Izdavačka kuća Laguna je nedavno
obradovala Parsonsove fanove vešću
da će srpski čitaoci imati priliku da pročitaju još knjiga ovog popularnog
pisca. Ono što je bilo iznenađujuće jeste da je Parsons rešio da u potpunosti skrene
sa svoje sigurne, utabane staze i počne da piše detektivske romane.
Pročitala sam nekoliko Parsonsovih knjiga po
inerciji, neke su bile bolje, neke lošije, mada nijedna nije imala onaj wow faktor. Ukoliko tražite teške,
dubokoumne knjige, preskočite njegovo delo, on je pisac slatkih, glatkih knjiga
koje možete poneti na more, da vas opuste. Ukoliko volite ovakve knjige, a
niste čitali Parsonsa, moja preporuka je „Za moju malu“.
No, dosta o Parsonsovoj prošlosti, da se vratimo
na Parsonsa detektiva.
Laguna je, nakon što je objavila roman „Jedan po jedan“, zajedno sa magazinom
„Blic žena“ napravila akciju u kojoj ste samo uz novine mogli da kupite
Parsonsovu novelu „Gluvo doba noći“ po ceni od 99 dinara. Ja sam je kupila,
čisto da vidim kako se pisac snašao u ovom žanru i vredi li uopšte čitati
njegove detektivske romane.
„Gluvo
doba noći“ je kratka priča o detektivu Vulfu, koji je ujedno glavni junak i
prvog kriminalističkog romana Tonija Parsonsa. U noći posle Božića, Maks Vulf,
mučen nesanicom, kroz prozor svog stana uočava kombi koji se zaustavlja ispred
njegove zgrade, a iz kog izlaze dva muškarca koji sa sobom vuku nago ljudsko
telo. Nakon što pozove pojačanje, Vulf istrčava iz zgrade, ali stiže prekasno.
Čovek više nije živ: sve što Vulf zatiče jeste odsečena glava pored izmučenog
tela.
Ovo je tipična detektivska priča u kojoj,
suprotno nalogu nadređenih, kao što to obično biva, glavni junak odlučuje da
sprovede ličnu istragu i pronađe ubicu. Ono što jasno obeležava ovu novelu,
jeste upravo ono što obeležava i ostale Parsonsove romane: čitljiv stil, tečna
priča, ali pre svega običnost. Potpuno očekivano glavni junak nailazi na
netrpeljivost nadređenih jer se „meša“ u slučaj koji nije njegov, istražitelji
koji su postavljeni na slučaj prate pogrešan (podmetnut) trag i hapse pogrešnog
čoveka, da bi na kraju Maks Vulf pronašao pravog počinioca zločina.
Ono što je meni smetalo jeste odnos zapleta i
raspleta. Slučaj se prosto prebrzo rešava, pa ovu priču više posmatram kao
građu za potencijalni roman. Priči nedostaje više detalja svojstvenih
kriminalističkom romanu: prepreka i stranputica na koje nailazi protagonista.
Ukoliko pođemo od premise da Parsonsovi romani sadrže spomenute elemente, koje
zbog ograničene forme pisac nije mogao da unese u svoju novelu, onda mu se može
pružiti šansa, ali opet, kao piscu opuštajućih romana koji ne zahtevaju previše
napora.
Ocena: 2/5
Reading challenge: Knjiga izdata ove godine
Posts
0 comments:
Post a Comment