Ratka
Denemarkova (1968) češka je književnica, dramaturškinja, autorka televizijskih
scenarija, prevoditeljka. Studirala je češku i nemačku književnost, na čemu je
i doktorirala. Napisala je nekoliko romana koji su prevođeni na više od
dvadeset svetskih jezika (što je ubraja među najprevođenije češke savremene
pisce). Dobitnica je brojnih nagrada, kako za književno stvaralaštvo, tako i za
prevođenje. Po njenoj knjizi US 2 snimljen je i film. Živi i piše u Pragu.
,,Prilog istoriji radosti” (2014) je roman o nasilju nad ženama smešten u okvire
kriminalističkog romana. Kao i svaki drugi roman u okviru ovog žanra, i ovaj
počinje zločinom. Telo uglednog gospodina pronađeno je obešeno u njegovom domu.
Sve upućuje na samoubistvo. Ipak, policajac kome je dodeljen slučaj ima svoje
sumnje i počinje sopstvenu istragu koja će ga dovesti do zastrašujućih
saznanja.
Upečatljivo
je da ni žrtva ni istraživač nisu imenovani, i upravo ta nametnuta bezličnost
upućuje na to da misteriozni zločin nije glavna tema romana, ali i provokativno
ukazuje na to da istorija pamti bezbroj ovakvih bezimenih žrtava čiji se
životi, patnje ili smrt posmatraju samo kao statistički podatak i broj. Upravo
te žrtve su, s akcentom na žene, osnovna tema ovog romana. U suprotnosti sa
neimenovanim likovima u knjizi stoje tri protagonistkinje – Dijana, Brigit i
Erika – ugledne gospođe u društvu koje ,,iza zatvorenih vrata” delaju kao
borkinje za prava zaboravljenih žrtava, glas onih žena koje su ostale neme.
Već
na prvim stranicama knjige nazire se put kojim će se priča kretati. Obešeni
muškarac nije imao neprijatelje, bio je uvaženi član društva, uticajna ličnost,
ali, čini se, nije baš bio ni cvećka. Njegova supruga nehajno objašnjava
Policajcu da ga je nedavno potresla razmirica s bivšim asistentkinjama: ,,Ali
to su bile samo gluposti. Optužile su ga za uznemiravanje na radu, a jedna je
čak tvrdila da ju je silovao, ili tako nešto.” Ili tako nešto. Policajac
odlučuje da sve to malo podrobnije istraži i ubrzo shvata da je slučaj dospeo i
do suda nakon što su se žrtve udružile, ali su muškarčeve veze učinile svoje –
čitava priča je zataškana, dosije je ostao prazan. Intervjuiše žene i čuje
različite priče: neke su nasilno primorane na seks, ali su nastavile sa svojim
životima, neke i dalje ne mogu da se oporave od traume, neke su bile
zaljubljene. ,,Seks je radost, tvrde, a svaka od žena bila je prilog za
istoriju njegove radosti.”
Govoreći
o naslovu romana, autorka podvlači da je naslov očigledno ironičan, s obzirom
na to da se iza njega krije priča o nasilju. Nakon što zagrebe ispod površine
nevinih života protagonistkinja, Policajac dolazi do saznanja o nečemu što svi
zapravo znamo. Istorija nasilja nad ženama traje od samih početaka civilizacije
i čini je skup malih ,,istorija radosti” pojedinaca. Tri protagonistkinje,
poput tri jahača apokalipse, dokumentuju prećutane zločine ovog tipa u
prethodnih sedam decenija i rešavaju da pravdu uzmu u svoje ruke i da se
,,osvete za silovano stoleće”.
,,On
nije u telu žene. Pod kožom su mu upisane predrasude i laži o ženama stare
vekovima. Taj zločin se ne smatra zločinom. Vagina je moneta za potkusurivanje
uvek spremna. Bog ne voli ponosne žene. Zato im je stvorio slaba tela. I
postavio ih u izlog. Ovo telo treba da se koristi. Ovo telo je stvar. Odbačeno
parče mesa.”
Sve
to s visine posmatraju laste, još jedan višeznačan simbol u romanu. U jednom
intervjuu autorka kaže: ,, Lastavica je simbol bića koje ne razume život na
zemlji, niti načine zbog kojih su ljudi podeljeni na polove, nacije, države, na
različite vere. Laste su zahvalan književni simbol zato što označavaju nadu i
povratak. U slovenskoj mitologiji laste su simboli duša umrlih žena.“
Iako
se u romanu govori o više vrsta nasilja, silovanju je posvećeno najviše pažnje.
