Tom Filips je novinar i humorista iz Londona. Studirao je na grupi za arheologiju i antropologiju i na grupi za istoriju i filozofiju nauke na Kembridžu. Bio je glavni urednik britanskog ogranka sajta „BuzzFeed“, a radio je i na televiziji i u parlamentu. Napisao je dve knjige: Ljudski rod: kako smo sjebali sve što smo mogli (2018) i Truth: A Brief History of Total Bullshit (2020).
,,Ljudski rod” je duhovita kratka istorija ljudskih grešaka. Počev od mlade majmunice koju nauka danas smatra pramajkom ljudske vrste i zove je Lusi, i njenog (najverovatnije) pada sa drveta koji se dogodio pre otprilike tri miliona i dvesta hiljada godina, pa do događaja koji su se odigrali u proteklih nekoliko godina, Filips kroz 10 tematskih poglavlja čitaoce upoznaje sa spektakularnim greškama koje su pravili pojedini pripadnici naše vrste. Neki od njih su ostali poznati istoriji, na ovaj ili na onaj način, nekih se sećamo kroz maglu a nečija imena su nam potpuno nepoznata. Neki su delali iz dobrih namera, neki da bi se obogatili, neki jer su bili zaslepljeni narcisoidnošću i uverenjem u sopstvenu veličinu. Zanimljivo je, međutim, da u većini brljotina o kojima Filips piše postoji nekakav šablon, a najčešći je da ljudi po definiciji ne uče iz tuđih grešaka i vrlo rado ih ponavljaju, uvereni da će proći drugačije.
Dobar primer za to je kampanja ,,Četiri napasti” Mao Cedunga, pokrenuta 1958. godine u Kini. Poznata je, na primer, loša procena tokom epidemije kuge u 17. veku kada su se mačke i psi masovno ubijali zbog pogrešnog mišljenja da su upravo oni prenosioci. Poznato je i da kada mačaka nema, miševi kolo vode pa su tako miševi i pacovi poveli kolo jedne od najrazornijih bolesti čovečanstva. Nepromišljeno istrebljenje vrste, dakle, uglavnom je donosilo dodatne probleme, ali Mao o tome očigledno nije bio obavešten pa je među četiri napasti smestio i vrapce. Matematika je bila prosta (za razliku od retorike koja je ptice predstavljala kao ,,javne životinje kapitalizma"), smatralo se da jedan vrabac tokom života pojede oko četiri i po kilograma zrnevlja kojim bi se moglo prehraniti stanovništvo. Pobijeno je oko milijardu vrabaca i tek onda se neko setio da vrapci ne jedu samo zrnevlje već i skakavce koji ne samo da su poveli kolo već, za razliku od vrabaca, nisu kljucali zrnevlje nego su uništavali čitave useve. Samo godinu dana kasnije u Kini je zavladala glad koja je trajala tri godine. Da se sa prirodom ne treba igrati pokazuje i drugi, obrnuti primer koji se jedan vek ranije odigrao u Australiji, kada je Tomas Ostin iz Engleske koji se tamo doselio 1859. godine rešio da sa sobom preseli i život kakav je vodio u svojoj domovini. Uredio je da mu se u Australiju dopreme životinje koje je lovio u Engleskoj, između ostalog i 24 divlja zeca. Ponovo se dogodilo nešto što znamo, ali Ostin nije mogao ni da nasluti: zbog njegovih zečeva koji su se evidentno razmnožavali mnogo brže nego što ih je on lovio, Australija se gotovo sto godina borila sa najezdom zečeva koji su jeli sve što su stigli i tako ugrozili neke od lokalnih biljnih i životinjskih vrsta.
