Nevidljivi sati – Dejvid Mičel

Dejvid Mičel je rođen 1969. godine u Velikoj Britaniji. Studirao je englesku i američku književnost. Trenutno živi u Irskoj. Mičel je višestruko nagrađivani autor sedam romana (dva u užem izboru za Bukerovu nagradu), od kojih su tri prevedena na srpski jezik: „Atlas oblaka“, „Hiljadu jeseni Jakoba de Zuta“ i „Nevidljivi sati“ (uskoro nas očekuje i četvrti).

„Nevidljivi sati“ su šesti Mičelov roman, objavljen 2014. godine. Kao i piščev najpoznatiji roman „Atlas oblaka“, i „Nevidljivi sati“ se sastoje od šest narativa koji se odigravaju u različito vreme na različitim mestima. Tako se priča romana proteže kroz šest decenija, a iako je pripovedana od strane nekoliko različitih naratora, ono što sve delove vezuje u jednu koherentnu celinu jeste upravo protagonistkinja – Holi Sajks.

Priča počinje 1984. godine, u Engleskoj, kada petnaestogodišnja Holi Sajks, nakon svađe sa majkom, odlučuje da pobegne od kuće. Ovaj izraz tinejdžerskog bunta imaće posledice kakve Holi u tom trenutku ne može ni da pojmi. U svom kratkom lutanju ona sreće ekscentričnu staricu koja joj u zamenu za šolju čaja traži „azil“. Uverena da žena nije pri zdravoj pameti, Holi pristaje, da bi tek nekoliko decenija kasnije (odnosno nekoliko stotina stranica kasnije) saznala o kakvom azilu je reč i koliko je on zapravo značajan.

Drugo poglavlje nas baca u 1991. godinu, a narator je Hjugo Lem, stipendista sa Kembridža sumnjivog morala. Treće poglavlje daje glas Edu Brubeku, ratnom izveštavaču „navučenom“ na svoj posao; četvrto je, pak, pripovedano iz perspektive Krispina Heršija, pisca koij nikako da se vrati na top liste najprodavanijih romana; peto, sada već u 2025. godini, iz perspektive više vekova starog Marinusa; dok se poslednje poglavlje vraća ostareloj Holi Sajks.

Svaka od ovih priča može stajati kao zasebna celina, ali ipak pri čitanju postoji jasna svest o tome da je u pitanju roman koji, uprkos različitim naratorima (i žanrovima) u svakom poglavlju, kao centralnu figuru ima Holi, čiji život pratimo kroz različite vremenske periode i perspektive. Na prvi pogled možda deluje nemoguće spojiti u jedan roman ratove na Bliskom istoku, paranormalna bića i postapokaliptično poglavlje kojim roman završava – ali sve su to samo epizode u Holinom životu.

Iako roman počinje naivnim tinejdžerskim begom od kuće, Holi nije obična tinejdžerka i „Nevidljivi sati“ isto tako nisu običan roman. Holi je još kao dete imala vizije i čula je glasove koji su poticali od Radio ljudi, kako ih je ona sama nazvala. Da ti glasovi nisu samo plod dečje mašte, pokazuje činjenica da vizije nisu prestale ni kada je odrasla. Upravo će zbog ovakvih sposobnosti Holi biti od ključne važnosti u borbi viših sila – u ratu između dve zaraćene strane psihozoterika – horologa i anahoreta.

I upravo je to (pretposlednje i najduže poglavlje) momenat kada roman postaje previše fantastičan i zamršen za moj ukus (čak i Holi u samom romanu ima problema da shvati o čemu se radi), a tipična borba između dobra i zla možda previše u maniru sveta stripa. Ipak, Mičel ovime ne završava roman, već nas, potpuno neočekivano, baca u četrdesete godine 21. veka i prikazuje svoju mračnu i pesimističku viziju budućnosti, dajući ovom romanu još jedan tematski i žanrovski preokret.

Od svih zasebnih priča, najuspelije su, po mom mišljenju, upravo ta poslednja, postapokaliptična, ali i ona o piscu Krispinu Heršiju, koje se (uz neophodne sitne izmene) mogu čitati kao kvalitetne samostalne novele. No kako je u pitanju ipak celina, a ne zbirka priča, svaka od priča ima svoje mesto u ovom romanu i čitaocima donosi, kako poseban ugođaj, tako i bitne informacije za sam razvoj fabule.

Pored neverovatnog sklopa žanrova (young adult, distopija, triler, fantastika, kritika kulture i kritika društva...), i sklopa različitih naratora koji pripovedaju Holinu priču, još jedna aluzija na opštu povezanost i povezanost naizgled nepovezivog jeste maestralni potez autora kojim u „Nevidljive sate“ uvodi likove iz svojih ranijih romana. Čitaocima upoznatim sa prethodnim Mičelovim stvaralaštvom verovatno neće promaći već poznati likovi poput Marinusa („Hiljadu jeseni Jakoba de Zuta) ili Hjuga (Black Swan Green), itd. Na taj način, kao što Holi čini tačku koja povezuje šest poglavlja, roman „Nevidljivi sati“ čini tačku koja povezuje dotadašnje Mičelovo stvaralaštvo u formi romana (zanimljivo je da je i njih u tom trenutku šest).

Mičelov magijski realizam možda na momente prelazi granicu i odlazi u fantastiku, ali u tome i jeste caka sa čitanjem njegovih romana – nikada ne znate šta možete da očekujete, osim činjenice da možete da očekujete sve. Mičel je svakako jedan od maštovitijih pisaca današnjice i ukoliko se do sada niste upoznali sa njegovim delom, toplo vam preporučujem da potražite neki od njegovih romana i sami doživite iskustvo uplovljavanja u njegov eklektični svet.

Ocena: 3.5/5

Reading Challenge: Knjiga objavljena 2016.*

*Odlučila sam da sebi dam tu slobodu da pod ovu kategoriju uvrstim knjigu koja je kod nas prvi put objavljena ove godine, iako je iz štampe originalno izašla dve godine ranije. Što bi se reklo – moj blog, moja pravila!