Svojim stavovima autorka otvara prostor za polemiku u nekoliko navrata.
Govoreći o ,,muškom svetu” gde je muškarac taj koji evidentno dominira, o
ratovima, o fašizmu, o odnosu različitih kultura prema ženi i posebno prema
nasilju nad ženama, autorka provokativno provlači nekoliko tema. Na lestvici
nasilja postoji jasna hijerarhija, te se jedni zločini smatraju ,,većim” od
drugih, ma koliko svi bili strašni. Da li silovanje žena tokom ratova uopšte zaslužuje
mesto na toj lestvici ako znamo koliko je nevinih ljudi izgubilo živote i na
kakve načine? Toliko je nesreće na svetu, kako svaku uklopiti u kockicu
empatije u kojoj, na kraju krajeva, ima taman toliko mesta za one najstrašnije.
,,Dijanu razjaruje reč samo. Bila je SAMO silovana.”
S
druge strane, autorka otvara temu razlikovanja ,,pravde i zakona”, moralnih
dilema starih koliko i sam svet. Gde tu spada osveta? Da li su osvetnice
borkinje za pravdu ili zločinke? Da li časni motivi pravdaju nasilje? Ako je
,,vrednost pojedinca na prvom mestu”, kako kaže jedna od tri protagonistkinje,
,,poštovanje prema svakom pojedincu, zato što svako ima dušu”, gde su tu
,,duše” onih koji su počinili zločine? Ako je moralno načelo ,,ekstremni
individualizam” da li ga se pridržavaju zaista? Da li se nasilje rešava nasiljem
ili rađa novo nasilje i prostor za začarani krug mržnje? I tako dalje, i tako
dalje. Niz pitanja na koja svaki čitalac ima drugačiji odgovor.
U
,,Prilogu istoriji radosti” mesta radosti nema. Roman je hladan, težak i
provokativan. Pojedinovi delovi izazivaju nemoć i ljutnju. Pojedini delovi će
vas ostaviti zbunjenim i možda će ostati nejasni. Stil kojim je roman pisan
neće vam olakšati, ali cilj ovog romana nije lagodno uživanje u rešavanju
misterioznog ubistva imućnog biznismena. Istraga nije napeta i puna akcije.
Pronalaženje zločinca ne donosi zadovoljstvo ni katarzu. Ni čitaocima, ni
istraživaču. S druge strane ,,Prilog istorije radosti” podseća na deo istorije
o kom se ne govori dovoljno. Istorije koja nije daleko u prošlosti ili daleko
od naših dvorišta, naprotiv. Sve se to događa sada, ovde. Ta istorija se toliko
ponavlja da joj se ne vidi kraj, ali o njoj i dalje svi ćute. I javnost, i
zakon, pa čak i žrtve. Autorka stoga daje ženama poziciju moći, poziciju koja
je neophodna da bi se čuo glas koji izgovara ,,dosta”. Istoriju pišu pobednici,
pa zašto bi bilo drugačije sa istorijom radosti?
Izdavač:
Štrik
Ocena:
3,5/5
Posts
Zapazila sam roman na Sajmu i stavila ga na listu. Mislim da je potrebno sve češće i glasnije govoriti o ovim temama. Jesu neprijatne, ali njihovo iznošenje i raspravljanje o neravnopravnosti je neophodno. Odličan tekst!:)
ReplyDeleteP.S. Rizikujući da zvučim kontradiktorno, ali nikako ne mogu da se priviknem na izraze "borkinja", "psihološkinja", "prevoditeljka", "osnivačica". Ne znam čini li me to manje feministkinjom, ali od početka insistiranja na "rodno ravnopravnom" imenovanju profesija, "štrči" mi baš suprotno, neravnopravnost. Pored činjenice da nakaradno i jezikolomno zvuči. Ali, dobro, to je samo jedan lični stav i druga tema.:)
Zašto "osnivačica"? :D Razumem za ove ostale, ali što može pevačica a ne može osnivačica? :)
DeleteOvo je stvarno čudna knjiga, ni sama ne znam šta mislim o njoj. Tema je izuzetno važna, stil neobičan, ali neke stvari me žuljaju, tako da nisam načisto. Možda i treba da ostavi takav utisak, ne znam, ali svakako je interesantno čitalačko iskustvo i preporučujem je. Ako je budeš čitala, obavezno javi šta misliš. :)
Ne znam, nekako mi je čudno, možda samo nisam navikla.:)
DeleteRecimo, kad kažu "doktorka nauka", meni je to veća neravnopravnost i isticanje razlike u polu, nego kad su SVI "doktor nauka", jer tako, u krajnjem slučaju, glasi titula. A pevačica, pa šta znam, malo mi je neprirodno da kažem za ženu da je "pevač" (ali, recimo, može "vokal" ili "vokalni solista" tog-i-tog-sastava), kao i "čistač", "sobar", ali se bojim da to sad pokušavaju da povežu sa zanimanjem, pa opet naprave nekakvu socijalnu diskriminaciju..."pipav" teren definitivno.
