Nesporazum u Moskvi – Simon de Bovoar

Simon de Bovoar rođena je 1908. godine u Parizu. Sa 14 godina se odriče crkve kojoj je njena porodica bila posvećena i odlučuje da svoj život posveti obrazovanju i pisanju. Upisala je studije matematike, književnosti i filozofije na Univerzitetu u Parizu, gde je diplomirala 1929. godine, i tako postala najmlađi diplomirani filozof, a ujedno i deveta žena koja je dobila ovo zvanje. Na univerzitetu upoznaje Sartra, svog budućeg životnog saputnika, sa kojim kasnije osniva i uređuje časopis „Moderna vremena“.

Simon de Bovoar poznata je kao književnica, esejista i feministkinja. Slavu je stekla nakon objavljivanja svog najvažnijeg feminističkog dela „Drugi pol“, obimne studije o položaju žena, koja se danas smatra jednim od najuticajnijih feminističkih tekstova 20. veka. Pored studija i eseja, Bovoar je pisala i romane, među kojima je najpoznatiji „Mandarini“, delo za koje je osvojila Gonkurovu nagradu 1954. godine. Objavila je i nekoliko autobiografskih tekstova u kojima je često pisala o svojim odnosima sa Sartrom. U tu grupu tekstova spada i novela „Nesporazum u Moskvi“, objavljena nakon smrti autorke. Simon de Bovoar umrla je 1986. godine i po vlastitoj želji je sahranjena pored Sartra.

Dva bitna motiva pripovetke „Nesporazum u Moskvi“ naglašena su već u samom naslovu. Na prvom mestu stoji nesporazum – u pitanju je priča koja govori o krizi u braku i krizi identiteta supružnika koje nastaju zbog nemogućnosti komunikacije. Sa druge srane stoji Moskva, odnosno stanje u SSSR-u tokom šezdesetih godina. Dve teme kojima se autorka iznova vraćala: egstistencijalizam i komunizam.

Simon je „Nesporazum u Moskvi“ napisala u nameri da bude objavljena u zbirci priča „Slomljena žena“. Ne zna se tačan razlog zbog kojeg je autorka odustala od objavljivanja ove priče, ali se pretpostavlja da je to veliki broj suviše očiglednih aluzija na njen privatan život i odnos sa poznatim piscem.

Priča o ostarelom paru, Andreu i Nikol, svoj predložak ima u privatnom životu Bovoar i Sartra. Osim približnih godina starosti, oboje su penzionisani profesori sa fakulteta. Baš kao i Andre, i Sartr je imao vanbračnu kćerku sa svojom ljubavnicom iz Rusije, prema tome, ljubomoru koju Nikol oseća prema Maši nije teško zamisliti kao autentična osećanja autorke.

Simon u ovoj noveli naizmenično menja perspektive, dajući čitaocu uvid u osećanja obe strane. Ono što čitalac na ovaj način shvata jeste to da oboje pate od istih sumnji i strahova, odnosno da prolaze kroz egzistencijalnu krizu kroz koju prolazi svaki pojedinac. Strah od starenja, promišljanje o samoostvarenosti, ljubomora prema omladini, autentičnost pojedinca – samo su neke od tema koje autorka obrađuje u ovom delu, specifične za filozofiju egzistencijalizma.

Moj je utisak da je tačka gledišta Nikol produbljenija od Andreove i u ovim redovima isijava autorkin celoživotni aktivizam za prava žena, ali i lični strahovi. Iako Simon nije udata žena koja se, kao Nikol, odrekla svojih ambicija zbog muškarca, ne možemo smetnuti s uma to da je i ona sama celog života bila u senci Sartrovog autoriteta, pa je i danas, uprkos svom značaju, pojedincima ostala poznata najpre kao ljubavnica velikog filozofa. Otuda se delovi u kojima Nikol razmatra svoja odricanja mogu čitati kao sasvim lično promišljanje same autorke, pa i objasniti njenu nameru da ovu pripovetku sakrije od javnosti. Položaj žene koji nameće društvo, čak i kada je u pitanju žena od karijere, Simon naglašava kroz nekoliko stavki koje se uglavnom uzimaju zdravo za gotovo: Nikol konstantno drži dijetu, prati modu iako se u toj odeći ne oseća prijatno i napuštanjem svojih ambicija zbog muža, zapravo gubi identitet u braku.

Iako se nesporazum izazvan nedostatkom komunikacije (i velikom količinom ruske vodke) razrešava, a par se vraća na svoju stazu ljubavi i razumevanja, Simon odlučuje da priču završi pitanjem, ukazujući na to da problem u komunikaciji ovog para ne leži u trenutku. Na čitaocima je da odluče: da li ovo pitanje sa sobom nosi nadu da se može doći do potpunog razumevanja između dvoje ljudi, ili je pak ciničan podsetnik da iskrena komunikacija predstavlja nepremostiv jaz između dve individue, ma koliko bile bliske?

Pročitajte ovu novelu. Upoznajte Simon de Bovoar još jednom.

Ocena: 4/5

Reading Challenge: Knjiga koja ima manje od 150 strana