađen mrtav (Zemlja), likovi oko kojih obigravaju sve ostale planete i znakovi.

Iako se iz prethodno napisanog može činiti da forma ovog dela značajno prevazilazi sadržaj, nije zaista tako. „Videla“ su tipična devetnaestovekovna misterija, u kojoj se klupko polako razmotava i kockice se slažu kako bi prikazale konačnu sliku. Vancouver Sun je ovaj roman uporedio sa Rubikovom kockom „gde se kockice zapleta vrte i spajaju stvarajući nove oblike i perspektive“ i to je zaista odlično poređenje i u potpunosti opisuje ovaj roman. Namučićete se dok ga pročitate i pohvatate sve veze i vezice, ali kada završite bićete zadovoljni rezultatom.

Brojni nepouzdani likovi koji događaje prikazuju iz svoje perspektive i mnoštvo neočekivanih preokreta dozvoljavaju fabuli da se proteže na više od 900 stranica. Struktura romana je takva da tempo ubrzava kako radnja napreduje i, ako vam možda na početku roman deluje naporno, što ste bliži kraju biće vam teže da ga ispustite iz ruku.

Prvi deo romana čini više od 400 stranica, dok poslednji čini svega dve. Poglavlja su sve kraća i kraća, a opisi poglavlja sve duži. Tako je poslednje poglavlje sačinjeno od opisa koji je gotovo dvostruko duži od samog poglavlja.

Još jedan vid stroge forme ovog romana ogleda se u matematičkoj strukturi poglavlja: svako poglavlje je dvostruko kraće od onog koje mu prethodi (u prevodu se ovo svojstvo gubi, ali namera se svakako da naslutiti).

Koncept astrologije, kao verovanja da svi pojedinačni elementi čine celinu i kao takvi međusobno utiču jedni na druge, može se primeniti na ovaj roman u potpunosti. Svaki lik u romanu je na neki način umešan u misteriju i svaki ponaosob, na ovaj ili na onaj način, utiče na tok priče i na njeno razrešenje.

Ako niste bili sigurni da li vredi odvojiti vreme za „Videla“, ja kažem da vredi. Elenor Katon je pokazala izvanredan talenat u vođenju priče ali i originalnost koju pokazuje neobična struktura ovog romana (koja me je, ako niste već do sada shvatili, potpuno oduševila). Zanemarite to što je obiman, roman je prilično tečan, iako sam na početku imala utisak da je ovo jedna od onih knjiga koja se vrlo sporo čita. Nakon što prođete prvih 100-200 strana i konačno shvatite ko je ko, izgubićete pojam o vremenu i nećete ni biti svesni da je težina knjige naprasno prešla sa desne na levu ruku.

Očekujem vaše utiske!

Ocena: 4.5/5

Reading Challenge: Knjiga koja ima više od 600 strana


CONVERSATION

7 comments:

  1. Zvuči zanimljivo i svakako ću je uzeti u razmatranje za čitanje. Slabo se hvatam dela novih, mladih autora, a ovo deluje kao nešto što bi mi se svidelo.

    ReplyDelete
    Replies
    1. To je bio i moj stav do skoro, ali rešila sam da to promenim iii u poslednje vreme sam pročitala nekoliko baš dobrih knjiga. :)

      Delete
  2. Upravo sam završila sa čitanjem i, šta da kažem, slažem se u potpunosti sa tvojim odličnim prikazom.
    Knjiga je zaista nesvakidašnja za savremenu književnost, ambiciozno osmišljena, ali suštinski ne toliko komplikovana za praćenje kada se "pohvataju" svi likovi i veze između njih.
    Dopada mi se tema, period, kompozicija poglavlja i uopšte osnovna zamisao strukture romana. Ko voli dikensovsku prozu, sa viktorijanskim šmekom i dosta detektivskih zapleta, plus inteligentno građenje priče i lep stil, verovatno će je voleti kao i ja. :)
    Zanimljivi su likovi, dobra kompozicija priče, bravurozan stil, starinski kako volim - bez patetike, eksplicitnosti, vulgarnosti...u maniru klasika, a opet vrlo čitljivo.
    Hvala na ODLIČNOM tekstu, baš mi je upotpunio doživljaj, rezimirao i moje lične utiske.

    P.S. Pročitala sam i "Nevidljive sate", takođe super predstavljena knjiga, ponovo delim mišljenje i preporučujem ti "Atlas oblaka", koji je meni bolji (i mod filma, naravno). :)

    ReplyDelete
    Replies
    1. Hvalaaaa! Baš mi je drago da ti se dopada roman, a i recenzija, naravno (priznajem da sam morala ponovo da je pročitam :D). Stvarno nešto nesvakidašnje i apsolutno zaslužen Buker. Svima preporučujem ovu knjigu, mada me malo ljudi posluša kad vidi "kolika je".

      "Atlas" nisam čitala, film jesam gledala i nije ostavio baš neki utisak na mene, ali sam čula da je knjiga mnogo bolja (što znači da jeste u planu za čitanje). Ako su ti se dopale obe, ja onda preporučujem i "Hiljadu jeseni Jakoba de Zuta", odličan roman (meni lično bolji od "Nevidljivih sati", takođe Mičelov.

      Delete
    2. Stavila sam je na listu, hvala na preporuci. :)
      Dopada mi se kako Mičel piše i, uopšte, drago mi je što sam dala šansu i savremenim autorima, pošto im ranije baš i nisam bila sklona. Ali, zaista ima toliko pažnje vrednih novih romana, to vraća nadu.:)

      Delete
    3. Isti slučaj i kod mene. Ne da ima romana vrednih pažnje, nego ima fenomenalnih pisaca. Samo treba malo pročeprkati :)

      Delete