Čini mi se, da šta god rekli, rizikujemo da pogrešimo, pa otkako se insistira na slobodama zapravo ih je sve manje.
Hoću, svakako, nadam se da će je iz naše biblioteke nabaviti.:)
Podržavam tvoj PS. 100%! :)
DeletePrvo, knjiga ima fenomenalan naslov!
ReplyDeleteImam neko nepisano pravilo da knjigama koje me obore s nogu samim naslovom obavezno dam šansu! S obzirom da sam ja "teška" na tome šta ću, uopšte, počinjati da čitam, ovo je veliki plus!
Drugo tema je stvarno životna (nažalost!) i o tome treba govoriti na sve moguće načine kako bi, konačno, postalo svima jasno da takve stvari ne treba tolerisati, da nisu normalne i potpadaju pod težak kriminal!
Onaj moj prethodni komentar je došao ishitreno tj. impulsivno. Odreagovala sam na prvi Isidorin komentar, a da ostale nisam ni pročitala, tako da treba samo malo da dopunim.
Najveći rebus oko tog rodnog imenovanja profesija dolazi kod onog sekretar i sekretarica.
Kada se za nekog kaže da je sekretar misli se na visoko stručnu i savetodavnu funkciju, napr. državni sekretar. Naravno da to može biti i žena.
Kada se za nekog kaže da je sekretarica misli se na nekog ko će primiti tvoje stranke, javiti se na telefon, .... i skuvati kafu!
Razlika je više nego očigledna.
Drugo, ovo vreme nam donosi i neke promene kojih ranije nije bilo. Tako da će, čini mi se, u formularima koje popunjavamo imati još rodova! Za početak treba da bude samo jedno polje za one koji ne mogu da se pronađu u onom standardnom m/ž. Ali zašto stati na tome?
Zašto to treće polje ne razraditi na ono : fizički liči na muškarca, ali se oseća kao žena (i obrnuto), fizički je muškarac, oseća se kao muškarac, ali se oblači kao žena (i obrnuto), ... ima tu, čini mi se još kombinacija, (onaj midlsex) ... svaki je neki specijalni rod... hoće li svi imati neki gramatički oblik za profesiju ili će biti uveden samo srednji rod... Opet, doktor nauka, doktorka nauka, srednji rod ne umem da napravim!
Zašto, uopšte vezivati profesiju za rod?
Da se nadovežem, isti slučaj sa sektretar/sekretarica je sa: doktor (nauka)/doktorka. Ako je "doktorka", pa i nauka, više zvuči kao medicinski radnik. Zatim "ministar/ministarka". Ovo drugo odmah asocira na Živku, gospođu ministarku, odnosno suprugu čoveka koji obavlja funkciju ministra.
DeleteI do sada je bilo: novinarka, profesorka, učiteljica, kasirka, čistačica, pevačica, voditeljka, vaspitačica, pesnikinja...i nema tu ničeg uvredljivog, barem po mom utisku. Ali, za određena zvanja rodno prilagođavanje, jednostavno, ne ide. Zaista, više mi je uvredljivo kad kažu "filozofkinja" ili "sociološkinja", jer zvuči smešno/rogobatno i dodatno ističe tu nejednakost polova: dakle, ja nisam filozof/sociolog, nego sam žena koja se time bavi, sa akcentom na - žena. Ne znam, ogradiću se time da je sve ovo moj lični utisak i verovatno je do nenaviknutosti.:(
Ovo oko rodne/polne šarolikosti često diskutujemo kod Sare...nemam pojma, sem da silne slobode paradoksalno ograničavaju čoveka današnjice.
