Dženifer Niven je američka autorka, najpoznatija po svom poslednjem romanu „Na
posebna te vodim mesta“ (All the Bright
Places). Pre njega, napisala je četiri romana za odrasle (American Blonde, Becoming Clementine, Velva
Jean Learns to Fly, Velva Jean Learns to Drive), kao i tri dela iz domena
publicistike. Odrasla je u Indijani, ali trenutno živi u Los Anđelesu sa
verenikom i tri „književne“ mačke.
„Na posebna te vodim mesta“ je njen prvi roman namenjen omladini, a ujedno i
roman koji joj je doneo svetsku slavu. Na društvenoj mreži Goodreads proglašen je za najbolji ya roman godine, a našao se i na listi bestselera New York Times-a.
Ovo je roman o dvoje tinejdžera, Teodoru Finču i Violeti Marki. Violeta i Finč se sreću na
školskom zvoniku i tako jedno drugo sprečavaju od namere da počine samoubistvo.
Nakon što ih, zahvaljujući Finču, profesor spoji u projektu iz geografije, koji
se sastoji iz obilaska posebnih mesta Indijane, kreće njihova bajkovita avantura.
Roman se sastoji iz dva narativa, pa čitalac može
da prati razvoj i osećanja oba lika. „Uvrnuti“ Teodor Finč je momak koji pati od manične depresije i opsednut je
smrću. Violeta Marki je devojka koja
pati od simptoma „preživelih“, nakon što je u sabraćajnoj nesreći, u kojoj je i
sama bila žrtva, izgubila sestru. Kroz njihova poglavlja, nalik na dnevničke
zapise, iz prve ruke saznajemo o njihovim najintimnijim osećanjima koja čuvaju
za sebe i shvatamo koliko ona nemaju veze sa onim što vidi okolina. Iz
Violetine perspektive vidimo Finča kao uvek veselog, beskrajno romantičnog i
šarmantnog šaljivdžiju, dok njegovi „unosi“ otkrivaju neprestanu borbu koja ga
drži budnim kako ne bi posustao i zauvek zaspao.
Teodor Finč je centralni lik romana (i u njega će
se zaljubiti svaka čitateljka, bez obzira na godine). Bipolarni poremećaj od
kojeg boluje prikazan je potpuno realistično i čitav roman predstavlja ogroman
znak uzvika koji skreće pažnju čitaocima na to da kliničku depresiju ponekad
nije lako uočiti. Finč je razigran, „uvrnut“ i nadasve lukav. Njegovi ispadi su
toliko česti da okolina počinje da ih shvata zdravo za gotovo. Njegovi
odbrambeni mehanizmi čine ga odmetnikom od društva, a to utiče na njegovo još
dublje tonuće u mrak. Mrak toliko gust i taman da čak ni svetlost Violete Marki
i iskrena ljubav koju prema njoj oseća ne mogu iz njega da ga izvuku.
Sa druge strane, njegovo ponašanje i neobična
vedrina kojom zrači pomažu Violeti da se vrati u život, nepunih godinu dana
nakon pogibije rođene sestre. Ljubav prema Finču je tera da se postepeno
otvara, prvo priznajući osećaj krivice, zatim shvatajući da krivica nije njena;
prvo ponovnim ulaskom u automobil (i vožnjom u njemu), zatim svešću da joj je
dozvoljeno da se ponovo smeje, veseli i živi. Ključna razlika između Violete i
Finča čeka nas na samom kraju romana, kada Violeta u krizi od roditelja traži
pomoć i tu pomoć dobija.
Ono što roman predočava je veoma važno i zbog
toga ovo nije štivo namenjeno isključivo tinejdžerima. Ne postoji osoba na
celom svetu koja se barem jednom nije našla u egzistencijalnoj krizi. Potpuno je normalno da se ponekad osetite
usamljeno i bespomoćno. Zbog toga ne treba da vas bude sramota i o tome ne
treba da se ćuti. Niste krivi. Niste sami.
Ovo je zaista prelepa knjiga. Iako je izuzetno
tužna, u isto vreme je neobično topla. Kraj romana vas neće ostaviti u suzama,
već će vam dati nadu da se kriza ipak može prevazići. A možda će vam i otvoriti
oči i učiniti da uočite neke obrasce ponašanja koje do sada niste primećivali. Dženifer
Niven je uspela da pristupi jednoj veoma ozbiljnoj temi na prilično lagan
način, ali ne tako da priču učini banalnom. Čitaoci koji su skloni suzama neka
slobodno pripreme maramice, a čak i oni koji to nisu, treba da budu spremni na
činjenicu da ih ovaj roman sigurno neće ostaviti ravnodušnim. Zbog toga ga od
srca preporučujem svima.
Reading Challenge: YA besteseler
Ocena:
4/5
Dodatak izdavača (Urban Reads), informacije o institucijama kojima se
možete javiti ukoliko zapadnete u krizu koju ne možete sami da prevaziđete,
prenosim ovde u potpunosti:
Institut za mentalno zdravlje, Kliničko odeljenje
za decu i adolescente
Palmotićeva 37, 11000 Beograd (011/3307-517,
011/3307-640
*
Klinika za neurologiju i psihijatriju za decu i
omladinu
Dr Subotića 6a (011/2658-355)
*
KBC „Dr Dragiša Mišović – Dedinje“, Bolnica za
psihijatriju,
Odsek za adolescentnu psihijatriju i psihoterapiju
Heroja Milana Tepića 1, 11000 Beograd
(011/3672-025)
*
Klinički centar Vojvodine, Centar za dečiju i
adolescentnu psihijatriju
Hajduk Veljkova 1, 2100 Novi Sad (021/4843484)
*
Klinički centar Niš, Klinika za psihijatriju
Bul. Zorana Đinđića 48, 18000 Niš (018/4601-667)
*
Zdravstveni centar „Dr Dragiša Mišović“, Odeljenje
za psihijatriju
Dr Dragiše Mišovića 205, 32000 Čačak
(032/307-000)
*
Besplatnu psihološku pomoć studentima kroz online
psihološko savetovanje putem e-maila, Skype-a i foruma nudi i „Pričajmo o tome“
(www.pricajmootome.rs)
0 comments:
Post a Comment