Još jedan zanimljiv primer kako pojedinac može napraviti štetu neviđenih razmera je priča o Tomasu Midžliju Mlađem, čoveku čija su otkrića u mnogome oblikovala savremeni svet. Naime, Midžli je izmislio i popularizovao benzin sa olovom zahvaljujući kom se obogatio i zahvaljujući kom je došlo do masovne proizvodnje automobila zbog kojih danas proklinjemo gužve u saobraćaju. Iako su podaci o štetnosti olova dugo bili poznati, novac ih je nekako gurnuo pod tepih. Drugi Midžlijev pronalazak je freon, zahvaljujući kojem danas svi u domaćinstvima imamo frižidere i za koji se danas pouzdano zna da uništava ozon i zaštitni sloj planete. Midžli je, dakle, bio genijalni pronalazač, ali na nesreću čitave planete bio je motivisan novcem i danas je upamćen kao čovek koji je ,,više uticao na atmosferu nego ijedan pojedinačni organizam na Zemlji”.
Ovakva knjiga zasigurno ne bi bila kompletna da nema bar jedno poglavlje o ratovima i ludim vođama, i Filips nam, naravno, nije ostao dužan. U poglavlju ,,Rat? Hm. A čemu to služi?” autor nas upoznaje sa pretpostavkom da je ,,devedeset do devedeset pet procenata svih poznatih društava ratovalo prilično redovno”, ali i sa civilizacijom Harapa koja predstavlja značajan istorijski izuzetak. Na kraju svakog pogavlja Filips izdvaja kratke zanimljivosti o temi koju obrađuje, a na kraju poglavlja o ratovanju čeka nas spisak šest najbesmisenijih ratova u istoriji među kojima je, na primer, i ,,Rat kofe” koji se odigrao 1325. godine između italijanskih gradova-država Modene i Bolonje zato što su neki modenski vojnici ukrali kofu s bunara u Bolonji. Život je izgubilo oko dve hiljade ljudi, Modena je pobedila i ,,odmah ukrala još jednu kofu”. Vredi pomenuti i pobunu Roberta od Normandije, najstarijeg sina Vilijema osvajača, čiji je uzrok bio zađevica među braćom, odnosno činjenica da su pobunjeniku braća izlila punu noćnu posudu na glavu.
,,Ljudski rod” je dobro opisan kao ,,katalog ljudske gluposti” i prepun je primera u koje prosto nećete moći da poverujete. A možda ćete i moći jer ćete se usred čitanja knjige osvrnuti oko sebe i setiti se da trenutno živimo u pandemiji koja je usmrtila više od dva miliona ljudi širom sveta a za koju su pre samo godinu dana pojedinci na visokim funkcijama tvrdili da ne postoji (neki, zanimljivo, to tvrde i danas) ili savetovali ljudima da piju otrovna sredstva za dezinfekciju (što su pojedinci, naravno, odmah potrčali da urade). Knjiga je obajvljena pre korone pa o njoj nema govora, ali možda je bude u nekom nastavku jer ako istorija nečemu uporno pokušava da nas nauči (a mi uporno odbijamo da je saslušamo) to je da su ljudi genetski predodređeni da prave neverovatne greške i čini se da je prava sreća što kao vrsta opstajemo ovoliko dugo.
Ocena: 5/5
Izdavač: Laguna
Posts
Deluje kao dobro štivo pre čitanja o Darvinovoj nagradi :D
ReplyDeleteJao, sećam se kad sam u srednjoj čitala te knjige. Valalo bi obnoviti tiraž, tema evidentno ne zastareva, niti će ikad :)
ReplyDeleteObavezno čitam, volim publicistiku (posebno ovako "pikantnu"), za pojedine slučajeve sam prvi put sada čula (rat kofe, recimo), a to da smo prilično budalasta vrsta nije novost - baš me zanima kako će, u budućnosti, neko objektivan analizirati period kovida i svih suludih teorija zavere koje kruže...
ReplyDeleteAli, mačak je ipak "utisak nedelje na blogu" za mene, baš prigodna poza!:)
Odlična je knjiga, informativna i duhovita, pola sam čitala naglas i prepričavala svima oko sebe :) Napisao je još jednu, nadam se da će Laguna objaviti i nju.
Delete