Pa, eto, rekoše mi nedavno da će ljudi koji imaju "Đ" u prezimenu morati da se izjasne da li žele da im u pasošu stoji "Dj" ili "Đ", te da će morati da usklade to sa ostalom dokumentacijom, jer, lupam, ako sam ja u ličnoj karti "Isidora Đolović", a u pasošu "Isidora Djolovic" (sad, ne razumem odnosi li se samo na "đ" ili na ostala slova sa kvačicama, tipa "ć", "č", "š"), to nije ista osoba?!?
Haos...
P.S. Sandra, ne shvataj ove digresije lično, nego nas je tema unapred ozbiljno inspirisala.:)
Da ne zaboravim hit, "vozačica".
DeleteI još nešto, čula sam da se planira ukidanje kategorije "otac" i "majka", pa čak i "roditelj" u dokumentima, nego će biti nešto u stilu "staratelj 1" i "staratelj 2". Ravnopravnosti radi, jel'te...
Prvo i osnovno, nemojte mešati jezik i idiotluke ovdašnje politike. Isidora, poslednja dva primera koja si navela su ovo drugo. Problem sa dijakriticima nema veze sa promenama u jeziku niti sa bilo kakvim slobodama (znam da ljudi sa slovom Đ u imenu i prezimenu imaju ozbiljne probleme na svetskim aerodromima jer na pasošu stoji jedno, a na karti drugo, na primer; nisam čula za ovaj predlog da se ljudi "odluče" za način pisanja, niti da je bilo koje drugo slovo ikada bilo problem). Ukidanje kategorija otac i majka je još jedan od primera kako mali Perica zamišlja ravnopravnost. U nekim slučajevima je to prosto neophodno jer u istopolnim zajednicama koje imaju decu prosto ne postoji otac ili majka. Kod nas nema razloga da se to pitanje uopšte pokrene jer kod nas ne postoje takve zajednice pred zakonom. To što oni zbog jedne osobe pokreću tu temu nema ama baš nikakve veze sa ravnopravnošću, naprotiv.
DeleteSekretar i sekretarica su različite funkcije. Razumete, problem je u tome što je po tom pitanju naš jezik nekako stao sredinom prošlog veka, kada žene prosto nisu mogle da se bave određenim poslovima. Sa druge strane, srpski jezik razlikuje rodove tako da iskreno mislim da je stvar samo u tome što nam se uši nisu navikle na neke pojmove. Ja, na primer, kada govorim o struci, uvek kažem za sebe da sam filolog, ali ne zato što imam ovakva i onakva ubeđenja, prosto zbog toga što mi je lakše da prevalim tu reč preko jezika nego "filološkinja". I to je sve. Slično je sa drugim profesijama, na primer, psiholog/psihološkinja. Ali hajde da to stavimo u kontekst. Ideš kod psihologa, to je u redu, ali sigurno nećete reći "moja psiholog", zar ne? Dakle, nije sve u ideologiji, ponekad treba posmatrati stvari sa praktične strane.
Ja se izvinjavam, a i slažem za praktičnu stranu.:)
DeleteOve primeri su navedeni čisto u nekom asocijativnom nizu, nevezano za samu temu teksta. Konretno, ovo za pasoš i opredeljivanje prokomentarisala je mama, koja je to negde na televiziji čula i nije čak znala ni da mi objasni u čemu je poenta.
Za istopolne zajednice mi je jasno, ali sam se loše izrazila, htela sam reći da "pored ukidanja pojma otac i majkas, ČAK ni pojam roditelja" više neće biti dozvoljen, što je, opet samo po mom ličnom utisku, bezveze.
Inače, baš ovu poslednju teškoću redovno imam kada treba da kažem "moj(a) psihijatar mi je rekla"...pa se naprosto odlučim za "moja doktorka", jer je tako lakše. Ono što takođe sa sigurnošću znam: ne bih volela da me jednog dana predstavljaju kao "profesorku doktorku", ali nemam ništa protiv odrednice "istoričarka književnosti".:)
Pa upravo to. Zašto je istoričarka ok, a neko drugo zvanje nije? Samo i isključivo samo zbog toga što nam to zvuči čudno, rogobatno, ili kako već. Drugog razloga nema. Ravnopravnost tu stupa na snagu baš zbog onoga o čemu smo pričali, primer pevačica/osnivačica mi je genijalan. Nekako je simptomatično da samo "zvučna zvanja" predstavljaju problem.
