Bet
Mori je engleska književnica. Pre nego što se u potpunosti posvetila pisanju,
radila je kao kreativni reditelj kompanije RDF Television. Oduvek je želela da
napiše roman, ali privatne obaveze joj to nikako nisu dozvoljavale, sve do
nedavno. Dok je pohađala univerzitet, njeni radovi su objavljivani u godišnjim
antologijama The Mays koje udruženo objavljuju Oksford i Kembridž, a prvo
poglavlje njenog prvenca i za sada jedinog romana ,,Spasavanje Misi Karmajkl”,
našlo se u užem izboru za nagradu „Gracija Orindž“. Bet Mori živi u Londonu sa
svojim suprugom, dva sina i kerušom Poli.
,,Spasavanje Misi Karmajkl” je priča o Milisent, usamljenoj ženi na pragu osamdesete. Misi
živi potpuno sama u ogromnoj kući ispunjenoj emocijama, kajanjem i sećanjem na
vreme kada su u njoj, osim nje, živeli i njen muž Leo, ćerka Melani sa kojom je
imala strašnu svađu i sin Alister koji se preselio na drugi kraj sveta – u
Australiju. Misin život u poznim godinama postao je životarenje koje se svelo
na nestrpljivo proveravanje inboksa u nadi da će dobiti mejl od sina i
opsesivno proveravanje kredenaca pre odlaska na spavanje. Iznenadna vest o
smrti Dejvida Bouvija uznemiriće je toliko da će rešiti da je krajnje vreme da
se nešto promeni, iako je, shodno svojim godinama, naučila da nekrologe ne
prima k srcu:
,,U
mojim godinama je čitanje nekrologa generacijska kocka sa srećom, ispisnici
odlaze jedan po jedan, svaka objava je prazno ležište u mom vlastitom
revolveru. Neko vreme sam pokušavala da žmurim na to, kao da ću ignorisanjem
nekako obmanuti smrt. Ali ljudi su uporno umirali, drugi ljudi su uporno pisali
o tome, i neki perverzni đavolak obavezao me je da budem u toku. Bouvijeva smrt
me je uznemirila više od većine smrti, iako nisam u pravom smislu te reči
slušala njegovu muziku.”
Misi
je u glavi čula Leov glas kako je bodri: ,,Mrdni, gospođo Karmajkl!”, navukla
je najdeblje hulahopke koje je imala, i izašla u park da po cičoj zimi gleda
kako ošamućuju ribe. Taj dan je u Misinom životu zaista bio prekretnica jer je
neobičan ritual u parku privukao i druge posmatrače, između ostalih i Silvi i
Andželu koje su se našle u njenoj blizini baš kada joj je iznenada pozlilo. Kada
se povratila iz nesvesti, Misi kao da se probudila u novom poglavlju života
koje će, iako se tome na početku junački opirala, obojiti darovita dizajnerka
Silvi i samohrana majka Andžela i njen ljupki sin Otis. Ah, da, i jedna
šarmantna kuca po imenu Bob(i).
,,Spasavanje
Misi Karmajkl” jedna je od onih duhovitih priča o pomalo ekscentričnim junacima
koji zahvaljujući strancima (koji im potpuno nenadano postaju prijatelji)
ponovo dobijaju želju za životom. Kao i brojni romani ovog tipa, i priča o Misi
sugeriše da je čovek pre svega socijalno biće i da kroz život ne može sam. No,
iako se reklamira kao knjiga koja ,,unosi radost u život” i ,,izmamljuje osmeh
na svakoj sranici”, roman Bet Mori koristi laku, razdraganu literaturu da
postavi nekoliko važnih pitanja, prvenstveno onih o položaju žene u društvu i
očekivanjima koje to društvo ima kada je žena u pitanju.
Naime,
Misi Karmajkl je odrastala u vremenu kada su rodne uloge bile jasno
razgraničene. Iako je školovana i, sudeći po komentarima nekih poznanika koje u
starosti sreće, pokazivala veliki talenat i ambiciju, svoje snove je žrtvovala
zarad odgajanja porodice i podrške mužu koji je iza sebe, za razliku od Misi,
na policama kućne biblioteke ostavio zavidnu kolekciju književne građe. Budući
da Misi upoznajemo i putem reminiscencija na određene događaje iz mladosti,
jasno je da takav način života nije zaista bio njen izbor, iako se nikad nije
žalila, kao i da brak sa Leom, iako ga nesumnjivo voli, nije bio bajkovit. Kroz
osvrte na prošlost Bet Mori pretresa još nekoliko važnih tema u životu svake
žene: teškoća u ulozi majke, vaspitanje i ljubav prema deci, abortus, odsustvo
komunikacije u braku, (nametnut) osećaj krivice, i tako dalje.
U
tom smislu možemo reći da je godište junakinje važno (mada ne presudno), ali
tokom čitanja romana čitalac lako može da ga previdi, baš kao što ga, čini se,
i autorka s vremena na vreme smetne s uma. Misi upoznajemo kao bakicu koja u
prvim scenama hvata dah kako bi se zakopčala i s nelagodom posmatra svoje
proširene vene, a od nje se opraštamo dok se (tada već dve godine starija) s
žarom deteta spušta na sve četiri kako bi se sa Otisom igrala auto-trka na
podu. U ponašanju naše mladolike junakinje gotovo da nema naznaka da je na
pragu osamdesete a čini se, osim činjenice da ja autorka rešila da uskoči u voz
superpopularnih knjiga o starijim, usamljenim junacima koje po pravilu
spasavaju stranci, za njene godine nema ni razloga. Ništa se ne bi promenilo
(osim uverljivosti) da je Misi imala, recimo, šezdeset.
No,
iako je roman pisan po bakmanovskom šablonu (doslovno, od stila, preko dva
narativa, obavezne a bespotrebne tear-jerker
scene kakvu smo, zapravo, i imali priliku da vidimo u jednom Bakmanovom romanu,
do poruke koju šalje), ,,Spasavanje Misi Karmajkl” je lepa, optimistična priča
koja podseća da nikad nije kasno da život udahnemo punim plućima i zaista ga
živimo (mada možda ipak ne bi bilo loše ako bismo se na takav poduhvat odlučili
pre osamdesete), kao i koliko je važno okružiti se ljudima koji nas vole i
poštuju onakve kakvi smo, bez obzira na sitna ograničenja i mane. A uz to i
kritički sagledava položaj žene u društvu, što joj je, razume se, dodatni plus.
Ocena:
3/5
Izdavač:
Laguna
Posts
Znaš da ja ne mogu da odolim pričama o vremešnim protagonistima. Znam da je to sad trend i da se već pišu po šablonu ali šta da radim, jače je od mene :D Sasvim je fina za opuštanje, posebno za sparno letnje popodne kad ti se mozak pretvori u kašu pa može da se zažmuri na taj "Bendžamin Baton" momenat kod glavne junakinje.
ReplyDeleteRibe se ošamućuju kada je neophodno da se prebace na drugu lokaciju, u ovom konkretnom slučaju (kao što je objašnjeno u tekstu, i ja sam prvi put čula za to) iz jednog jezerceta u drugo. :)