Vreme leti, ovo pišem... Da, vreme zaista
leti, a ovo je poslednji mesečni pregled u ovoj godini. Štaviše, za
manje od mesec dana ću sastavljati listu najboljih knjiga pročitanih u
prethodnih dvanaest meseci! Neverovatno. Iako se u prethodnih mesec dana
izdogađalo svašta zanimljivo, čitalački mesec nije bio posebno plodan. Imala
sam mnogo posla i obaveza što se, izgleda, odrazilo na čitanje. Prođe i
nekoliko dana da ne otvorim knjigu (ali zato ne prestajem da zevam u monitor) a
čitanje pred spavanje se svelo na 2-3 strane u vrh glave. Nadam se da će se,
sad kad se situacija malo primirila, i to promeniti. Imam toliko novih knjiga
koje jedva čekam da pročitam, a biće ih još (jer sledi Noć knjige koju ove
godine zapravo planiram da posetim i trampa knjiga u Kafeu A7, 21. decembra – da
ne bude da vas nisam obavestila). Prosto me panika uhvati čim pomislim.
U novembru sam pročitala pet knjiga, od kojih
dve imaju ispod 100 strana (jedna je, da se ne lažemo, slikovnica) i evo o
kojim naslovima je reč:
1. Uputstva za spasavanje sveta, Rosa Montero
– nedavno sam (ubijte me, ne znam čak ni u kom mesecu) posetila Štrikov
festivalčić na kojem je gostovala Rosa Montero. Nisam čitala njene knjige, iako
sam čula za njih, što sam odmah nakon odlsušane promocije odlučila da promenim
i nabavila obe u izdanju ove izdavačke kuće. Rosa Montero je izuzetno
zanimljiva žena i mogla sam da je slušam satima, zato sam i požurila da što pre
pročitam neki njen roman. I nisam se razočarala. ,,Uputstva za spavasanje
sveta” je priča koja spaja četiri junaka od kojih se zaista ne zna ko je u
grđoj situaciji. Iako se na početku romana ne poznaju, njihovi životi su
isprepletani onako kako to samo sudbina ume da udesi. Uskoro ću vam opširnije
pisati o romanu, a za sada ću vam reći samo da Rosa Montero piše lepo, pitko i
zanimljivo i da vas roman, iako deluje obimno, vuče do samog kraja.
2. Dvadeset stepenika, Elija Koreja – I ova
zbirka pripovedaka je predstavljena na istom festivalu gde sam čula da pojedine
priče podsećaju na Saramaga i to mi se duboko urezalo u mozak. Uzela sam je na
sajmu i ostala malo razočarana. Ne zato što su priče loše već zato što zapravo
ni po čemu ne liče na Saramaga. U pitanju je zbirka od jedanaest pripovedaka u
kojima su glavne junakinje žene. Nisu sve istog kvaliteta, rekla bih, ili makar
ne istog senzibiliteta pa mi nisu sve ni jednako prijale. Zanimljivo je da u
pripovetkama ima dosta aluzija na neka druga dela književnosti što je super ako
ta dela poznajete. Ono što Eliju stavlja u isti koš sa ostalim Portugalcima
koje sam čitala je ta specifičnost. Nekad imam utisak da neki od njih pišu samo
za sebe, ako ne poznajete kulturu – ništa živo nećete pohvatati. To nije nužno
slučaj sa Elijom, u zbirci ima odličnih priča. Izdvojila bih ,,Dvadeset
stepenika” po kojoj zbirka i nosi ime, ,,Nadohvat ruke” za koju mislim da je ta
koja bi mogla da podseća na Saramaga i ,,Noć u Ladendenu” – kao tri koje su na
mene ostavile najjači utisak.
3. Priručnik plaćenog ubice za čišćenje kuće,
Halgrimur Helgason – knjiga koju merkam godinama i koja bi, u teoriji, trebalo
da mi se dopadne, ali eto, ipak nije. Ovo je priča o serijskom ubici s naših
prostora koji nakon greške na poslu mora da beži na Island gde se najzad i
skući. Roman je načelno duhovit i lagano se čita, ali bojim se nije ništa više
od toga. Čitav utisak je nekako mlak, jedva sam čekala da se priča završi (iako
me nije preterano zanimalo kako će se završiti) Ono što me nakon čitanja knjige
najviše kopka je: kako to (ili još bolje zašto) jedan Islanđanin zna toliko
sitnih pojedinosti o Severini??
4. Šta je onda bilo, Tuve Janson – ovo je prva
knjiga o Muminima koje čitam i malo je reći da sam oduševljena. Ne toliko
sadržajem – u pitanju je pesma za decu koliko formatom ove knjige. Izdavač je
zadržao originalne ilustracije i format sa rupicama i prozorčićima kroz koje
se, zajedno sa tekstom, naracija nastavlja. Preslatka knjižica za koju mi je
baš drago što je postala deo moje biblioteke.
5. Till September Petronella, Jean Rhys –
Četiri priče o četiri žene i četiri životna perioda, od detinjstva, preko
adolescencije, odraslog doba i života s druge strane - smeštene među korice
preslatkog Mini Penguin mint izdanja. Prva neodoljivo podseća na ,,Široko
Sargaško more”, smeštena je u isti ambijent i odiše istom atmosferom. Druga je potpuno
drugačija i nešto ,,modernija”. Isto važi i za treću i četvrtu – nijedna od
ovih priča nije nalik jedna drugoj, a opet konstantno imate utisak da ih jeste
pisala ista osoba. Super knjižica da prekratite hladno, zimsko veče, toplo
preporučujem.
Umalo da kažem da je novembar bio mesec
književnica, ali Helgason mi je pokvario niz (i kvalitativni, ako smem da
kažem). Pa iako se nijedna od ovih knjiga neće naći na spisku zauvek omiljenih,
prednost ipak dajem Rosi Montero čiji roman ,,Uputstva za spasavanje sveta”
nosi titulu favorita. P.S. Čula sam da je drugi roman koji sam kupila, ,,Priča
o providnom kralju” mnogo bolji. To me posebno raduje.
Šta ste vi čitali u novembru? Koja knjiga vam
se najviše dopala? Da li ste svesni da će uskoro Nova godina (jesu li već
počeli da vas saleću s pitanjem gde ćete za doček)? Šta da radimo s ovim
vremenom koje juri kao ludo?
Pišite mi u komentarima!
Do sledećeg posta
Vaša (vreme leti, ovo pišem) Stš <3
Posts
,,Priručnik za čišćenje" sam uzela na Sajmu, možda si tu videla? Stvarno, kroz ceo roman sam bila fascinirana znanjem o Severini. Glavni junak, doduše, jeste Hrvat, ali opet, svaka čast piscu na istraživanju za roman, rekla bih i da je odgledao njen famozni snimak koji nekoliko puta pominje (za potrebe pisanja romana, razume se) :)
ReplyDeleteDa, da, za potrebe istraživanja - najgenijalniji izgovor na svetu. :)
ReplyDelete