DeleteZnaš, kada sam završila fakultet, na indeks su mi lupili pečat "diplomirao". Izvini, ali ja nisam "diplomirao" već sam diplomirala a to što oni za 100 godina nisu mogli da izrade još jedan pečat i što bi neki ćata na šalteru morao da izdvoji 10 dodatnih sekundi da lupi pravi pečat na pravi indeks nije moj problem i jeste malo sumanuto i degradirajuće.
Ne znam kakav je stav drugih zemalja čiji jezici poznaju rodove, ali u nemačkom, na primer, takođe imaš Professor/Professorin, Historiker/Historikerin itd.
Za pasoš je problem što kad odeš na, na primer, kineski aerodrom, neki tamo vidi Kinez vidi dva različita prezimena i džaba ti njemu objašnjavaš da je DJ i Đ isto, kad njegov kompjuter to skenira kao različite reči sa različitim brojem slova. Ostala slova nisu problem jer nismo mi jedini na svetu koji imamo takav slučaj, problem bi bio kada bi umesto Č pisalo CH, na primer.
Sad sam malo u gužvi, ali posle ću se vratiti i na komentar o polovima (i o knjizi, naravno!), nisam previdela. :)
Konačno da ugrabim malo vremena da odgovorim.
Delete@Živim obilje knjiga:
O titulama i zvanjima sam se već raspisala pa se neću ponavljati. Ali moram nešto da kažem na temu polne/rodne šarenolikosti. Ni sama nisam načisto s tim, ne znam dokle to treba da ide i koliko je samo stvar pomodarstva i maksimalnog iskorišćavanja sloboda. Apsolutno sam za to da treba da postoji pravo individue da se izjašnjava kako želi i kako se oseća, naročito jer to zaista ne ugrožava druge. Šta mene briga da li će i kako će se izjašnjavati Pera, Mika ili Žika? Nije stvar za poređenje, ali na to gledam kao na religijsku pripadnost, na primer. Ne zanima me da li si hrišćanin, musliman ili hinduista, dokle god ne pokušavaš na silu da me preobratiš, a zaista nisam stekla utisak da ljudi koji se bore za pitanja roda to žele (ako neko i želi, to je opet stvar individue i ne treba ih stavljati pod isti koš). Evo, baš prethodni post je bio posvećen temi "srednjeg pola" i ma koliko nama to delovalo neverovatno, srednji pol nije izmišljotina. Ja zaista imam razumevanja za te ljude, prosto ne mogu ni da zamislim kako je grozno kada te koža čitavog života žulja, kao ni kako je skrivati se iza nečega što nisi i to samo zbog straha od okoline. Ne mogu da razumem, ali znam da je nešto što nikada ne bih poželela i zato ne osuđujem. :)
Upravo tako, stvar navike, lakšeg izgovora, zvučnosti čak (u smislu šta zvučio prirodnije, a ne rogobatno).
ReplyDeleteIskreno, uopšte nisam obratila pažnju na pečat na indeksu, moraću da pogledam, jeste glupo.
Znam za nemački, a i u francuskom je isto.:)
Kako tužno i divno što su laste simbol umrlih žena u slovenskoj mitologiji, nisam to znala j nažalost baš slabo poznajem slovensku mitologiju. Nisam očekivala ovakvu temu tešku i mračnu od ovog naslova, ali sviđam mi se ironičnost.
ReplyDeleteNi ja ne poznajem slovensku mitologiju onoliko koliko bih volela, ali nikad nije kasno da se to promeni! Da, naslov baš može da prevari, ali nakon čitanja knjige shvatiš da autorka nije mogla odabrati bolji. :)
DeletePa da u pravu si ja uvek merkam onu knjigu o Slovenskoj mitologiji što ju je Laguna izdala, al mi je nekako skupa, al mogla bih je uzeti jednom za Noćć knjige ili tako već neki popust, jer uvek mi je zanimljiva kad se pomene npr u sirji Američki bogovi su mi bili jako zanimljivi ti Slovenski bogovi.
DeleteJa planiram na jesen da nabavim ,,Medved i slavuj" prvi deo trilogije Ketrin Arden. Ne samo da je svi živi hvale već se bavi baš slovenskom mitologijom, tako da verujem da će mi biti zanimljiva makar s tog aspekta, baš zato što ne znam dovoljno. Ako nisi čula za knjigu, pogledaj o čemu je reč. Ovo, naravno, nije baš neka preporuka jer nisam čitala knjigu, ali nije zgoreg da skrenem pažnju kad smo se već dotakle te teme. :)
Delete